Укратко о Светој Гори
„Ни једно место на земљи се са овим не може упоредити“
Свети Сава у „Хиландарском типику“
Света Гора је један до најважнијих центара православља на свету. По предању, Пресвета Богородица је путујући бродом на Кипар због невремена пристала на Атос. Многобожачко становништво је прихватило њену проповед и чуда која је чинила. Тада су Атонци добили своје прво крштење. Одлазећи, она им рече: „Нека ово место буде мој удео, предат ми од Сина и Бога мог. Благодат Божија нека буде на месту овоме и на онима који овде живе с вером и побожношћу, чувајући Његову заповест.“ Од тада па до данас, Пресвета Богородица је Заступница и Игуманија целе Свете Горе, а Света Гора се назива још и „Врт Пресвете Богородице“.
Света Гора је самоуправна заједница православних монаха која се простире на целој површини најисточнијег од три полуострва у области Халкидики на северу Грчке. Полуострво је добило име по планини Атос, која се на самом југоисточном крају Свете Горе из мора уздиже на до висине од 2.033м. Светогорска монашка заједница је стара преко хиљаду година. Први пут се спомиње 885. године у повељи цара Василија I који је тада ставља под своју заштиту. Најстарији манастир на Светој Гори је Велика лавра коју је 963. године основао Свети Атанасије Атонски.
Данас на Светој Гори постоји 20 суверених манастира и нема других насеља осим монашких. Манастири чине Свештену општину чије је административно седиште у варошици Кареји. Ту се састаје сабор двадесеторице представника манастира (антипросопа) и доноси одлуке гласањем. Извршни орган Свештене општине је Света епистасија на челу са протоепистатом (прот). Пет првих манастира, међу којима је и Хиландар, дају прота који се мења редом сваке године. Представник државне власти је гувернер кога именује Министарство спољних послова Грчке. Света Гора је под канонском јурисдикцијом Цариградске патријаршије чија улога је ограничена на духовни надзор. Налази се на листи Светске баштине организације Унеско.
Новости са Свете Горе:
Отац Стефан Хиландарац Прот Свете Горе
Кареја – У складу са Статутом Свете Горе, 1. јуна 2008. по јулијанском календару а 14. по григоријанском, постављена је нова Свештена епистасија Свете Горе. Епистасију чине представници четврте групе манастира на челу са Светим манастиром Хиландаром, чији је сабрат архимандрит Стефан постављен за протоепистата. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један Протоепистат (Прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (“скупштина“) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском... опширније
Епископ Хризостом у посети Светој Гори
Солун – Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, у својству изасланика Његове Светости Патријарха српског Г. Павла и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, поводом обележавања 1600 година од блаженог упокојења Светог Јована Златоустог и славе манастира Хиландара, Ваведења Пресвете Богородице, посетио је Грчку и Свету Гору у периоду од 22/9. новембра до 05. децембра/22. новембра 2007. године. У пратњи Његовог Преосвештенства био је високопреподобни игуман Василије Рожић, настојатељ манастира Клисине. Првог дана посете, 23. новембра 2007. године, Епископ Хризостом посетио је град Солун, где се поклонио сенима српских јунака сахрањених на Српском војничком гробљу – Зејтинлику, моштима Светог Великомученика Димитрија у истоименој велелепној цркви као и друге знаменитости Солуна. Другог дана боравка делегација је кренула у Царску Лавру манастир Хиландар, где је Владика Хризостом у недељу, 25. новембра 2007. године, началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење братије манастира Хиландара. У поподневним часовима у светогорском манастиру Ватопеду уприличен је свечани дочек за делегације помесних Православних Цркава, које су се у овом манастиру окупиле поводом централне прославе 1600 година од блаженог упокојења Светог Јована Златоустог. Прослава се, по благослову Његове Свесветости Патријарха константинопољског и васељенског Г. Вартоломеја, одржава у манастиру Ватопеду где се међу бројним светињама чува и глава овог великог подвижника, реформатора и проповедника Цркве Христове. Са Епископом Хризостомом и његовим пратиоцем у манастир Ватопед пристигла је и делегација манастира Хиландара коју је предводио јеромонах Методије. Након свечаног дочека у манастиру Ватопеду служено је мало вечерње, а потом свеноћно бденије којим је началствовао Високопреосвећени Митрополит Петре Г. Нектарије са острва Крита. У овом свечаном и светом чину учествовали су изасланици следећих помесних Православних Цркава: Цариградске патријаршије, Александријске патријаршије, Јерусалимске патријаршије,... опширније
Нова свештена епистасија Свете Горе
Кареја – У складу са Статутом Свете Горе, 1. јуна 2007. по јулијанском календару а 14. по григоријанском, постављена је нова Свештена епистасија Свете Горе. Епистасију чине представници треће групе манастира на челу са Светим манастиром Ивироном, чији је сабрат јеромонах Калиник постављен за протоепистата. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један Протоепистат (Прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (“скупштина“) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском... опширније