Укратко о Хиландару
Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у северној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и уметности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. века и данас броји више од 50 монаха.
Новости из манастира:
15.11.2009
ПИСМО СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА ПОВОДОМ УПОКОЈЕЊА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г.Г. ПАВЛА У Хиландару 2./15. новембра 2009. Бр. 83 Мјестобљуститељу патријарашког трона Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. г. АмфилохијуВаше Високопреосвештенство, Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава своје молитвено саосећање са пунотом Свете Српске православне цркве поводом уснућа у Господу њеног Свјатејшег Патријарха Павла, свима нам љубљеног духовног оца и архипастира. Тешко је говорити достојним речима у похвалу овога мужа, љубитеља врлине, којег по скромности препознаје читав свет, који је био утеха и подстрек свом страдалом роду, који је био образац свима који се одричу од тражења овоземаљских почасти да би нашли Христа. Ми у ствари и не знамо у чему је био више достојан дивљења и подражавања, да ли у доследном подучавању отачкој вери или у стварном оваплоћењу живота по науци јеванђељској којој нас је учио или у богомудром кормиларењу Црквом Христовом у смутно време страдања његовог словесног стада. Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу, нека би благословио нас, српски народ, да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе и епископе српске, међу наше преподобне оце. Као што су последњи дани Свјатејшег Патријарха били по речи његовог небеског покровитеља и богоносног апостола Павла: „Имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље; Али остати у тијелу потребније је вас ради.“ (Филип. 1, 23-24), тако да нас утеши и охрабри уснуће Свјатејшег, јер је њему „живот Христос, а смрт добитак“ (Филип. 1, 21). „Вријеме мојега одласка настаде. Добар рат ратовах, трку... опширније
31.08.2009
Хиландар – Министар Небоjша Брадић и специjални саветници Зоран Хамовић и Горан Марковић посетили манастир Хиландар. Србиjа и даље води рачуна о обнови манастира Хиландар, и задовољство ми jе да видим да jе, постављањем кровне конструкциjе и обављеним радовима на Великом конаку, остварен значаjан напредак. Међу активностима коjе предстоjе су и радови на унутрашњем уређењу грађевине. Финасирање у наредном периоду ће бити настављено према усвоjеном плану, а захваљуjући рационалном приступу у коришћењу опредељених средстава, обезбеђен jе наставак квалитетне обнове. Министарство културе ће истражити могућности прибављања ванбуџетских средстава како би се убрзао процес реконструкциjе – рекао jе министар Небоjша Брадић приликом данашње посете манастиру Хиландар. Министар Брадић jе манастир Хиландар обишао у друштву са специjалним саветницима Зораном Хамовићем и Гораном Марковићем, и амбасадором Републике Србиjе у Атини, Драганом Жупањевцем. Том приликом, делегациjа се упознала са досадашњим резултатима реконструкциjе Манастира, за коjу jе Министарство културе у 2009. години издвоjило 50 милиона динара, као и са планираним активностима. Констатовано jе да се средства троше према усвоjеним плановима реконструкциjе. У разговору са братством Манастира и стручњацима коjи су ангажовани на обнови, договорено jе да ће наjважниjе активности у наредном периоду бити завршетак грађевинских радова на реконструкциjи и санациjи конака, коjи у овом тренутку представљаjу приоретет. Главни радови на обнови Хиландара се у овоj грађевинскоj сезони обављаjу на реконструкциjи Великог конака из 1821. године, коjи представља скоро половину изгореле корисне површине (Велики конак jе површине 2724 м2, а укупно jе изгорело 5897 м2 манастирских конака). Његовом обновом решава се у великоj мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у овом обjекту смештени гостоприjемница, канцелариjе манастирске управе и значаjни смештаjни капацитети, коjе чине... опширније
30.08.2009
Хиландар – Министар културе Србије Небојша Брадић посетиће 31. августа манастир Хиландар на Светој Гори ради сагледавања стања и активности које предстоје у његовој обнови и уклањању последица катастрофалног пожара из 2004. године. Брадић ће посетити Хиландар са специјалним саветницима Зораном Хамовићем и Гораном Марковићем, а са братством манастира и стручњацима који раде на његовој обнови упознаће се докле се стигло са радовима који су интензивирани последњих годину дана, као и са проблемима који могу наићи током даље обнове и могућностима њиховог решавања, саопштило је 29. августа Министарство културе. Министарство културе је ове године издвојило 50 милиона динара за реконструкцију и обнову Хиландара, а издвојени новац би највећим делом требало да буде употребљен за радове на конацима. Сума намењена обнови је ребалансом буџета за 2009. годину умањена за око 60% у односу на претходни период што представља велики изазов за овај сложени пројекат од националног значаја. Имајући то у виду, биће неопходна да сви учесниции сарадници у подухвату уложе максимум напора да се кризни период преброди а да се не угрози обнова и одржање Светог манастира Хиландара као најбогатије културне, духовне, историјске и уметничке ризнице српског народа. Главни радови на обнови Хиландара се у овој грађевинској сезони обављају на реконструкцији Великог конака из 1821. године. Обновом Великог конака, који представља готово половину изгореле корисне површине (конак је површине 2.724 м2, а укупно је изгорело 5.897 м2 манастирских конака), решава се у великој мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у том објекту смештени гостопријемница, канцеларије манастирске управе и значајни смештајни капацитети, односно собе за живот монаха и посетилаца. У складу са потребама и могућностима, разматра се и... опширније
26.02.2009
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару данас се прославља ктиторска слава, спомен на упокојење Преподобног Симеона Мироточивог, који је заједно са сином, Светим Савом Српским, био оснивач манастира. Молитвена прослава је почела свеноћним бдењем претходног дана, да би се наставила Светом Литургијом и свечаним славским ручком у манастирској трпезарији. О Предобном Симеону Мироточивом Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. Божанственом благодашћу просветлив се, И по смрти показујеш светлост живљења свога И истачем миро благоухања Онима што притичу ка гробници моптију... опширније
15.02.2009
Хиландар – Данас је у Светој Српској Царској Лаври Немањића на Светој Гори Атонској торжествено прослављен празник Сретења Господњег. На позив Сабора стараца манастира Хиландара високоуважени гост братства је био Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Хрисостом. После свеноћног бденија, којем су присуствовали сви гости манастира, Преосвећени Епископ Хрисостом је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење великог броја свештеномонаха, свештеника, јерођакона и ђакона како светогорских, тако и из Отаџбине. Овом приликом је у чин јерођакона рукоположен сабрат хиландарског братства, ипођакон Доситеј. Приликом празничне трпезе љубави високопреподобни о. Методије, први епитроп Манастира и заменик игумана, је у својој беседи заблагодарио Његовом Преосвештенству Епископу Хрисостому који се одазвао на позив братства Манастира и из светосавске Жиче, где сада столује, дошао у светосиомеонску и светосавску Царску Лавру у којој га одувек сматрају својим сабратом. Замолио је Преосвећеног да пренесе искрене поздраве Његовој Светости Патријарху Српском Г.Г. Павлу и свим архијерејима СПЦ. Свим сабранима је захвалио што су поделили радост празновања Сретења Господњег са хиландарским братсвом. Посебно је заблагодарио присутним официрима Војске Србије који Сретење славе као свој дан, позивајући их да се угледају на вођу српских устаника, вожда Карађорђа, његову правичност, храброст и родољубивост. Преосвећени Епископ Хрисостом се присутнима обратио богонадахнутом беседом о Св. Јеванђељу које је прочитао на Св. Литургији ђакон Јован Бабић, секретар Епископа Атанасија (Раките) за односе са Војском Србије. Преосвећени је упоредио монашки службу са анђеоском у смислу непрестаног прослављања имена Божијег свим бићем. Пут свакога монаха подсећа на пут блуднога сина из библијске приче у смислу тренутка у којем човек донесе одлуку да се у потпуности посвети Оцу небескоме. Истакао је о. Доситеја као бившег слугу земаљског цара –... опширније
04.12.2008
Тропар празника (глас 4.): “Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевога Домостроја“! Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују... опширније