Укратко о Хиландару
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.
Новости из манастира:
Угашен пожар – киша пала након литургије и молебана
Света Гора – НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ: Недеља, 12.08. (08.00 ч) УГАШЕН ПОЖАР НА СВЕТОЈ ГОРИ. СПАШЕН МАНАСТИР ХИЛАНДАР. Синоћ у 22.48 по локалном времену на Светој Гори је почела киша веома јаког интензитета, како очевици кажу, права провала облака. Главни пожар је угашен. Пресвета Богородица Утешитељка туге, несагорела у великом пожару 1722. својим молитвеним заступништвом угасила је ватрену буктињу која је 5 дана гутала све пред собом и дошла на 1300 м до Хиландара. У суботу је манастирско братство одржало литију и молебан на самој линији пожара, уздајући се у заштиту Пресвете Богородице којој је посвећена цела Света Гора или „Богородичиним врт“, како се још назива. Монаси су носили икону Богородице „Утешитељку туге“, копију иконе Богородице Тројеручице и део Часног Крста. Чудотворна икона је, благословом Божијим, још једном била јача од разарујуће ватрене стихије. Јуче, у поподневним часовима, водила се одлучујућа битка за спас Хиландара. У сектору одбране који је најближи Хиландару, на око 1500 м ваздушном линијом од манастира, српски ватрогасци су покушавали да зауставе ватру. Због непогодног терена на том месту није било могуће толико проширити пут као што је учињено, рецимо на самој висоравни Прото Неро, нешто јужније. Док су ватрогасци гасили ватру која је дошла до пута, радници и монаси су скупљали горуће делове дрвећа и шишарке који су прелетали баријеру, како би спречили да пожар крене даље ка Хиландару. После вишесатне грчевите борбе људи против стихије, након прве грмљавине око 22.45, три минута касније излила се огромна количина воде на цело подручје захваћено пожаром. Пожар је дефинитивно заустављен и његов главни део је угашен. Преостаје да се пажљиво прате могућа жаришта како би се потпуно... опширније
Небо је донело спас
Хиландар – Током јучерашњег дана (11.08.2012.) на Светој Гори трајали су грозничави напори да се осигура одбрамбена линија и пресече пут пожару на траси старог шумског пута која се пружа од источне до западне обале полуострва дужином од око 30 км. У послу су учествовали грчки и српски ватрогасци (екипа од 50 људи из Србије приспела је у Хиландар претходног дана), припадници грчке војске, као и монаси и радници – дрвосече из Хиландара и осталих манастира са Свете Горе. Док је хиландарски игуман са братством на самој линији одбране држао молебан за спас Свете Горе, високи ватрени стубови већ су се помаљали кроз густе крошње на удаљености од пар стотина метара. Све до вечери ватру су обуздавали авиони грчке противпожарне службе прецизним интервенцијама из ваздуха, док су се мешовите грчко-српске ватрогасне екипе на терену успешно трудиле да спрече прелазак пожара преко одбрамбене линије на положају удаљеном од манастира Хиландара само 1,5 км ваздушном линијом. Са првим мраком авиони су били принуђени да се врате у базу, а битка на терену претворила се у неравноправан сукоб тридесетак ватрогасаца потпомогнугих са десетак возила и ватрене стихије. Кроз ваздух испуњен димом и прашином, снажно обасјан фаровима и ротационим светлима, назирале су се стотине варница које су прелетале на брањени део шуме претећи да пренесу пожар. Последњим атомима снаге монаси и манастирски радници поливали су падајуће угарке користећи флаше са водом за пиће. Борба која се одигравала на једном малом делу од око 500 метара одбрамбеног појаса у тим тренуцима деловала је пресудно, иако су исцрпљене учеснике очекивали још бескрајни километри пута дуж којих се ватрени појас још увек није био приближио линији... опширније
Упокојио се схимонах Јован Хиландарац
Схимонах Јован Хиландарац, најстарији монах на Светој Гори, упокојио се у Господу у недељу 29. јула 2012., у 104. години живота, на метоху манастира Хиландара Мило Арсеница (Каково). Непосредно пре упокојења, оца Јована је причестио протојереј ставрофор Велибор Џомић који је уз Епископа тимочког Г. Јустина, служио Свету Литургију у цркви Живоносног Источника на манастирском метоху. Схимонах Јован ће бити сахрањен у Светој царској српској лаври Хиландару у понедељак 30. јула 2012. Отац Јован (Витомир Радојичић) рођен је 1908. у Умчарима код Гроцке. Од најраније младости је био испуњен вером Христовом и духом светосавског родољубља. Након окупације Србије 1941. године Вита Радојичић приступа Србском добровољачком корпусу. Крајем Другог светског рата емигрирао је прво у Италију, затим у Немачку, да би се коначно настанио у Енглеској. Годинама је посећивао и помагао манастир Хиландар, а по смрти своје супруге у њему се и замонашио. О. Јован (Радојичић) припада значајаној групи хиландарских монаха који су из емиграције придошли у манастир како би ојачали братство. У периоду након Другог светског рата, као и на целој Светој Гори, дошло је до опадања броја монаха. У Хиландару је било свега неколико стараца и постојала је опасност да манастир потпадне под административну управу Свештене општине Свете Горе. На апел који је, међу осталима, упутио и Свети владика Николај Велимировић, одазавали се уз о. Јована и други припадници српске емиграције: Милан Мишулић (о. Митрофан), Брана Јовановић (о. Агатон), Крста Андрић (о. Симеон), Богдан Стекић (о. Јустин). Од доласка у Хиландар отац Јован је обављао послушање баштована, а његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке Божије. Као плод његовог богонадахнутог труда настале... опширније
Посета игумана Новојерусалимског манастира Хиландару
Хиландар – На празник Рођења Светог Јована Претече, братство манастира Хиландара имало је велику част да са братском љубављу угости игумана руског Новојерусалимског манастира, Теофилакта. Претходно је у децембру прошле године, хиландарски игуман архимандрит Методије посетио Новојерусалимски манастир на реци Истри, који гаји вековне везе са Светом Гором, а посебно са Хиландаром. Тада је на дар однешена копија иконе Пресвете Богородице Тројеручице која заузима посебно место у историји овог руског манастира. Прошле године је прослављено 350 година од доласка прве копије иконе Тројеручице у Подмосковље. Иако први писани спомен о Тројеручици у Русији датира из средине 16. века, повест о копији иконе Богородице Тројеручице почиње од тренутка њеног пристизања у Москву 28. јуна 1661. године. У томе је несумњиво имао, као и у другим сличним случајевима, одлучујућу улогу патријарх Никон. Посредно то потврђује и један спис у којем је забележено како је икона свечано предата 16. октобра исте године Новојерусалимском манастиру на реци Истри крај Москве, задужбини патријарха Никона. Том приликом, пред манастиром, св. Богородицу Тројеручицу је свечано дочекао лично патријарх са високим свештенством и мноштвом верника. Потом је икона постављена на врло истакнуто место међу престоним иконама великом храму Васкресења Новојерусалимског манастира. У време након тога, култ поштовања Богородице Тројеручице се раширио руским земљама. На жалост у октобарској револуцији, као и већина светиња Новојерусалимског манастира, икона је вероватно уништена. Копија иконе Тројеручице из 19. века која је чувана у храму Рођења Христовог Новојерусалимског манастира данас се налази у Историјско-архитектонском и уметничком музеју „Нови Јерусалим“. Новојерусалимски манастир је цркви враћен 1995. године и недуго затим је почела његова обнова чији је завршетак планиран до 2016. године. Током боравка у Хиландару... опширније
Владика Теодосије са богословима у Хиландару
Хиландар – У суботу после Видовдана Св. Манастир Хиландар посетио је епископ Рашко-призренски Теодосије, овога пута као в. д. ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену, заједно са професорима и ученицима који су крајем маја завршили први разред Богословије. Епископ Теодосије је у недељу служио Свету Литургију, после које је уследила трпеза љубави и надахнуто поздравно слово архимандрита Методија, игумана Хиландарског. Игуман је подсетио све присутне на догађај добијања аутокефалности, на путовање Светог Саве у Никеју, на његово залагање, али и на велико смирење које је показао у том делу, када је за архиепископа српског предлагао другога, а не себе. Игуман је указао и на значај посета епископа Српске Цркве Хиландару и Светој Гори, и да Хиландарци у лику и делу српских епископа препознају наставак дела Светог Саве. Затим је срдачно и са пуно очинске љубави поздравио професоре и ученике Призренске Богословије, рекавши да себе донекле сматра призренским богословом, јер је, када је дошао на Свету Гору, појање учио од Призренских богослова. После игумановог поздравног слова, уследила је беседа његовог преосвештенства епископа Теодосија. Епископ је заблагодарио на срдачном гостопримству и истакао значај посете Хиландару и Светој Гори, као непресушним изворима благодати. Захвалио се у име младих богослова, који су, на неки начин награђени овим путовањем, јер су показали храброст и истрајност током школске године, опстајући у тешким околностима. Епископ је затим подсетио на дугогодишњу историју Призренске Богословије, која је сада, после дванаест година, поново оживела и пропевала, после страдања и рушења до темеља. Епископ је изразио молитвене жеље за брзу обнову манастира Хиландара, и затражио молитве игумана и братије за опстанак и успех у благословеном делу васпитавања младих... опширније