30.03.2012.
Београд – У оквиру Васкршњег сајма у Београду одржано је представљање манастира Хиландара, његове обнове, живота и издавачке делатности. О самом манастиру говорио је хиландарски сабрат јеромонах Доситеј. О обнови манастира од последица пожара 2004. године, говорио је архитекта Стевица Трипковић. Манастирска издања и издаваштвo Задужбине Хиландара, представио је оперативни уредник Никола Дробњаковић. Након представљања, сви посетиоци су добили пригодан поклон, илустровану публикацију „Осам векова српске...
27.03.2012.
Београд – У сусрет великом празнику Васкрсења Христовог, са радошћу вас позивамо да посетите штанд Задужбине Хиландара на Васкршњем сајму књига који се одржава од 27. марта до 8. априла 2012. године у бившој згради робне куће „Клуз“ у Масариковој улици у Београду. Сајам ће радити сваког дана од 10 до 20 часова. Улаз је слободан. На штанду можете пронаћи преко стотину наслова из издавачке делатности Хиландара и Задужбине. Међу новијим насловима издвајамо: „СРПСКА МИНИЈАТУРА 16. И 17. ВЕКА“, Зоран Ракић, Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета у Београду,Филозофски факултет у Београду, Света српска царска лавра Хиландар, 2012. стр 356 „БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА“, Епископ Атанасије (Јевтић)/Митрополит Дионисије (Псарианос), Манастир Хиландар, 2011. стр. 246. „ТАЈНА О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ“, Епископ нишки др Јован (Пурић), Манастир Хиландар, 2011, стр. 174. „БОЖИЋНЕ ПРИЧЕ“, Александар Пападијамандис, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 128. (припремила и превела Марина Вељковић) „ВАСКРШЊЕ ПРИЧЕ“, Александар Пападијамандис, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 190. (припремила и превела Марина Вељковић) „СЕДМА КАЗИВАЊА О СВЕТОЈ ГОРИ“, Друштво пријатеља Свете Горе Атонске, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 320 Књиге које вас интересује можете пронаћи у каталогу: Књиге можете купити и у књижари Задужбине Хиландара +381113692651, 3692653; [email protected]...
09.03.2012.
Света Гора – Игуман Свете српске царске лавре, високопреподобни архимандрит Методије, гостовао је у Атонијади (црквеној светогорској академији – средњој школи), где је на позив школског одбора одржао беседу ђацима. Након служеног другог дела Акатиста Пресветој Богородици* у петак увече, игуман Методије је ученицима говорио о историји Хиландара, посебно о великим светитељима Симеону и Сави и њиховим чудима. У наставку је више речи било о духовном значају поста током времена велике четрдесетнице. Хиландарски игуман је на крају благословио сву присутну децу и посебно се захвалио за част која му је указана позивом да посети школу. *По грчкој пракси, прве четири суботе, односно петком увече, служи се Акатист подељен на четири дела. Пете суботе се служи...
04.03.2012.
Илајн, Аустралија – У недељу, 4. марта 2012. године, када Једна Света Саборна и Апостолска Црква Христова торжествено слави велику и славну победу Православља над иконоборством и осталим јересима, Митрополија аустралијско-новозеландска имала је повода за двоструку радост. Наиме, на овај велики дан, како је већ наговештено, по први пут је свечано, празнично-литургијски, на локалном нивоу (док се званично – саборски не уведе у Диптихе Светих) у манастиру светог Саве Српског у Илајну, обележен празник преподобног старца Никанора Хиландарског и аустралијско-новозеландског. Његово Преосвештенство Епископ Г. Иринеј заједно са преподобним монаштвом и часним свештенством, уз присуство великог броја верног народа Божијег, одслужио је Св. Архијерејску Литургију у храму светог Алимпија Столпника, где се иначе налазе мошти новопросијавшег старца Никанора. Епископу, на овај велики дан, саслуживали су високопреподобни архимандрит Лазар (Царан) настојатељ свете Обитељи, високопреподобни архимандрит Теодор (Бојовић) игуман манастира, високопречасни протојереј-ставрофор Никола Билић, протојереји Момчило Вукша, Драгољуб Пантелић, пречасни јереј Михаил Балој и високопреподобни архиђакон Силуан (Мракић). У препуном храму, поред гроба светог Старца, света Литургија протицала је у једном савршеном, могло би се рећи, есхатолошком миру. Епископ је у својој надахнутој беседи подсетио народ на значај празника – тријумфа Православља над иконоборачкој јереси, савршеној литургичности поста, као и о радости која је обасјала Пети континент у лику и личности Старца Никанора. Владика је у беседи нагласио како се прослава Светог Старца Никанора за сада обележава само на локалном нивоу а литургијски само у манастиру Светог Саве у Илајну. После свечане литије око храма, у којој су ношене свете Иконе, по устаљеном предању, саборно је прочитан Синодикон из 843. године. Након тога, пререзан је славски колач у част и славу преподобног...
10.02.2012.
Манастир Светог Стефана, Врање – На празник Преподобног Јефрема Сирина, 10. фебруара 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије, служио је Свету Архијерејску литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском уз саслужење високопреподобног игумана Царске лавре манастира Хиландара Архимандрита Методија и протојереја-ставрофора Перице Митића, архијерејског заменика. Хиландарски игуман је са благословом епископа, у оквиру литургије одржао богонадахнуту беседу. Преподобни Јефрем Сирин је и заштитник настојатељице манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана, игуманије Јефремије, па је тим поводом архимандрит Методије по завршетку Свете литургије извршио резање славског колача и освећење жита. После Свете литургије, за све присутне приређена је трпеза љубави у конаку манастира Светог Стефана. а пригодном беседом о животу Светогораца, отац Методије пренео је благослов Свете Горе. Беседа игумана Светог манастира Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија, изговорена на Светој литургији у манастиру Светог Стефана: Данас нам богоносни Јефрем, та незалазна звезда Цркве Христове, и велико светило свих монахујућих, предлаже духовну трпезу. Ходите насладимо се мислено од ње сви, истовремено вапијући Христу и Спаситељу: Господе, који си утврдио и прославио свога угодника, његовим светим молитвама подај нам велику милост, као благ и човекољубив.(1) Преосвећени владико, драги оци и у Христу саслужитељи, преподобне мати игуманије, и у Христу сестре монахиње преподобне, драга браћо и сестре! Заиста је у праву Црква Христова која оваквим и сличним речима прославља Божије угоднике, називајући их незалазним звездама, јер као што је небо украшено звездама тако је и Црква Христова украшена Божијим угодницима. Али она их речима химнографа назива и незалазним зато што материјалне звезде некада видимо, а некада се сакрију од нас. Међутим, угодници Христови, светитељи, какав је био и преподобни...
07.02.2012.
Атина – Архимандрит Методије, игуман Хиландара, учествовао је у Атини на представљању тротомног „Великог старечника врлинских Светогораца 20. века“, који је сачинио старац Мојсије Светогорац. Представљање је одржано у сали филолошког друштва „Парнасос“. Мојсије Светогорац, сабрат скита светог Пантелејмона који припада манастиру Кутлумуш и старац келије светог Јована Златоустог, веома је плодан аутор који је до сада објавио шездесет књига. О новој књизи говорили су Митрополит навпактски Јеротеј, игуман Хиландара архимандрит Методије, протопрезвитер Георгије Металинос, економ манастира Симонопетра архимандрит Јефрем и протосинђел Флоринске митрополије архимандрит Јустин Бардакос. На промоцији су били присутни Архиепископ атински и све Грчке Јероним Други, Митрополит Доротеј сироски, Серафим пирејски, Павле козански, Јоил едески, Варнава напуљски, Серафим кифирски, Епископ Гаврило диавлијски, оци светогорци и научници- богослови. Игуман Методије је посебно представио српске светогорске старце који су обухваћени овим великим и јединственим старечником – Георгија (Витковића), Никанора, Мирона и...
01.02.2012.
Београд – У четвртак, 2. фебруара 2012. године у 12 часова, у Медија центру у Београду, Издавачко-информативна установа „Светигора“ представиће нову књигу из едиције „Немањићки манастири“ – „Манастир Хиландар“. Монографију ће представити Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић, историчар уметности проф. др Аника Сковран, јеромонах Доситеј, сабрат манастира Хиландара, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове манастира, и г. Миливој Ранђић, директор Хиландарске задужбине. Извор:...
29.12.2011.
Београд – Данас је у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј одликовао орденом Светог Саве академика Милорада Екмечића и проф. др Мирка Ковачевића, главног архитекту Обнове Хиландара. Свечаности су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода – Господа Епископи: Сремски Василије, Бачки Иринеј и Шумадијски Јован, као и Преосвећена Господа Епископи Врањски Пахомије, Захумско-херцеговачки Григорије, Рашко-призренски Теодосије, Крушевачки Давид и викарни Хвостански Атанасије и викарни Липљански Јован. Патријарх српски Г. Иринеј је приликом свечане доделе ордена истакао заслуге академика Екмечића и архитекте Ковачевића, који су своја дела уградили у српску историју за вечност. Академик Милорад Екмечић се захвалио Патријарху и Епископу Григорију, на чији предлог је орден добио, на указаној части и нагласио светосавски етос српског народа. На крају, г. Ковачевић се захвалио братији манастира Хиландар, Патријарху и осталим члановима Синода на овој великој почасти. Милорад Екмечић (Пребиловци, Краљевина СХС, 4. октобар 1928) је српски историчар, доктор историјских наука и академик, и члан Сената Републике Српске. Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у...
28.12.2011.
Епископ нишки др Јован (Пурић) – Тајна о пресветој Богородици, Манастир Хиландар, 2011, стр. 174. Епископ нишки Јован рођен је 1965. у Мијачима код Ваљева. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. Академске студије је започео на Православном богословском факултету у Београду, а наставио их је и завршио на Духовној академији Руске православнецркве у Петрограду одбранивши научни рад из области византологије на темуИконоборство и иконопоштовање. Након студија једну годину je предавао у Богословији Св. Саве у Београду, а потом је 1992. замонашен у Манастиру Острогу. Од 1992. до 2006. године био је професор Богословије Св.Петра Цетињског, где је предавао православну догматику и црквено појање. Након Цетињске богословије постао је предавач на Академији СПЦ за уметност и конзервацију. Као докторант Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву 2009. одбранио је рад на тему Философија васпитања у делу Св. Јована Златоустог. Након јерођаконског чина рукоположен је, у манастиру Милешеви у чин јеромонаха од стране блаженопочившег патријарха Павла који га је 2004. године и хиротонисао, у Храму Христовог васкрсења у Подгорици, за викара митрополита црногорско-приморског са титулом епископа диоклијског. Уједно је као епископ диоклијски био и игуман Манастира Острога. На редовном Светом архијерејском сабору СПЦ у мају 2011. изабран је за епископa нишког, а у августу је уведен у трон од стране патријарха српског Иринеја. Епископ саратовски и балашовски Венијамин (Милов)рођен је 1887. г. у Оренбургу, у свештеничкој породици. Завршио је богословију у Вјатску као и Духовну академију у Москви. Године 1918. је замонашен а убрзо и произведен у чин архимандрита када је постао и игуман Покровског манастира у Москви. Од 1946. био је сабрат Тројице-Сергијеве лавре и предавач у Московској богословији и Духовној академији. У...
27.12.2011.
Александар Пападијамандис – Божићне приче, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 128. (припремила и превела Марина Вељковић) Александар Пападијамандис – Васкршње приче, Задужбина светог манастира Хиландара, 2011. стр. 190. (припремила и превела Марина Вељковић) Настављајући издавачки план представљања и афирмације хришћанске књижевности засноване на православном искуству и етосу Цркве, који је започет представљањем аутора у библиотеци „Српска мисао“ ( Тадија Костић На туђем послу, Владимир Велмар-Јанковић Играчи на жици), Задужбина Хиландара је објавила две књиге великог грчког приповедача Александра Пападијамандиса – Божићне и Васкршње приче Ове године се навршава 100 година од упокојења овог, како су га савременици а пре свега, књижевни критичари, „светитеља грчке књижевности“. Грчки нобеловац Јоргос Сеферис га је назвао једним од највећих грчких прозаиста. Александар Пападијамандис (1851-1911) је рођен у сиромашној свештеничкој породици на острву Скијатос. Од детињства свом душом пригрлио је истину православне вере и остао до краја веран свом избору, а својим књижевним делом ју је и посведочио. Као дечак често је пратио свога оца свештеника кад је овај одлазио да служи у црквицама ван града за време панађура и разних светковина и празника, помажући му тако што је певао у певници. Одатле потиче његова доживотна љубав према византијском појању, које је неговао исто тако истрајно до краја свога живота као и своју веру, и остао упамћен не само као велики писац него и као непревазиђени појац десне певнице црквице Светог пророка Јелисеја у Атини. Због тешког материјалног стања нередовно се школовао и у једном од тих прекида боравио је на Светој Гори. Светогорски скромни начин живота, вековно присуство Светотројичне благодати духовног опита га је придобило за читав живот, па иако се није...
