Укратко о Светој Гори
„Ни једно место на земљи се са овим не може упоредити“
Свети Сава у „Хиландарском типику“
Света Гора је један до најважнијих центара православља на свету. По предању, Пресвета Богородица је путујући бродом на Кипар због невремена пристала на Атос. Многобожачко становништво је прихватило њену проповед и чуда која је чинила. Тада су Атонци добили своје прво крштење. Одлазећи, она им рече: „Нека ово место буде мој удео, предат ми од Сина и Бога мог. Благодат Божија нека буде на месту овоме и на онима који овде живе с вером и побожношћу, чувајући Његову заповест.“ Од тада па до данас, Пресвета Богородица је Заступница и Игуманија целе Свете Горе, а Света Гора се назива још и „Врт Пресвете Богородице“.
Света Гора је самоуправна заједница православних монаха која се простире на целој површини најисточнијег од три полуострва у области Халкидики на северу Грчке. Полуострво је добило име по планини Атос, која се на самом југоисточном крају Свете Горе из мора уздиже на до висине од 2.033м. Светогорска монашка заједница је стара преко хиљаду година. Први пут се спомиње 885. године у повељи цара Василија I који је тада ставља под своју заштиту. Најстарији манастир на Светој Гори је Велика лавра коју је 963. године основао Свети Атанасије Атонски.
Данас на Светој Гори постоји 20 суверених манастира и нема других насеља осим монашких. Манастири чине Свештену општину чије је административно седиште у варошици Кареји. Ту се састаје сабор двадесеторице представника манастира (антипросопа) и доноси одлуке гласањем. Извршни орган Свештене општине је Света епистасија на челу са протоепистатом (прот). Пет првих манастира, међу којима је и Хиландар, дају прота који се мења редом сваке године. Представник државне власти је гувернер кога именује Министарство спољних послова Грчке. Света Гора је под канонском јурисдикцијом Цариградске патријаршије чија улога је ограничена на духовни надзор. Налази се на листи Светске баштине организације Унеско.
Новости са Свете Горе:
Светлописани лик Богородице у манастиру Св. Пантелејмона
Манастир Свети Пантелејмон, Света Гора – На данашњи дан, 3. септембра 1903., догодило се указање Пресвете Богородице у манастиру Свети Пантелејмон на Светој Гори Фотографија је направљена 21.8./3. септембра 1903., а архив светогорског манастира Свети Пантелејмон изнео ју је у јавност 1997. Настала је као успомена на један стари обичај: давање милостиње руског манастира сиромашним монасима – келиотима. Управа манастира је тада била одлучила да се пмилостиња више не даје пошто су се манастирске залихе на измаку. Могуће да је овоме допринела лоша ситуација у Русији услед које је све мање прилога пристизало самом манастиру. Монах Гаврило је требало да фотографише последњи овакав догађај, за успомену. Међутим, тада је једино он приметио једну жену како се на чудан начин креће међу монасима. Фотографисао је, дакле, ту сцену, а жена коју је само он видео приказала се и на фотографском папиру, окружена сјајем. Оци су закључили да је Богородица тужна и да је против такве одлуке, па су одлучили да наставе са давањем... опширнијеУспење Пресвете Богородице у Ватопеду
Манастир Ватопед, Света Гора – У Светом манастиру Ватопеду је за празник Успења Пресвете Богородице служено свеноћно бдење. Извор снимка... опширније
Сахрањен архимандрит Георгије Капсанис
Манастир Григоријат – У Светом манастиру Григоријату на Светој Гори, јуче је сахрањен блаженопочивши архимандрит Георгије Капсанис, дугогодишњи игуман ове свете обитељи. Старац Георгије је био једна од најзнаменитијих личности Свете Горе и Православне цркве уопште. Заупокојеном службом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит неапољско-ставропољски Г. Варнава заједно са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом сисанијско-сјатишким Г. Павлом. Присутни су били и сви чланови Свештене епистасије на челу са Протом Свете Горе архимандритом Стефаном Хиландарцем. У служби су учествовали и игумани манастира Ватопеда, Ивирона, Хиландара, Дионисијата, Кутлумуша, Пантократора, Ксенофонта, Каракала, Филотеја као и садашњи игуман Григоријата, архимандрит Христофор. Игуман манастира Ивирона је прочитао посланицу Његове Свесветости Патријарха цариградског и васељенског Г. Вартоломеја, а такође су се беседама опростили од блаженопочившег архимандрита Георгија и митрополити неапољски и сисанијски као и светогорски Прот. У својству званичног представника Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, сахрани је присуствовао игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава. Извор и фотографије: Костас Циванидис... опширније
Упокојио се у Господу архимандрит Георгије Капсанис
Манастир Григоријат – Архимандрит Георгије (Капсанис), дугогодишњи игуман Светог манастира Григоријата на Светој Гори, упокојио се у Господу на празник Силаска Светог Духа на Апостоле, 8. јуна 2014. године у манастирском метоху у Ставропољу у Солуну. Заупокојеној служби у солунском метоху присуствовало је 13 архијереја, велики број свештенослужитеља, монаха, монахиња и верног народа. Блаженопочивши старац Георгије био је игуман григоријатске обитељи од 1974. па све до марта 2014., када се повукао због болести. Представљао је једну од најзначајнијих личности савременог светогорског монаштва и православног богословља. Обновио је братство манастира Григоријата и био духовник великом броју монаха и монахиња и ван Свете Горе. Био је изузетан познавалац црквеног права. Академску каријеру је заменио монашким животом и својим преданим радом и духовним вођством, у великој мери је допринео обнови светогорског монаштва у другој половини 20. века. Био је велики пријатељ српског народа и цркве. Веома је поштовао Светог Јустина Ћелијског и одржавао сталну везу са његовим ученицима. Са братством манастира Хиландара је неговао веома блиске односе и увек се радо одазивао када је требало да помогне својим саветима. Задужбина Светог манастира Хиландара је до сада објавила две књиге архимандрита Георгија: Обожење, циљ човековог живота и Крст Христов и његов значај у нашем животу; Искуства благодати Божије. Сахрана блаженопочившег архимандрита Георгија биће одржана данас, у Светом манастиру Григоријату на Светој Гори у 14. сати. Вечни покој и блажено успење подај Господе свештенослужитељу твоме Георгију.... опширније
Александријски патријарх у Хиландару
Хиландар – Његова Светост Патријарх александријски Г. Теодор посетио је 17. маја манастир Хиландар. Патријарх Теодор је у посету Светој Гори стигао 16. маја. У Кареји, светогорској престоници, првојерарха Александријске цркве је, заједно са представницима свих 20 манастира, дочекао Протоепистат архимандрит Стефан Хиландарац. У наставку је служена доксологија Његовој Светости у Протатском храму. Након тога је Прот поздравио госта, изразивши велико задовољство због његовог доласка на свету земљу Свете Горе и додао да се моли Пресветој Богородици, пред Њеном иконом „Достојно јест“, да заштити његов мученички рад и мисију коју спроводи у Светој Цркви александријској. Његова Светост је са видним узбуђењем узвратио да је на Свету Гору дошао први пут после 40 година. Након тога је уследило традиционално светогорско послужење у сали Свештене општине којем је присуствовао и цивилни гувернер Свете Горе Аристос Касмироглу. После Кареје, Патријарх се упутио у манастир Ватопед, где је у недељу 18. маја, присуствовао прослави 300 година од упокојења Светог Герасима Паладе Патријарха александријског (1688-1710), који се повукао са трона и 1713. дошао у Ватопед да ту проведе последње дане. Свети Герасим се преставио у Господу 15, јануара 1714. године. У манастиру Ватопеду се чува део његових светих моштију. Православна црква га је званично убројала у ред светитеља 2002. године. Његов спомен се врши 15. јануара. У суботу 17. маја Његова Светост је у преподневним часовима на кратко посетио манастир Хиландар. Након свечаног дочека на манастирској капији и поздрава хиландарског игумана Методија, патријарх се упутио у Саборну цркву и посебно се задржао испред иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Са сузама у очима, патријарх је рекао да је од детињства посебно везан за ову хиландарску светињу... опширније