29.05.2019.
Поводом великог јубилеја, 100 година од оснивања Пољопривредног факултета у Земуну, Светој царској српској лаври Хиландару додељена је Јубиларна плакета факултета, коју је лично примио Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара. У свечаној сали факултета, пред око 250 запослених и студената, уваженом и драгом госту и свима присутнима се обратио проф. др Душан Живковић, рекавши да у години у којој факултет прославља тако значајан јубилеј, изузетну част представља што ова високошколска установа може да угости тако високог и посебно поштованог госта, игумана Хиландара, архимандрита Методија. Он је додао да су професори и студенти факултета много пута боравили у Хиландару, а да се сада пружила прилика да сам игуман посети њихов факултет и тако учини велику част и посведочи приврженост и повезаност ове две институције, једне старе 820, а друге 100 година и то све на корист духовности, науке и културе српског народа. Професор Живковић је потом уручио Јубиларну плакету повом 100 година од оснивања Пољопривредног факултета Универзитета у Београду игуману Методију. Након тога, присутнима се обратио проф. др Небојша Марковић, директор Института за хортикултуру Пољопривредног факултета и редовни професор на катедри за виноградарство. Он је, најављујућу беседу архимандрита Методија, нагласио да је ово изузетно свечан тренутак, јер се први пут у протеклих 100 година, један хиландарски игуман налази у здању Пољопривредног факултета. У научном смислу, Хиландар представља, као први српски универзитет, извор историјског научног знања нашег народа, из кога су научни посленици могли да се користе вековним искуством које се тамо сабирало, а посебно из области пољопривреде којим се манастирско братство бави у континуитету већ 820 година. У периоду после великог пожара 2004. године, стручњаци Пољопривредног факултета, на челу са проф. др Небојшом...
20.05.2019.
Лекари Хиландарског лекарског друштва су од 13. до 16. маја 2019. боравили у Манастиру Хиландару у оквиру редовног годишњег лекарског систематског прегледа манастирског братства и радника манастира Хиландара. У екипи лекара били су: хирург проф. др Радисав Шћепановић председник ХЛД, кардиолог мр спец. др Љупчо Манговски, ортопед проф. др Зоран Башчаревић, хирург спец. др Предраг Савић, ортопед прим. мр др Љубодраг Зајић, радиолог др Срђан Арсеновић, мр др Немања Јонић и медицински техничар Славиша Бучић. На редовном дежурству у манастирској амбуланти били су и васкуларни хирург др Миљко Пејић, мед. техничар Владимир Гајић и мед. техничар Милош Ђоровић који су се такође укључили у организацији прегледа. Поред својих редовних активности у оквиру систематског прегледа, чланови председништва Хиландарског лекарског друштва, монах Теодосије Хиландарац, проф. др Радисав Шћепановић, мр спец. др Љупчо Манговски, асс. др Предраг Савић, анализирали су досадашњи рад амбуланте, пописне листе и лекарске извештаје, на основу чега је сачињен детаљан извештај о раду. Донешени су закључци и планови о даљем раду амбуланте и њеном унапређењу. Време проведено у Хиландару лекари су првенствено посветили бризи за здравље монаха. Поред тога, редовно су учествовали у богослужењима, напајајући се благодатним молитвеним миром и духовно се укрепљујући пребогатим светогорским...
30.04.2019.
Радосну и величанствену прославу Васкрсења Христовог у Светој царској српској лаври Хиландару можете погледати у галерији фотографија монаха Милутина Хиландарца. Такође, по светогорском обичају уприличена је и Пасхална литија која у Хиландару, као и у Протату, бива на други дан Пасхе. Литија полази одмах након Свете литургије. Прво заустављање и читање Еванђеља је одмах по изласку из манастира, пред крстом који је на порти. Друго стајање је код крста Светога Симеона и последње код поклоничког места иконе Тројеручице, где се зауставила приликом повратка из Србије у 15. веку. На хиландарску литију традиционално долази игуман братског Ватопеда са делом своје братије, а исто тако на ватопедску Пасхалну литију одлази игуман Хиландара са својом братијом. Велики четвртак: Велики петак: Велика субота: ВАСКРС: Васкрсни понедељак: Фото: Монах Милутин...
29.04.2019.
...
27.04.2019.
Икона Васкрсења Христовог, Манастир Хиландар, 17. век Радосно певајући и славећи Васкрсење Христово, желимо вам срећне и Тројичним Богом благословене васкршње празнике, уз највеличанственији поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ...
26.04.2019.
На око 8500 хектара поседа Манастира Хиландара налази се непроценљиво благо нетакнуте природе. Шуме, виногради, маслињаци, воћњаци, повртњаци, ливаде и морска обала од које застаје дах, представљају Божију творевину у којој се хиландарски монаси непрекидно подвизавају више од осамсто година. О богатству, разноликости и значају лековитог биља Хиландара, за ТВ Храм, говори мр Славољуб Тасић, руководилац контроле квалитета у Институту за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“. Уредник и аутор емисије „Вера и здравље“ је др Љиљана...
21.04.2019.
Беседа Високопреподобног архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландара за манастирском трпезом на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим (Цвети). Гост манастирског братства је био Њ.К.В. принц Михаило Карађорђевић. На светлопису хиландарска икона уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим, дело најпознатијег хиландарског зографа Георгија Митрофановића, 1615/6. Дело од великог историјског, религиозног и уметничког значаја. Чува се у ризници Манастира...
20.04.2019.
Хиландарски игуман Методије, за гласило Синодалног одељења за манастире и монаштво РПЦ, „Манастирски весник“, говори о живој светогороској традицији, духовном животу у Хиландару и особеностима српског монаштва. У наставку преносимо интервју у целости: Архимандрит Методије (Марковић), игуман једног од најстаријих атонских манастира, српске обитељи Хиландар, говорио је за портал „Манастирски весник“ о наслеђу живе светогорске традиције, о добром такмичарском духу атонских манастира, о правилима устава у животу Хиландара и о томе чиме се одликује српско монаштво. Оче Методије, Ви сте данас најмлађи игуман на Атону. Какав је био Ваш пут на Светој Гори, који Вас је довео до овог одговорног послушања? На Атон сам дошао 1994. године, тада сам имао 24 године. Обављао сам нека послушања и већ 1995. године сам примио постриг у расофор. Идуће године – у малу схиму (мантију – како се каже у Русији), а 2005. године – у велику. Постриг је извршио архимандрит Мојсије (Жарковић), мој претходник на послушању игумана у Хиландару. Он се 2010. године преставио у Господу. То се десило за време Великог поста. А после прославе Васкршњих дана братија се окупила на изборе који су се одвијали у две фазе. „Кад манастирска братија не налази међу собом врлог монаха, она бира неког болесног брата, јер ће он бити свеснији својих слабих страна и носити немоћи других,“ – то сам рекао прихватајући игуманско жезло. Која послушања сте обављали пре него што су Вам браћа поверила најтеже – руковођење манастиром? Свако послушање има своје тешкоће. На пример, мени је својевремено било тешко послушање еклисијарха (црквењака). Касније сам водио рачуна о пчелињаку. А убрзо после тога сам добио благослов за канцеларијску службу, постао сам епитроп...
07.04.2019.
Хиландарски игуман Методије, по древном обичају, на празник Благовести, преузео је на један дан игумански трон у братском Манастиру Ватопед. То се збива сваке године, када за славу Манастира Ватопеда – Благовести, хиландарски игуман симболично преузима игуманску част, а такође и ватопедски игуман то чини за славу Хиландара на празник Ваведења. Уз византијско торжество и благољепије, служено је празнично свеноћно бдење којим је началствовао Његово Висопреосвештенство Митрополит Неа Криније и Каламрије Г. Јустин уз саслужење игумана Ватопеда, геронде Јефрема и Хиландара, геронде Методија, као и великог броја других свештенослужитеља. Служба је почела у суботу служењем мале вечерње у 17 часова. Након тога је служено свеноћно бдење које почело у 19.30, на чијем крају је служена Света Литургија која је завршена сутрадан око 11 часова. За десном певницом су појали монаси из Скита Свете Ане, предвођени јеромонахом Јованом, док је за левом појала ватопедска братија. Саборну цркву Манастира Ватопеда, посвећену Благовестима, испунило је преко 650 гостију који су пристигли са свих страна, из Грчке, Италије, Немачке, Русије, Румуније, Србије, Бугарске, Грузије, са Кипра, итд. Током Литургије у ђаконски чин је хиротонисан ватопедски монах Филотеј. Манастир Ватопед је основан у другој половини 10. века. Он је други у хијерархији 20 светогорских манастира. Фото:...
05.04.2019.
У Хиландару је 31. марта 2019. освећен обновљени Бели конак који потиче из времена Св. Краља Милутина (14. век), а обновљен је 1598. године. Освећењу које је извршио игуман Манастира Хиландара архимандрит Методије присуствовала је и делегација КеДАК-а, надлежне грчке службе за заштиту светогорског наслеђа. Бели конак је претрпео највећа оштећења у великом пожару 2004 године. Фасада је потпуно нестала будући да је била израђена од дрвета. Зидови у горњој половини су срушени. Остали су делови у приземљу. Јужни зид конака је у целини сачуван. У конаку је потпуно уништен параклис Светих четрдесет мученика. Такође су уништене скоро све монашке келије из 16. века које су биле сачуване у изворном облику и представљале изузетну реткост на Светој Гори. То је, ако се може тако рећи, и највећи губитак у пожару који је задесио Хиландар. Бели конак је пред избијање пожара био у завршној фази генералне обнове. Након пожара као и на другим објектима, извршено је рашчишћавање и осигуравање преосталих делова. Обнова конака је званично почела 2015. (види чланак) То је била четврта од изгорелих грађевина која се обнавља од последица великог пожара из 2004. године. Пре њега обновљени су Конак из 1814 (Синодик), све три фазе Великог конака из 1816 – 1821, и улазна зона, са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Положај Белог конака Пре пожара Пожар После пожара После обнове О Обнови Белог хонака у Манастиру Хиландару Основни подаци о објекту: Бруто површина објекта: 1240 м2 Пројектована корисна површина објекта: 942 м2 Спратност: Су + Пр + 3 После рушења у пожару 2004. године, рашчишћавања шута и уклањања опасних делова, од објекта су остали сачувани зидови у...
