Празник Тројеручице у Хиландару

26.07.2014

Хиландар –  У Светој царској српској лаври манастиру Хиландару свечано је прослављен празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице (12/25 јул), заштитнице и Небеске Игуманије ове свештене обитељи. На позив хиландарског игумана високопреподобног архимандрита Методија, а по благослову Његове Свесветости Васељенског патријарха Г.Г. Вартоломеја, у манастиру је боравио Његово Преосвештенство епископ стобијски и местобљуститељ струмички Г. Давид, који је први пут посетио Свету Гору у својству архијереја. На доласку, владику је, уз доксологију, дочекао хиландарски игуман са братијом. Том приликом игуман се захвалио драгом и уваженом госту на одзиву и посети манастиру Хиландару, са жељом да му Пресвета Богородица благослови боравак на Светој Гори, као и да стане у заштиту његове многострадалне пастве у Архиепископији охридској. Епископ Давид је пренео благослов и поздраве утамниченог Архиепископа охридског и Митрополита скопског  Г.Г. Јована. Владика је додао и да је живот светогорских монаха најбољи пример за њега лично и за сваког православног хришћанина, како задобити обожење и Царство Небеско. У манастир је за празник приспео и велики број гостију, монаха из других светогороских манастира, свештеника и верног народа из разних земаља, као и поклоника из Србије. У четвртак, 24. јула увече, молитвена и литургијска прослава Пресвете Богородице Тројеручице започела је свеноћним бдењем у саборном хиландарском храму. На Светој Литургији началствовао је епископ Давид уз саслужење игумана Методија и више свештенослужитеља са Свете Горе и из Србије. Увеличавајући благолепије светогорске свеноћне службе, за певницама су појали светогорци, „Данилеји“ са Катунакије и монаси хиландарске келије Светог Николе „Буразери“. Током Свете Литургије, владика Давид је рукоположио у чин јеромонаха, јерођакона Арсенија, хиландарског сабрата и члана Свештеног сабора стараца манастира Хиландара. Дан након празника Пресвете Богородице Тројеручице, хиландарско... опширније

Дечански игуман у Хиландару

11.06.2014

Хиландар – Игуман манастира Високи Дечани високопреподобни архимандрит Сава, боравио је у манастиру Хиландару на празник Силаска Светог Духа на Апостоле. Игуман Сава је са братијом дечанског манастира стигао у Хиландар у суботу 7. јуна и присуствовао празничном бдењу и Светој Литургији. Два манастира негују изузетно живе, братске односе и увек се радо међусобно посећују. Игуман Сава је приликом сусрета рекао да дечански монаси са великом радошћу долазе на Свету Гору и у Хиландар, како би се напојили и укрепили духовношћу у Врту Пресвете Богородице. Хиландарски игуман Методије је нагласио да је у времену када се оспорава вековно наслеђе и идентитет српског народа, посебно важна веза два немањићка манастира, две задужбине уткане у саму основу народног идентитета, културе и историје. У понедељак, 9. јуна, два игумана су присуствовала сахрани блаженопочившег игумана манастира Григоријата, архимандрита Георгија Капсаниса. Игуман Сава је био званични представник Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја на сахрани овог знаменитог светогорског... опширније

Светиње Хиландара у Русији

27.05.2014

Хиландар –  Са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и на позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита владимирског и суздаљског г. Евлогија, у руском граду Владимиру, на празник Вазнесења Господњег 29. маја, одржаће се прослава 800-годишњице Владимирске епархије. У оквиру прославе братство манастира Хиландара ће донети честицу Часног Крста, мошти српских светитеља и копију иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице на поклоњење верном руском народу. Иницијатори и организатори прославе и доношења светиња са Свете Горе су Владимирска митрополија, Добротворни фонд „Афонское Приношение“, Братство „Синови Атоса“, и Поклонички центар „Благословени Атос“. Делегација манастира Хиландара, на челу са игуманом архимандритом Методијем, боравиће у Русији са следећим програмом: – 29. мај, Владимир, Празник Вазнесења Господњег, дочек светиња на главном градском тргу, литија и молебан, предаја копије иконе „Млекопитатељнице“, Света литургија у Свето-Успенском саборном храму, поклоњење светињама до вечерњих часова. Након тога, хиландарске светиње ће бити представљење на поклоњење и у следећим градовима: – 30. мај, Муром, Свето-Вазнесењски храм – 31. мај, Јурјев-Пољски, храм Светог Архангела Михаила – 31. мај, Александров, Свето-Успенски манастир – 1. јун, Москва, Храм Светог Јована Крститеља, метох Свето-Тројицке Сергијеве лавре – 2 – 4. јун, Санкт Петербург, Васкресењски Новодевички манастир Светиње Хиландара које се по благослову игумана и одобрењу Свете Горе доносе у Русију су: честица Часног Крста Господњег, мошти Св. цара Уроша, Св. кнеза Лазара, Св. Стефана Штиљановића, Св. Ђорђа Кратовца, Св. превлачких мученика и Св. Анастасије. Посета хиландарских монаха и сусрет верног народа Руске цркве са Атонским и српским светињама, уприличени су у оквиру обележавања два велика јубилеја, 800 година од оснивања Владимирске епархије и 100 година од почетка Првог светског рата. Организатори сусрета су посебно... опширније

У Хиландару служен помен пострадалима у поплавама

24.05.2014

Хиландар –  У петак 23. маја у Саборном хиландарском храму Ваведења Пресвете Богородице, служен је помен пострадалима у катастрофалним поплавама у отаџбини. Пострадале је хиландарско братство молитвено поменуло и на јутрошњој литургији. По благослову игумана Високопреподобног архимандрита Методија, манастир Хиландар позива породице свих упокојених крштених православних хришћана који су страдали у поплавама, да доставе њихова имена како би се спомињали на 40 литургија. За све информације породице се могу обратити Задужбини Хиландара у Београду на е-пошту[email protected] или на телефоне 011 3692004 и 011... опширније

Александријски патријарх у Хиландару

19.05.2014

Хиландар – Његова Светост Патријарх александријски Г. Теодор посетио је 17. маја манастир Хиландар. Патријарх Теодор је у посету Светој Гори стигао 16. маја. У Кареји, светогорској престоници, првојерарха Александријске цркве је, заједно са представницима свих 20 манастира, дочекао Протоепистат архимандрит Стефан Хиландарац. У наставку је служена доксологија Његовој Светости у Протатском храму. Након тога је Прот поздравио госта, изразивши велико задовољство због његовог доласка на свету земљу Свете Горе и додао да се моли Пресветој Богородици, пред Њеном иконом „Достојно јест“, да заштити његов мученички рад и мисију коју спроводи у Светој Цркви александријској. Његова Светост је са видним узбуђењем узвратио да је на Свету Гору дошао први пут после 40 година. Након тога је уследило традиционално светогорско послужење у сали Свештене општине којем је присуствовао и цивилни гувернер Свете Горе Аристос Касмироглу. После Кареје, Патријарх се упутио у манастир Ватопед, где је у недељу 18. маја, присуствовао прослави 300 година од упокојења Светог Герасима Паладе Патријарха александријског (1688-1710), који се повукао са трона и 1713. дошао у Ватопед да ту проведе последње дане. Свети Герасим се преставио у Господу 15, јануара 1714. године. У манастиру Ватопеду се чува део његових светих моштију. Православна црква га је званично убројала у ред светитеља 2002. године. Његов спомен се врши 15. јануара. У суботу 17. маја Његова Светост је у преподневним часовима на кратко посетио манастир Хиландар. Након свечаног дочека на манастирској капији и поздрава хиландарског игумана Методија, патријарх се упутио у Саборну цркву и посебно се задржао испред иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Са сузама у очима, патријарх је рекао да је од детињства посебно везан за ову хиландарску светињу... опширније

Десет година од великог пожара у Хиландару

03.03.2014

Хиландар – Десет година након великог пожара обновљено је више од половине изгорелог дела манастира. Тренутно су у току радови на источном крилу Великог конака и улазном комплексу са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Одвијају се и многобројни радови на целом манастирском имању које се простире на преко 10.000 хектара.   Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току Манастир Хиландар је даље велико градилиште које је организовано тако да не ремети вековни поредак монашког живота а да у исто време врши свој задатак – обнову Хиландара од последица катастрофалног пожара 4. марта 2004. године. Главни радови се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака. Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њему ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку. Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године. О пожару Велики пожар у Хиландару 4. марта... опширније

Влада Србије наставља да помаже Обнову Хиландара

27.02.2014

Хиландар, 27.02.2014. Председник Владе републике Србије Ивица Дачић посетио је на празник Преподобног Симеона Мироточивог манастир Хиландар. У његовој пратњи су били Генерални секретар Владе Вељко Одаловић и директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Милета Радојевић. На позив хиландарског игумана слави је присуствовао епископ липљански Г. Јован, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Премијер је у Хиландар дошао пред почетак Свете Литургије у среду 26. фебруара. У оквиру богослужења прочитао je Символ вере и молитву „Оче наш“, a на крају службе се причестио. Архијерејску литургију је служио епископ липљански Јован, уз саслуживање хиландарског игумана архимандрита Методија и више свештенослужитеља са Свете Горе и из Србије. Током свеноћног бдења и литургије за десном певницом је појао монах Јаков, сабрат ивиронске Вазнесењске келије из Кареје, који је и протопсалт протатског храма. За левом певницом су појали хиландарски монаси заједно са члановима хора Свети Симеон Мироточивог који су тог дана такође прослављали своју славу. Радост празника и прослављање ктиторске славе у обитељи Пресвете Богородице Тројеручице протекли су у духу заповести Светог Саве из његовог Хиландарског типика: „Светло и свеноћним бденијем треба да славите успомену трисветога и увек спомињанога оца нашега и ктитора кир Симеона монаха…“ Након завршетка литургије, по хиландарском типику, прешло се у трпезарију Светог Краља Милутина где су на почасном месту седели премијер, епископ Јован и генерални секретар Владе. У име манастира Хиландара игуман Методије се захвалио на досадашњој помоћи Владе Србије и истакао да се овим путем захваљује и свим досадашњим владама које су подржавале Обнову Хиландара од 2004. године до данас. Игуман је такође рекао да се нада да ће помоћ бити настављена и убудуће. У... опширније

Преподобни Симеон Мироточиви

26.02.2014

Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1199. Божанственом благодашћу просветливши се, и по смрти показујеш светлост живљења свога и истачеш миро благоухања онима што притичу ка гробници моштију твојих, и људе своје упутио јеси ка светлости Богосазнања, Симеоне оче наш, Христа Бога моли да нам дарује велику... опширније

Педесет година рада Мирка Ковачевића

24.02.2014

Београд –  Проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара обележио је значајан јубилеј – 50 година рада на проучавању и заштити градитељског наслеђа. Јубилеј, поводом кога је издата посебна публикација, обележен је у оквиру прославе Дана друштва конзерватора Србије 24. фебруара и још једног веома значајног датума – 170 година од донoшења Уредбе о заштити споменика древности. Свечаност је одржана у Народној библиотеци Србије. Поздравно слово је одржала председница Друштва Снежана Јејић а присутнима се обратио и Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Други Карађорђевић. Испред Министарства културе и информисања окупљенима се обратио господин Дејан Ристић, државни секретар, а потом је уследило обраћање госпође Светлане Јанчић, в.д. управнице Народне библотеке као домаћина скупа. Пре сто седамдесет година у Србији је почела да се примењује савремена заштита културног наслеђа, захваљујући Уредби коју је заслугом Јована Стерије Поповића кнез Александар Карађорђевић, уз сагласност Совјета, 22. фебруара 1844. године (по новом календару) издао, као један од првих аката о заштити културног наслеђа и у Европи тог времена. ИЗ БИОГРАФИЈЕ МИРКА КОВАЧЕВИЋА: Др Мирко Ковачевић рођен је у Нишу, 1934. године. Основну школу је, у ратним условима, похађао у Бео­граду и селу Јасика, а гимназију у Крушевцу и Београду. На Архитектонском факултету у Београду дипломирао је 1961. године. Први радни однос засновао је као студент, 1957. године, у Републичком заводу за заштиту споменика културе Србије, за који је са извесним прекидима радио до 1962. године. Након тога и након одслужења војног рока у ЈНА 1963. године, ради у Археолошком институту у Београду, једно време на ме стустручног сарадника, а потом десетак година као асистент за средњовековну археологију. Паралелно уз рад у Археолошком институту,... опширније

Студенички игуман у Хиландару

05.02.2014

Хиландар – На празник Сретења Господњег, у великој духовној радости, братство манастира Хиландара је угостило Високопреподобног архимандрита Тихона, игумана манастира Студеница. Свеноћно бдење са Светом литургијом и трпезом љубави одмах након ње, били су прилика да се у молитвеном и евхаристијском сабрању сусретну два манастира чији је ктитор Преподобни Симеон Мироточиви. У години када се обележава 900 година од рођења и 815 година од упокојења родоначелника династије Немањића, студенички игуман Тихон и хиландарски Методије, искористили су прилику да се састану на празник Сретења за који је везана личност Светог Симеона Богопримца, по коме је своје монашко име добио и велики жупан Стефан Немања. Пошто оба манастира прослављају као своје ктиторске славе Преподобног Симеона Мироточивог, игумани не могу да се састају на тај дан због обавеза у својим обитељима. Заједничком молитвом два српска игумана у царској лаври Хиландару, дан Сретења Господњег, који се и у Србији слави као државни празник, протекао је у духу љубави и саборности сведочећи вековну светотајинску везу два манастира која представљају темељ духовног идентитета српског... опширније