Укратко о Хиландару
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.
Новости из манастира:
Издаваштво Хиландара на Сајму књига у Солуну и посета министра Хиландару
Солун, Хиландар – На националном штанду Србије, која је почасни гост 9. Међународног сајма књига у Солуну, представљено је издаваштво Светог манастира Хиландара и Хиландарске задужбине из Београда. У оквиру програма промоција, 25. маја је представљено издање на грчком језику књиге Преподобног Аве Јустина „Философске урвине“. Књига је изашла у библиотеци „Тавор“ коју уређује монах Ромило Хиландарац. О књизи су говорили игуман манастира Хиландара, Архимандрит Методије и преводилац, докторант на солунском Богословском факултету, мр Александар Стојановић. Посетиоцима је представљено преко двадесет одабраних наслова у издању Хиландара и Задужбине у оквиру дела штанда који је посвећен православној књизи. Посебно су издвојене збирке прича великог грчког писца Александра Пападијамандиса „Божићне и Васкршње приче“. Централно место овог дела националног штанда Србије заузимала је макета манастира Хиландара у размери 1:100. Уз књиге, дељен је посебан број Гласника Обнове Хиландара на грчком, „Хиландар, духовни мост између Грка и Срба“. ПРЕДСТАВЉАЊЕ СРПСКОГ ИЗДАВАШТВА И КУЛТУРЕ Сајам је званично отворио министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић у присуству градоначелника Солуна и високих званица. Отварајући Сајам књига министар културе истакао је важност очувања и размене највиших културних вредности у временима кризе, потврду пријатељства Србије и Грчке и примерима из дела Иве Андрића позвао грчке читаоце на нова читања наших писаца. Делегацију Србије на Сајму књига чини 16 писаца, преводилаца, књижевних критичара и теоретичара међу којима су Душан Ковачевић, Вида Огњеновић, Драган Великић, Владислав Бајац, Светислав Басара, а грчкој публици су први пут представљени песникиња Тања Крагујевић, песникиња и прозни писац Јелена Ленголд, песник Зоран Пешић Сигма, прозни писац Горан Петровић, позоришни писац Биљана Србљановић, прозни писац Боривоје Адашевић. На штанду Србије представљени су и великани... опширније
Беседа Мирка Ковачевића поводом одликовања
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је на свечан начин обележена додела ордена Светог Саве, проф. др Мирку Ковачевићу, главном архитекти Обнове Хиландара. Професора Ковачевића је на предлог Свештеног сабора манастира Хиландара, орденом Светог Саве 2. степена одликовао Свети архијерејски сабор СПЦ. Орден му је свечано доделио Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј у Српској Патријаршији 29. децембра 2011. По благослову хиландарског игумана архимандрита Методија, г. Мирко Ковачевић се у беседи изговореној у трпезарији Св. краља Милутина, захвалио братству на указаном поверењу и предлогу да понесе ово вредно одликовање. У наставку можете прочитати његово обраћање хиландарским монасима: Поштовани оци и браћо, На самом крају прошле 2011. године, Његова светост, патријах српски, господин Иринеј, уручио ми је у Патријаршији српске православне цркве, у Београду, орден Светог Саве 2. степена. За мене је то био дан неизрециве среће, један од неколико најрадоснијих дана у мом, скоро осамдесетогодишњем, животу, јер орден Светог Саве , који сам добио, држим, а и многи људи које познајем мисле исто, највеће је признање које један Србин може да добије. Орден сам доби, како у образложењу стоји: ЗА ДЕЛАТНУ ЉУБАВ ПРЕМА СВЕТОЈ МАЈЦИ ЦРКВИ , НАРОЧИТО ПОКАЗАНУ ЊЕГОВИМ СТРУЧНИМ ЗАЛАГАЊЕМ ПРИЛИКОМ ОБНОВЕ И РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ХИЛАНДАРСКОГ ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА. Предлог је потекао одавде, из братства хиландарског, од Сабора и игумана, и ја сам зато желео да се овако овде свима захвалим. У Манастиру радим пуних четрдесет година, од 1971. најпре као архитекта истраживач, правио сам планове конака и пиргова и разлучивао време изградње скоро за сваки зид, потом од 1983. као архитекта конзерватор, задатак ми је био одржавање и оправке оронулих здања манастирских да би после 2004., после пожара,... опширније
Ваведење Пресвете Богородице – слава Хиландара (2011)
Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Ове године, као представник Српске православне цркве гост хиландарског братства ће бити Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован. Поздравно слово игумана хиландарског Методија Беседа епископа шумадијског Г. Јована у манастиру Хиландару (извор: Епархија шумадијска... опширнијеЛетњи семинар византијског појања у Хиландару
Хиландар – Српска царска и патријаршијска лавра Хиландар и Научно-истраживачки центар Тројеручица из Атине организују први летњи семинар византијског појања, намењен клирицима и лаицима. Предавања су на српском и грчком језику, уз обезбеђен симултани превод. Програм семинара усмерен је првенствено на основне теме представљања црквене музике, и то на почетном и на напредном нивоу. Предавања се одржавају у манастиру Хиландару. Програм семинара, осим предавања, подразумева и редовно учествовање у манастирском богослужењу. Тако ће рад семинара започети свеноћним бдењем у част празника Преображења Господњег. Главни предавач: Игор Зиројевић, професор појања из Атине. Гости предавачи: значајна имена из појачког света, из Атине и са Свете Горе Шта је византијско појање? Византијско појање, или тачније црквено појање, је древно предањско једногласно појање Православне Цркве. Оно је првобитно писано за грчке химнографске текстове, али је касније кориштено и у свим другим помјесним Црквама, па тако и међу Србима и другим Словенима. То је, дакле, не само древно грчко појање, већ и древно српско и свеправославно појање. Сви стари српски музичари (Стефан Србин, Исаија Србин, Никола Србин) су писали и појали ово појање, на српскословенском и грчком језику. Оно је основа и српског народног појања. Кроз векове ово појање је најутентичније очувано у Цариграду и на Светој Гори. Теме које ће бити обрађене на семинару: Почетни ниво: – Уводно упознавање са црквеним појањем и основном терминологијом – упознавање са неумском нотацијом, као темељ за учење појања – Упознавање са свим карактерима (количинским, временским и израза) неумске нотације кроз посебне вежбе Напредни ниво: – Преглед историјског развоја неумске нотације – представљање нотацијског метода Симона Караса – писмено и усмено појачко предање посматрано и изучавано кроз... опширније
Министар Предраг Марковић у Хиландару
Хиландар – Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић и градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић у пратњи српског конзула у Солуну Милана Димитријевића посетили су данас манастир Хиландар. Госте је дочекао игуман Свете царске лавре Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије пожелевши добродошлицу у име целокупног братства. Са током обнове, досадашњим резултатима, текућим пројектима, планираним радовима и организацијом целог подухвата, министра и градоначелника упознали су главни архитекта Обнове Хиландара проф. др Мирко Ковачевић и директор Задужбине Хиландара Миливој Ранђић. Министар Марковић је изразио задовољство стањем које је затекао у манастиру као и квалитетом радова. Будући веома добар познавалац Хиландара са чијим се јединственим наслеђем упознао још 1982. године када је први пут боравио у њему, са искуством изгорелог манастира током посете две године након пожара, министар се овом приликом из прве руке уверио у оправданост и успешност државне помоћи труду хиландарског братства и неимара. Од почетка обнове изгорелог дела манастира која је почела 2006. године, па до данас, обновљено је преко 40% а пуштено у употребу 30% комплекса. У току 2011. године најобимнији радови се изводе на „Великом конаку из 1816-1821.“. 2010. године обновљен је и пуштен у употребу средишњи део овог конака. Тренутно се приводе крају груби грађевински радови и покривање крова на западном крилу конака чији се заршетак очекује до краја 2011. године. На источном крилу су извршени припремни радови и један део грубих грађевинских радова. Потпуна обнова источног крила је планирана за крај 2012. године. Сви радови па и они на „Великом конаку“ су условљени приливом средстава неопходних за планирани темпо реконструкције. Ове године је Република Србија преко надлежног Министарства културе, информисања и информационог друштва определила 60 милиона... опширније