Укратко о Хиландару
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.
Новости из манастира:
Дечански игуман у Хиландару
Хиландар – Игуман манастира Високи Дечани високопреподобни архимандрит Сава, боравио је у манастиру Хиландару на празник Силаска Светог Духа на Апостоле. Игуман Сава је са братијом дечанског манастира стигао у Хиландар у суботу 7. јуна и присуствовао празничном бдењу и Светој Литургији. Два манастира негују изузетно живе, братске односе и увек се радо међусобно посећују. Игуман Сава је приликом сусрета рекао да дечански монаси са великом радошћу долазе на Свету Гору и у Хиландар, како би се напојили и укрепили духовношћу у Врту Пресвете Богородице. Хиландарски игуман Методије је нагласио да је у времену када се оспорава вековно наслеђе и идентитет српског народа, посебно важна веза два немањићка манастира, две задужбине уткане у саму основу народног идентитета, културе и историје. У понедељак, 9. јуна, два игумана су присуствовала сахрани блаженопочившег игумана манастира Григоријата, архимандрита Георгија Капсаниса. Игуман Сава је био званични представник Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја на сахрани овог знаменитог светогорског... опширније
Светиње Хиландара у Русији
Хиландар – Са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и на позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита владимирског и суздаљског г. Евлогија, у руском граду Владимиру, на празник Вазнесења Господњег 29. маја, одржаће се прослава 800-годишњице Владимирске епархије. У оквиру прославе братство манастира Хиландара ће донети честицу Часног Крста, мошти српских светитеља и копију иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице на поклоњење верном руском народу. Иницијатори и организатори прославе и доношења светиња са Свете Горе су Владимирска митрополија, Добротворни фонд „Афонское Приношение“, Братство „Синови Атоса“, и Поклонички центар „Благословени Атос“. Делегација манастира Хиландара, на челу са игуманом архимандритом Методијем, боравиће у Русији са следећим програмом: – 29. мај, Владимир, Празник Вазнесења Господњег, дочек светиња на главном градском тргу, литија и молебан, предаја копије иконе „Млекопитатељнице“, Света литургија у Свето-Успенском саборном храму, поклоњење светињама до вечерњих часова. Након тога, хиландарске светиње ће бити представљење на поклоњење и у следећим градовима: – 30. мај, Муром, Свето-Вазнесењски храм – 31. мај, Јурјев-Пољски, храм Светог Архангела Михаила – 31. мај, Александров, Свето-Успенски манастир – 1. јун, Москва, Храм Светог Јована Крститеља, метох Свето-Тројицке Сергијеве лавре – 2 – 4. јун, Санкт Петербург, Васкресењски Новодевички манастир Светиње Хиландара које се по благослову игумана и одобрењу Свете Горе доносе у Русију су: честица Часног Крста Господњег, мошти Св. цара Уроша, Св. кнеза Лазара, Св. Стефана Штиљановића, Св. Ђорђа Кратовца, Св. превлачких мученика и Св. Анастасије. Посета хиландарских монаха и сусрет верног народа Руске цркве са Атонским и српским светињама, уприличени су у оквиру обележавања два велика јубилеја, 800 година од оснивања Владимирске епархије и 100 година од почетка Првог светског рата. Организатори сусрета су посебно... опширније
У Хиландару служен помен пострадалима у поплавама
Хиландар – У петак 23. маја у Саборном хиландарском храму Ваведења Пресвете Богородице, служен је помен пострадалима у катастрофалним поплавама у отаџбини. Пострадале је хиландарско братство молитвено поменуло и на јутрошњој литургији. По благослову игумана Високопреподобног архимандрита Методија, манастир Хиландар позива породице свих упокојених крштених православних хришћана који су страдали у поплавама, да доставе њихова имена како би се спомињали на 40 литургија. За све информације породице се могу обратити Задужбини Хиландара у Београду на е-поштуzaduzbina@hilandar.org или на телефоне 011 3692004 и 011... опширније
Александријски патријарх у Хиландару
Хиландар – Његова Светост Патријарх александријски Г. Теодор посетио је 17. маја манастир Хиландар. Патријарх Теодор је у посету Светој Гори стигао 16. маја. У Кареји, светогорској престоници, првојерарха Александријске цркве је, заједно са представницима свих 20 манастира, дочекао Протоепистат архимандрит Стефан Хиландарац. У наставку је служена доксологија Његовој Светости у Протатском храму. Након тога је Прот поздравио госта, изразивши велико задовољство због његовог доласка на свету земљу Свете Горе и додао да се моли Пресветој Богородици, пред Њеном иконом „Достојно јест“, да заштити његов мученички рад и мисију коју спроводи у Светој Цркви александријској. Његова Светост је са видним узбуђењем узвратио да је на Свету Гору дошао први пут после 40 година. Након тога је уследило традиционално светогорско послужење у сали Свештене општине којем је присуствовао и цивилни гувернер Свете Горе Аристос Касмироглу. После Кареје, Патријарх се упутио у манастир Ватопед, где је у недељу 18. маја, присуствовао прослави 300 година од упокојења Светог Герасима Паладе Патријарха александријског (1688-1710), који се повукао са трона и 1713. дошао у Ватопед да ту проведе последње дане. Свети Герасим се преставио у Господу 15, јануара 1714. године. У манастиру Ватопеду се чува део његових светих моштију. Православна црква га је званично убројала у ред светитеља 2002. године. Његов спомен се врши 15. јануара. У суботу 17. маја Његова Светост је у преподневним часовима на кратко посетио манастир Хиландар. Након свечаног дочека на манастирској капији и поздрава хиландарског игумана Методија, патријарх се упутио у Саборну цркву и посебно се задржао испред иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Са сузама у очима, патријарх је рекао да је од детињства посебно везан за ову хиландарску светињу... опширније
Десет година од великог пожара у Хиландару
Хиландар – Десет година након великог пожара обновљено је више од половине изгорелог дела манастира. Тренутно су у току радови на источном крилу Великог конака и улазном комплексу са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Одвијају се и многобројни радови на целом манастирском имању које се простире на преко 10.000 хектара. Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току Манастир Хиландар је даље велико градилиште које је организовано тако да не ремети вековни поредак монашког живота а да у исто време врши свој задатак – обнову Хиландара од последица катастрофалног пожара 4. марта 2004. године. Главни радови се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака. Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њему ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку. Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године. О пожару Велики пожар у Хиландару 4. марта... опширније