Књиге можете купити у књижари Задужбине Светог манастира Хиландара,
Милована Глишића 1а, сваког радног дана, осим црквених празника од 10 – 13 часова.
Онлајн на: Ананас платформи
Представљање Светигорине књиге о Хиландару
Београд – У четвртак, 2. фебруара 2012. године у 12 часова, у Медија центру у Београду, Издавачко-информативна установа „Светигора“ представиће нову књигу из едиције „Немањићки манастири“ – „Манастир Хиландар“. Монографију ће представити Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић, историчар уметности проф. др Аника Сковран, јеромонах Доситеј, сабрат манастира Хиландара, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове манастира, и г. Миливој Ранђић, директор Хиландарске задужбине. Извор:... опширније
Приказ књиге „Тајна о Пресветој Богородици“ (2011)
Епископ нишки др Јован (Пурић) – Тајна о пресветој Богородици, Манастир Хиландар, 2011, стр. 174. Епископ нишки Јован рођен је 1965. у Мијачима код Ваљева. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. Академске студије је започео на Православном богословском факултету у Београду, а наставио их је и завршио на Духовној академији Руске православнецркве у Петрограду одбранивши научни рад из области византологије на темуИконоборство и иконопоштовање. Након студија једну годину je предавао у Богословији Св. Саве у Београду, а потом је 1992. замонашен у Манастиру Острогу. Од 1992. до 2006. године био је професор Богословије Св.Петра Цетињског, где је предавао православну догматику и црквено појање. Након Цетињске богословије постао је предавач на Академији СПЦ за уметност и конзервацију. Као докторант Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву 2009. одбранио је рад на тему Философија васпитања у делу Св. Јована Златоустог. Након јерођаконског чина рукоположен је, у манастиру Милешеви у чин јеромонаха од стране блаженопочившег патријарха Павла који га је 2004. године и хиротонисао, у Храму Христовог васкрсења у Подгорици, за викара митрополита црногорско-приморског са титулом епископа диоклијског. Уједно је као епископ диоклијски био и игуман Манастира Острога. На редовном Светом архијерејском сабору СПЦ у мају 2011. изабран је за епископa нишког, а у августу је уведен у трон од стране патријарха српског Иринеја. Епископ саратовски и балашовски Венијамин (Милов)рођен је 1887. г. у Оренбургу, у свештеничкој породици. Завршио је богословију у Вјатску као и Духовну академију у Москви. Године 1918. је замонашен а убрзо и произведен у чин архимандрита када је постао и игуман Покровског манастира у Москви. Од 1946. био је сабрат Тројице-Сергијеве лавре и предавач у Московској богословији и Духовној академији. У... опширније
Приказ књига Александра Пападијамандиса
Александар Пападијамандис – Божићне приче, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 128. (припремила и превела Марина Вељковић) Александар Пападијамандис – Васкршње приче, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 190. (припремила и превела Марина Вељковић) Настављајући издавачки план представљања и афирмације хришћанске књижевности засноване на православном искуству и етосу Цркве, који је започет представљањем аутора у библиотеци „Српска мисао“ ( Тадија Костић На туђем послу, Владимир Велмар-Јанковић Играчи на жици), Задужбина Хиландара је објавила две књиге великог грчког приповедача Александра Пападијамандиса – Божићне и Васкршње приче Ове године се навршава 100 година од упокојења овог, како су га савременици а пре свега, књижевни критичари, „светитеља грчке књижевности“. Грчки нобеловац Јоргос Сеферис га је назвао једним од највећих грчких прозаиста. Александар Пападијамандис (1851-1911) је рођен у сиромашној свештеничкој породици на острву Скијатос. Од детињства свом душом пригрлио је истину православне вере и остао до краја веран свом избору, а својим књижевним делом ју је и посведочио. Као дечак често је пратио свога оца свештеника кад је овај одлазио да служи у црквицама ван града за време панађура и разних светковина и празника, помажући му тако што је певао у певници. Одатле потиче његова доживотна љубав према византијском појању, које је неговао исто тако истрајно до краја свога живота као и своју веру, и остао упамћен не само као велики писац него и као непревазиђени појац десне певнице црквице Светог пророка Јелисеја у Атини. Због тешког материјалног стања нередовно се школовао и у једном од тих прекида боравио је на Светој Гори. Светогорски скромни начин живота, вековно присуство Светотројичне благодати духовног опита га је придобило за читав живот, па иако се није... опширније
Приказ књиге „Божанствена литургија“ (2011)
Епископ Атанасије (Јевтић)/Митрополит Дионисије (Псарианос) – Тумачење божанствене литургије, Манастир Хиландар, 2011. стр. 246. Митрополит Дионисије је рођен 1912. г. на егејском острву Андросу, од оца Леонида, свештеника. Завршио је гимназију и школу византијске музике у Атини, замонашио се 1934.г. и као ђакон служио у Атини, где је завршио и теологију, од 1945. служио је као јеромонах, архимандрит – протосинђел у Триполију – Пелопонез. 1949. позван је од Архиепископа Атинског и све Јеладе Спиридона за протосинђела атинског, где је 1952. изабран за епископа, помоћника Архиепископског. Од 1957 – 1997. био је Епархијски Архијереј – Митрополит Сервијски и Козански у Грчкој Македонији. Као викарни епископ при Јеладском Синоду издао је Мали требник са неколико од њега новосастављених чинова Освећења, и приредио је званично издање Архијерејског чиновника. Такође је написао и извесна Житија и Службе нових Светих, и неколико студијских радова из византијске музике, јер је у црквеној музици и појању био изузетно обдарен. Треба истаћи његове Архипастирске беседе, Поуке, Енциклике, упућиване клиру и народу, које је и објављивао у Епархијском часопису Изграђивање. У овом часопису су штампане и ове 52 Беседе – Тумачења СветеЛитургије, које се код нас први пут појављују на српском језику. Упокојио се у Господу 7. децембра 1997. Књигу која је пред нама можемо поделити на три дела. Први део је Увод Св. Јустина Ћелијског који је он написао 1978, у Поговору његовог превода Божанствене Литургије , други део је Поредак божанствене литургије Св. Јована Златоустог уз напомене епископа Атанасија (Јевтића), док трећи део сачињава предговор и 52 писане беседе, митрополита Дионисија, чији је циљ био да, поступно их делећи парохијанима,уведе, приближи и протумачи смисао њиховог заједничког учествовања... опширније
Нова издања на Сајму књига у Београду (2011)
Београд – Као и сваке године на београдском сајму књига, на штанду Задужбине Светог манастира Хиландара могу се пронаћи нове и занимљиве књиге. Ове године је Света српска царска лавра Хиландар припремила три нова наслова: У библиотеци „Хиландарски путокази и преводи“: Епископ Јован Пурић, Тајна о Пресветој Богородици Божанствена Литургија Светог Јована Златоустог У библиотеци „Тавор“ издата је књига: Задужбина Светог манастира Хиландара је у оквиру своје издавачке делатности такође припремила три нова наслова: Седма казивања о Светој Гори (заједничко издање са Друштвом пријатеља Свете Горе Атонске, Београд) Александар Пападијамандис Васкршње приче Александар Пападијамандис Божићне приче Сајам траје од 23. до 30. октобра 2011. Радно време је од 10 до 21 час. Штанд Задужбине Хиландара се налази у Хали... опширније
Књига „Крст Христов“ у издању Задужбине Хиландара (2004)
Архимандрит Георгије Капсанис – Крст Христов и његов значај у нашем животу; Искуства благодати Божије, Задужбина Светог манастира Хиландара, 2004. 89 стр. Часни крст је најсветији знак и символ наше вере. Све Свете тајне се свршавају призивом Светог Духа и печатом крста: крштење, мирпомазање и божанска евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом. Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста. Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина. Крстимо се често, стављамо знак крста на груди, у станове, на аутомобиле, на радна места, и као што пева Црква: „Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота цркве, Крст је царева моћ, Крст је верних потпора, Крст је слава анђела и демонима рана. Крст је још не само најсветији и најдражи, него и незаменњив хришћански символ. Без њега је незамислива Црква Христа распетог. Зато јеретици или не указују дужно поштовање часном крсту, као протестанти или евангелици, или га сасвим неподаштавају као Јеховини сведоци.У Старечнику пише како је св. Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, и они ус му одговорили: „Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се шкропите у Цркви, и од онога што једете на литургији.“ Онда их је он поново упитао: „Чега се од свега тога највише бојите?“ И одговорили су му: „Кад бисте добро одржавали оно што једете на литургији нико од нас не би могао наудити ниједном хришћанину.“Дакле, оно чега се демони највише боје јесте крст,... опширније
Представљање „Хиландарских путоказа“
Београд – На београдском сајму књига, у петак 30.10.2009.одржано је представљање књига из библиотеке „Хиландарски преводи и путокази”. О књигама су говорили: митрополит др Амфилохије Радовић, епископ др Атанасије Јефтић, јеромонах Серафим, сабрат манастира Хиландара и Миливој Ранђић, директор Задужбине... опширније
Представљање књиге „Света Гора Атонска“, Панајотис Христу
Београд – У четвртак 29.10.2009. у Библиотеци града Београда, представљена је књига „Света Гора Атонска, историја, живот, блага”. Учествовали су: др Мирјана Живојиновић, дописни члан САНУ, др Станоје Бојанин, научни сарадник Историјског института САНУ, доц. др Зоран Ракић, Филозофски факултет, Београд. Издавачи књиге су Друштво пријатеља Свете Горе Атонске и Задужбина Светог манастира... опширније