29.11.2006
Кареја, Света Гора – Несумњиво је да за православне хришћане широм света, Света Гора представља мерило (критеријум) духовног живота. То потврђују и многи високо образовани људи, који наглашавају да светогорски монаси који потичу из различитих народа и раса, ево целог другог хиљадулетија дају свој аутентични печат Православном Хришћанству. Ово истичe, такође, и велики број поклоника који из свог личног искуства исказују своје уверење да на Светој Гори обитава Дух Свети и да сваки сусрет са светогорским старцем представља додир са боговидцем Мојсијем. Са Свете Горе или тачније од њене Свештене Општине (Кинотите) која се налази у Кареји, ево, по други пут, пристиже писмо подршке Православној Охридској Архиепископији. Први пут фебруара 2004. год., када сe, поред исказане подршке, Света Кинотита јасно оградила од оних који су отпали од светогорског, православног предања, притом имајући у виду расколнике који су се делима утврдили у расколу, и други пут, крајем новембра 2006. год., писмом које објављујемо доле у целости. Света Општина Свете Горе послала је писмо подршке Светом Архијерејском Синоду Православне Охридске Архиепископије: Свештена Општина Свете Горе Атос Кареја, 16 / 29 новембра 2006. год. Бр. Прот. Ф.2 / 5в / 2158 Поштованом Светом Архијерејском Синоду Свете Архиепископије Охридске, у Битољу. Вашу богочастну Високопреосвештеност богобојазно у Господу поздрављамо, Приближујући се празницима Христовог Очовечења, данима љубави, доброте и мира за све људе широм света, са великом ганутошћу и болом у души, обавештени смо о продужетку искушења и прогона, које трпите Ви, и Ваша паства Канонске Аутономне Православне Архиепископије Охридске, због Ваше верности каноничности и јединству Једне Свете и Саборне Цркве, исказујемо Вама и онима који су са Вама, братско састрадавање и укрепљење од наше Свештене... опширније23.10.2006
Хиландар – Његова светост васељенски патријарх Вартоломеј I, у оквиру званичне посете Грчкој и Светој Гори, посетио је Свети манастир Хиландар. Посета је уприличена на петнаесту годишњицу избора Његове светости за васељенског патријарха. Уз звона са хиландарског камбанског пирга, патријарха, у чијој су пратњи били и високи званичници Хеленске Републике и архијереји, свечано је дочекало братство Светог манастира Хиландара на челу са замеником игумана и првим епитропом јеромонахом Методијем. Након доксологије у саборној цркви, отац Методије је у поздравној беседи на грчком језику рекао да цело хиландарско братство осећа велику духовну радост и окрепљење због посете и благослова првојерарха Васељенске патријаршије којој канонски и они припадају. Хиландарски монаси се, поручио је о. Методије, моле Пресветој Богородици Тројеручици да са своје три руке закрили древни васељенски и мученички трон на коме га је Господ удостојио да служи већ 15 година и да заштити страдални православни народ у Малој Азији и на Косову и Метохији. У својој беседи, Његова светост васељенски патријарх Вартоломеј I је посебно нагласио упечатљив пример врлинског живота Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, који су одбацили светску славу ради монашког живота и спасења и тако уградили себе и свој народ у пребогату светоотачку и светогорску баштину православног предања. Патријарх је на крају додао да ће са своје стране учинити све што је у његовој моћи да помогне обнову Светог манастира Хиландара, како би овај четврти по рангу светогорски манастир, повратио своју лепоту и јединствени градитељски амбијент. У време посете у Хиландару је боравио и Његово преосвештенство умировљени епископ захумско –херцеговачки г. Атанасије који је у краткој беседи такође поздравио драгог госта. Поред Хиландара Васељенски патријарх је посетио још... опширније14.05.2006
Хиландар – У недељу, 14. маја братство Светог манастира Хиландара је имало изузетну част да укаже гостопримство протоепистату – проту Свете Горе, преподобном монаху Павлу са пратњом. ( више о организацији управе на Светој Гори). Радост је увеличана чињеницом да је ово прва посета светогорског прота Хиландару – осим у случајевима када је на том положају био хиландарац – после више од једне деценије. Током кратке посете, као домаћини, заменик игумана и први епитроп Хиландара, јеромонах Методије и јеромонах Стефан (који последњих година обавља дужност прота када је ред Хиландара), упознали су драгог и поштованог госта са богатом баштином манастира као и са током обнове након великог пожара 2004. године. Отац Павле је обишао реконструисани конак Сенаре, поставку у реновираној Ризници, као и Конак из 1814. године, први од објеката оштећених у пожару који управо почиње да се обновља у пуној мери. Протоепистат Свете Горе, преподобни монах Павле је изразио задовољство начином на који се одвија обнова и захвалност Господу што је манастирско братство успело да се избори са искушењима, не реметећи вековни поредак и молитвени живот у Хиландару. На одласку, домаћини су уваженом госту пожелели срећан, успешан и Богом благословен завршетак мандата на месту прота, који му истиче ових дана и повратак у његов манастир Велику Лавру, позивајући га да увек када за то буде имао времена и благослова буде гост Светог манастира... опширније06.05.2006
Хиландар – У време велике обнове Светог манастира Хиландара након пожара 2004. године, манастирско братство доживљава још једну, унутрашњу и духовну обнову. Као плодови овог утврђивања у вери и поретку који тече непрекидно од времена Светога Симеона и Светога Саве, у Хиландару су обављена два нова монашења. На празник Уласка Господњег у Јерусалим – Цвете, 16. (3. по јулијанском календару) априла 2006., замонашен је отац Симон. Након тога, на празник Светог великомученика Георгија – Ђурђевдан, 6. (23. априла) маја 2006. замонашен је и отац Иларион. Братство Светог манастира Хиландара сада броји 36 монаха и 4... опширније27.02.2006
Београд – У недељу, 4. марта 2007. године са почетком у 12 часова, у манастиру Раковица ће бити одржан парастос проигуману манастира Хиландара, архимандриту Никанору, који се упокојио 4. марта 1990. године у Сиднеју у Аустралији. Као и сваке године од престављења (смрти) овог мисионара православне вере, његови поштоваоци ће се окупити на већ традиционалном сабору у спомен на калуђера којег многи сматрају „неугаслим хиландарским кандилом“. Света литургија у манастиру Раковица почиње у 8 часова. О старцу Никанору, рођеном почетком 20. века у Дивцима код Ваљева – где је, долазећи повремено из Хиландара, подигао и цркву – хиландарци причају да је био неуморан путник и мисионар и да га на том путу нису зауставиле ни године, а живео је готово девет деценија. И умро је на једном од путовања, на које је кренуо сазнавши да у Аустралији међу тамошњим Србима има неких подела које штете Цркви. Пут Сиднеја кренуо је из Хиландара 22. јануара „да мири завађену браћу“, иако му је тада било 88 година. У манастиру Светог Саве у Илајну поред Сиднеја остало је записано да је поновио оно што је говорио често, жалостећи се због честих српских подела широм света. Један је Бог, једна Србија, један пут – светосавски и једна црква – православна, речи су старца Никанора. То је најважније, све друго је споредно, говорио је. За калуђера који је у манастиру, на Светој Гори и у Хиландару, провео готово седам деценија, свакако ни да пред путовање у Аустралију није била тајна да су му дани одбројани. Свакако због тога, уверена су његова хиландарска сабраћа, међу својим стварима оставио је и писани аманет где да му буде... опширније12.11.2005
Хиландар – На празник Светог Краља Милутина Света српска царска лавра Хиландар је добила новог монаха, оца Силуана. Отац Силуан Хиландарац је добио име по Преподобном старцу Силуану Светогорцу, по речима Светог Владике Николаја, “духовном борцу 20. века“. Молимо се да Бог подари и оцу Силуану Хиландарцу дар љубави Господње великог старца и светитеља која је “ са сузним молитвама праштала грех грешнима, поправљала злотворе, охрабривала клонуле, лечила болесне и стишавала олује“. Многаја... опширније15.09.2005
Хиландар – У четвртак, 15. септембра ујутру, гром је ударио у кров пирга Краља Милутина ( сазнајте више о пиргу ) који се налази на око 2 км од Хиландара. Један део дрвене кровне конструкције је изгорео, услед чега се урушио камени покривач. Ватра није захватила дрвени под, последње, пете етаже, који је уједно и једини сачуван у целом пиргу, као ни терасу која га окружује. Будући да у пиргу нема дрвеног материјала осим поменутих, пожар се није ширио, нити нанео штету другим деловима грађевине. Стручна екипа манастира је обезбедила кровну конструкцију и уклонила остатке каменог покривача који су били склони паду. У најкраћем року ће бити спроведена темељна реконструкција и конзервација крова пирга Краља... опширније