03.03.2014
Хиландар – Десет година након великог пожара обновљено је више од половине изгорелог дела манастира. Тренутно су у току радови на источном крилу Великог конака и улазном комплексу са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Одвијају се и многобројни радови на целом манастирском имању које се простире на преко 10.000 хектара. Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току Манастир Хиландар је даље велико градилиште које је организовано тако да не ремети вековни поредак монашког живота а да у исто време врши свој задатак – обнову Хиландара од последица катастрофалног пожара 4. марта 2004. године. Главни радови се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака. Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њему ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку. Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године. О пожару Велики пожар у Хиландару 4. марта... опширније01.03.2014
Подгорица – Игуман манастира Хиландара архимандрит Методије учествовао је у Светосимеоновском сабору и свечаном обележавању 900 година од рођења Преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање у Подгорици. Током боравка у Митрополији црногорско-приморској, у пратњи монаха Милутина Хиландарца, игуман је поред Подгорице посетио Цетињски манастир и манастир Острог, поклонивши се моштима светитеља. Игуман Методије је допутовао на Цетиње 27. фебруара у посету Цетињском манастиру. Дочекалага је братија ове свете обитељи на челу са игуманом Методијем (Остојићем). Након поклоњења моштима Светог Петра Цетињског, руци Светог Јована Крститеља и честици Часног крста Господњег, игуман Хиландара се у Митрополији сусрео са Архиепископом Цетињским Митрополитом црногорско-приморским Господином Амфилохијем. Светосимеоновски сабор Два дана касније, 1. марта 2014. игуман Методије је учестовао у Светосимеоновском сабору у Подгорици, који се овога пута одржава у знаку великог јубилеја, 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање. Свечаност је почела освећењем крстионице у пиргу Светог Симеона Мироточивог и Светом архијерејском литургијом у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици. Светом службом началствовао је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, уз саслужење Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија, Господе Епископа: шумадијског Јована, захумско-херцеговачког Григорија, рашко-призренског Теодосија, будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, свештенства и свештеномонаштва и уз молитвено учешће многобројног верног народа. Одговарали су чланови црквених хорова „Свети апостол и јеванђелист Марко“ из Подгорице и „Свети новомученик Станко“ из Никшића. У току литургије Цркви Христовој је кроз свету тајну крштења прибројано седамнаест нових чланова. На крају Литургије Митрополит Амфилохије је у архипастирској беседи заблагодарио Његовој Светости и Архијеријима што су освештали светосимеоновску крстионицу. „Крстионицу онога који се крстио у цркви Светог Ђорђа у овоме граду, а родио прије девет стотина година... опширније27.02.2014
Хиландар, 27.02.2014. Председник Владе републике Србије Ивица Дачић посетио је на празник Преподобног Симеона Мироточивог манастир Хиландар. У његовој пратњи су били Генерални секретар Владе Вељко Одаловић и директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Милета Радојевић. На позив хиландарског игумана слави је присуствовао епископ липљански Г. Јован, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Премијер је у Хиландар дошао пред почетак Свете Литургије у среду 26. фебруара. У оквиру богослужења прочитао je Символ вере и молитву „Оче наш“, a на крају службе се причестио. Архијерејску литургију је служио епископ липљански Јован, уз саслуживање хиландарског игумана архимандрита Методија и више свештенослужитеља са Свете Горе и из Србије. Током свеноћног бдења и литургије за десном певницом је појао монах Јаков, сабрат ивиронске Вазнесењске келије из Кареје, који је и протопсалт протатског храма. За левом певницом су појали хиландарски монаси заједно са члановима хора Свети Симеон Мироточивог који су тог дана такође прослављали своју славу. Радост празника и прослављање ктиторске славе у обитељи Пресвете Богородице Тројеручице протекли су у духу заповести Светог Саве из његовог Хиландарског типика: „Светло и свеноћним бденијем треба да славите успомену трисветога и увек спомињанога оца нашега и ктитора кир Симеона монаха…“ Након завршетка литургије, по хиландарском типику, прешло се у трпезарију Светог Краља Милутина где су на почасном месту седели премијер, епископ Јован и генерални секретар Владе. У име манастира Хиландара игуман Методије се захвалио на досадашњој помоћи Владе Србије и истакао да се овим путем захваљује и свим досадашњим владама које су подржавале Обнову Хиландара од 2004. године до данас. Игуман је такође рекао да се нада да ће помоћ бити настављена и убудуће. У... опширније26.02.2014
Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1199. Божанственом благодашћу просветливши се, и по смрти показујеш светлост живљења свога и истачеш миро благоухања онима што притичу ка гробници моштију твојих, и људе своје упутио јеси ка светлости Богосазнања, Симеоне оче наш, Христа Бога моли да нам дарује велику... опширније24.02.2014
Београд – Проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара обележио је значајан јубилеј – 50 година рада на проучавању и заштити градитељског наслеђа. Јубилеј, поводом кога је издата посебна публикација, обележен је у оквиру прославе Дана друштва конзерватора Србије 24. фебруара и још једног веома значајног датума – 170 година од донoшења Уредбе о заштити споменика древности. Свечаност је одржана у Народној библиотеци Србије. Поздравно слово је одржала председница Друштва Снежана Јејић а присутнима се обратио и Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Други Карађорђевић. Испред Министарства културе и информисања окупљенима се обратио господин Дејан Ристић, државни секретар, а потом је уследило обраћање госпође Светлане Јанчић, в.д. управнице Народне библотеке као домаћина скупа. Пре сто седамдесет година у Србији је почела да се примењује савремена заштита културног наслеђа, захваљујући Уредби коју је заслугом Јована Стерије Поповића кнез Александар Карађорђевић, уз сагласност Совјета, 22. фебруара 1844. године (по новом календару) издао, као један од првих аката о заштити културног наслеђа и у Европи тог времена. ИЗ БИОГРАФИЈЕ МИРКА КОВАЧЕВИЋА: Др Мирко Ковачевић рођен је у Нишу, 1934. године. Основну школу је, у ратним условима, похађао у Београду и селу Јасика, а гимназију у Крушевцу и Београду. На Архитектонском факултету у Београду дипломирао је 1961. године. Први радни однос засновао је као студент, 1957. године, у Републичком заводу за заштиту споменика културе Србије, за који је са извесним прекидима радио до 1962. године. Након тога и након одслужења војног рока у ЈНА 1963. године, ради у Археолошком институту у Београду, једно време на ме стустручног сарадника, а потом десетак година као асистент за средњовековну археологију. Паралелно уз рад у Археолошком институту,... опширније23.02.2014
Чачак – ДОНАТОРСКО ВЕЧЕ ЗА ХИЛАНДАР У ЦРКВИ СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА – ГДЕ НЕМА ПОМОЋИ У НЕВОЉИ, НЕМА НИ ЧОВЕШТВА У Парохијском дому цркве Светог Вазнесења Господњег, са благословом и уз присуство домаћина скупа, преосвећеног епископа Шумадијског и администратора Жичког Јована, у недељу је одржано Донаторско вече са циљем да се прикупе средства за наставак радова на санирању последица пожара и обнову Светог манастира Хиландара. Скуп су организовали старешина храма Иван Пауновић, градоначелник Чачка и Форум привредника Чачка, а присутан је био и министар грађевине и урбанизма Велимир Илић. – Нема веће љубави него кад се неко жртвује за другога, а та љубав нас је свакако сабрала вечерас овде, да помогнемо манастиру Хиландару. Ја од свег срца поздрављам ову идеју свештенства и градоначелника за ово сабрање и окупљање и тиме ми, заправо, изражавамо то наше братољубље. У рај нас води пут братољубља, а то значи да осетимо другога као себе самога, а онај пут који води у пакао, то је самољубље, оно, кад човек никога поред себе више не види и не примећује, јер види само себе. Наш народ српски, има тако дивну изреку која каже – Помози ми кад кукам, а кад певам, могу и сам. Ми смо се сабрали вечерас да помогнемо нашим монасима који не кукају, они певају, они су благодарни Богу. Тај пожар је братство манастира толико очеличио, зближио, толико их је ујединио, да они сада ватреније служе Богу и светињи, и са већом љубављу се моле и примају и ходочаснике – рекао је поред осталог у својој беседи господин Јован. Позивајући се на Јеванђеље, старешина Чачанске цркве је у пригодној беседи захвалио присутнима на одзиву и... опширније05.02.2014
Хиландар – На празник Сретења Господњег, у великој духовној радости, братство манастира Хиландара је угостило Високопреподобног архимандрита Тихона, игумана манастира Студеница. Свеноћно бдење са Светом литургијом и трпезом љубави одмах након ње, били су прилика да се у молитвеном и евхаристијском сабрању сусретну два манастира чији је ктитор Преподобни Симеон Мироточиви. У години када се обележава 900 година од рођења и 815 година од упокојења родоначелника династије Немањића, студенички игуман Тихон и хиландарски Методије, искористили су прилику да се састану на празник Сретења за који је везана личност Светог Симеона Богопримца, по коме је своје монашко име добио и велики жупан Стефан Немања. Пошто оба манастира прослављају као своје ктиторске славе Преподобног Симеона Мироточивог, игумани не могу да се састају на тај дан због обавеза у својим обитељима. Заједничком молитвом два српска игумана у царској лаври Хиландару, дан Сретења Господњег, који се и у Србији слави као државни празник, протекао је у духу љубави и саборности сведочећи вековну светотајинску везу два манастира која представљају темељ духовног идентитета српског... опширније28.01.2014
Хиландар – У Хиландару је свечано прослављен Савиндан – молитвено сећање на оснивача и ктитора Свете царске српске лавре на Светој Гори Атосу. Ктиторска слава Светог Саве је сваке године један од најзначајнијих догађаја у манастиру Хиландару. Као почасни гост слави је присуствовао Његово Високопреосвештенство митрополит ставропољски и неапољски Г. Варнава. Митрополит Варнава је велики пријатељ српског народа. Још током деведесетих, као протосинђел, носио је много пута помоћ у ратом захваћена подручја и помагао српски народ где год је било потребно. Од када је устоличен за Митрополита ставропољског и неапољског успостављена је веома блиска веза са манастиром Хиландаром. Будући да се на територији митрополије налази српско војничко гробље Зејтинлик, хиландарски игуман архимандрит Методије је, са благословом митрополита, више пута служио у гробљанској цркви. Тако је и 2010, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, после дужег времена служена литургија на српском језику. Такође, посета митрополита Варнаве има и узвратни карактер јер је прошле године за време Часног поста, хиландарски игуман донео део Часног крста и копију иконе Богородице Тројеручице у храм Светог Георгија у Неаполију, на духовно укрепљење верног народа Митрополије неапољске. На самој служби у хиландарском саборном храму, којој је присуствовало око 100 гостију пристиглих из Србије, појале су две певнице. Са десне стране били су појци хиландарске келије Светог Николаја „Буразéри” који су појали на грчком језику. За левом певницом били су хиландарски монаси и чланови хора „Свети Симеон Мироточиви“ из Београда. За десном певницом је појана служба коју је на грчком језику саставио блаженопочивши о. Герасим из Мале свете Ане на Светој Гори. За левом певницом је појана служба из Србљака, са допунама из нове службе,... опширније26.01.2014
Хиландар – Поводом празника Светог Саве, игуман Свете царске српске лавре Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије, упутио је Хиландарску Савинданску посланицу Министарству просвете, науке и технолошког развоја: ХИЛАНДАРСКА САВИНДАНСКА ПОСЛАНИЦА Драга децо Светог Саве, данас прослављамо „наставника, првопрестолника и учитеља пута који води у живот“[1]. Данас је празник свима нама, и онима који уче и онима који подучавају. Радост је велика и благослов од Господа што се Свети Сава у нашем роду родио и својим делима, као обилном жетвом, свој род обогатио. Једном је Христос рекао својим ученицима да се моле господару жетве да изведе посленике на жетву своју, јер је жетве много а посленика мало (Мт. 9, 37-38). У личности Светог Саве српски народ је добио најбољег посленика на својој њиви. Сава Немањић, Србин… Хиландарац… Светогорац… Светитељ… – овоземаљски принц а небеске науке учитељ. Светосавље – то је наука коју нам је Свети Сава оставио. А шта је светосавље? Наука светлости која одгони таму, наука љубави, трпљења и сваке друге врлине – ништа друго до наука Христова, српском духу приступачна. Остављајући ову науку, Свети Сава је оставио бесмртну савест српском народу[2]. Ради тога смо обавезни да се свакодневно преиспитујемо да ли у науци напредујемо, да ли је се сећамо или смо је заборавили? Неуког је лако преварити. Не дозволимо да не учимо, не дозволимо да заборавимо шта смо научили. Учимо од других али не заборавимо светосавље, јер је оно пуно оптимизма, пуно живог говора који свако разуме. Хиландар, почетак пута светосавског, подсетник је сваком српском учитељу и ученику да са учењем не престане, да пут Светог Саве не прекине, да на њему непрестано напредује. Преносећи благослов и очинску љубав... опширније26.01.2014
Брисел – Светосавском Литургијом, приредбом деце из допунске српске школе и отварањем изложбе „Хиландар, обнова и наслеђе“, у недељу 26. јануара, у Бриселу je обележен празник Светог Саве и црквена слава. Духовно славље је увеличао јеромонах Јустин (Јеремић) из Париза, који је у присуству мноштва радосних парохијана начелствовао Божанственом Литургијом, уз саслужење свештеника Евангелоса Псаласа и Николаоса Дјакоставрионасо из Васељенске Патријаршије, надлежног пароха проте Јакова и ђакона Душана. Након бројних дирљивих тренутака овог празничног, молитвено-радосног сабрања, гост из Париза отац Јустин, изговорио је изузетно надахнуту беседу и отворио изложбу „Хиландар, наслеђе и обнова“. Oтац Јаков се захвалио браћи свештеницима и свима који су дошли и пожелео срећну и благословену Славу, а понајвише деци, ђацима и онима који их уче, будући да је ово традиционална и школска Слава. Славски колач и жито принео је кум Звонимир Костић, а дечица су под вођством професорке Бојане Јевтић, на дар своме небеском покровитељу извела програм посвећен животу и делу Растка Немањића, Светог Саве. Кумство за наредну годину преузео је Вук Станковић. Након свете Литургије, прослава је настављена у црквеној сали, где је залагањем и трудом Црквеног одбора и верног народа, организована и пригодна трпеза љубави за све присутне. Након Париза, где је изложба о Хиландару била отворена у склопу духовно-културне манифестације „Хиландар у Паризу“од 26. до 28. октобра 2013., поставка је пресељена у храм Светог Саве у Бриселу. Изложба која је приређена са благословом Епископа западноевропског Г. Луке, у организацији Црквене општине у Паризу и Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“ из Београда, представља наставак делатности манастира Хиландара на успостављању, развијању и јачању веза са српском дијаспором са циљем да се представи духовна, културна, уметничка... опширније16.12.2013
Чајетина – Игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије посетио је 15. и 16. децембра Чајетину, на позив председника општине Милана Стаматовића. Општина Чајетина већ дуги низ година помаже обнову Хиландара и негује веома близак однос са светогорском светињом. Посета хиландарског игумана је, пре свега, знак захвалности становницима Чајетине и златиборског краја за исказану љубав, подршку и приврженост светосавском наслеђу оличеном у манастиру Хиландару. У пратњи игумана били су и епитроп јерођакон Арсеније, монах Симон и директор Задужбине Светог манастира Хиландара, Миливој Ранђић. Посета је уприличена са благословом Његовог преосвештенства епископа жичког Г.... опширније23.11.2013
Лимасол – Игуман манастира Хиландара архимандрит Методије посетио је Кипар и донео копију иконе Пресвете Богородице Тројеручице на благослов Митрополији Лемесоској (Лимасол). Игумана су свечано дочекали Митрополит Лемесоса Г. Атанасије и Епископ Аматунде Г. Николај. Истог дана, у суботу 23. новембра, на вечерњој служби у цркви посвећеној Пресветој Богородици Тројеручици, уследила је литија са хиландарском иконом. Литију је дочекао епископ Николај. На служби је беседио игуман Методије рекавши да је Хиландар већ остварио духовну везу са Митрополијом Лемесоском пре две године, током посете Кипру, када су донешене мошти Светог Артемија. Говорећи о самој икони Тројеручици, игуман је посебно нагласио да је икона сама дошла на трон у хиландарској цркви, и да цело братство сваког дана прво од ње узима благослов, па тек онда од игумана. Пресвета Богородица се сматра игуманијом целе Свете Горе, а како Светогорци говоре, њен трон се налази у Хиландару. Благосиљајући сав присутни народ, игуман је рекао да је Богородица Тројеручица сада са њима, ту на Кипру, да их укрепи у сваком духовном искушењу и да им даје радост и наду на живот вечни. Икона ће остати у цркви посвећеној Пресветој Богородици Тројеручици како би са своје три руке штитила све побожне хришћане и цело острво. Занимљиво је да је овај храм већ био сведок чуда када је у пожару који га је задесио 1985. године, једна старија икона Тројеручице остала неоштећена. На крају, игуман се захвалио донатору г. Константину Шавелу из Белорусије који је икону поклонио цркви. Захваљујући г. Шавелу, у новембру 2012. године, уприличена је посета хиландарске делегације Белорусији када су на благослов однете копије икона Тројеручице и Млекопитатељнице. На вечерњој служби говорили су... опширније