18.04.2024.
У свечаној сали Градске општине Звездара 17. априла у 18.00 часова представљена је капитална фотомонографија ”Света Гора и Светогорци”, Славомира Војиновића. О Светој Гори, Светогорцима, Манастиру Хиландару, књизи и аутору говорили су академик Матија Бећковић, др Бојан Миљковић, виши научни сарадник Визaнтолошког института САНУ, Дејан Ристић, уредник богословских издања Светог Манастира Хиландара, и аутор, који је описао сложеност и захтевност подухвата да би његов дугогодишњи труд резултирао оваквом књигом. Захваљујући се свим сарадницима и добротворима, посебно је истакао допринос монаха Милутина Хиландарца и г. Владана Сеферовића. Г. Дејан Ристић, из Задужбине Светог Манастира Хиландара, пренео је поздрав и честитке хиландарског игумана и братства: ”Припала ми је изузетна част да, по благослову Игумана архимандрита оца Методија и отаца Светог Манастира Хиландара, учествујем данас у овом свечаном догађају представљања капиталне фотомонографије уваженог фотографа – светлописца г. Славомира Војиновића. Пре свега преносим свима поздрав и благослов хиландарског Игумана и братства, који честитају аутору и заједно са њим се радују овој квалитетној, садржајној и лепој књизи о перивоју Мајке Божје и његовим житељима. Света Гора је држава у држави. Владар те јединствене, необичне и чудесне државе је Мајка Божја – жена, благословена међу свим женама, којој је посвећено полуострво Атос. Национална химна ове државе је песма – молитва Богородици Аксион естин, Достојно јест, коју је, по предању, дописао анђео и отпевао је калуђеру коме се јавио, тако да се она до дана данашњег свакодневно пева у Протату, баш онако како је анђео отпевао. Матерњи језик и дисање ове државе је молитва – непрестана, умносрдачна, исихастичка, са трезвеним умом и насладом у срцу, а храна којом се хране њени житељи, и коју износе и...
07.04.2024.
Високопреподобни архимандрит Методије учествовао је у прослави храмовне славе светогорског манастира Ватопеда – Благовести. По древној традицији, на дан славе братских манастира Ватопеда и Хиландара, игумани почасно уступају место један другоме. То се збива сваке године, када за славу манастира Ватопеда – Благовести, хиландарски игуман симболично преузима игуманску част, а такође и ватопедски игуман то чини за славу Хиландара на празник Ваведења. Светом Литургијом началствовао је Његово Блаженство Архиепископ аустралијски г. Макарије, Васељенске Патријаршије. Десну певницу предводили су архимандрит Херувим Циноглу и архиђакон Хризостом из Митрополије Трике, Грчке Православне Цркве. За левом певницом појала је ватопедска братија и учитељ музике Георгије Константину. Извор и фото:...
14.03.2024.
Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас у Бањалуци „Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландар“. Циљ овог акта, усвојеног на предлог председника Републике Милорада Додика, јесте испуњавање свих законских и формалноправних предуслова за сталну институционалну подршку Српске овој светињи.Пре расправе саветник председника Републике Српске Марко Ромић је образлажући овај акт у Народној скупштини навео да би његовим доношењем била створена могућност да се обезбеди стална, извесна и сигурна финансијска подршка буџетским средствима Српске. У образложењу овог акта се наводи да би Српска путем својих надлежних органа учествовала у организацији прослава и значајних датума, те обављала друге послове од значаја за очување традиције и културе историјског наслеђа Хиландара. „У складу са предложеним законом уређују се начини подршке и помоћи коју ће Српска путем својих органа, уз редовно обавештавање Светог архијерејског синода Српске православне цркве, пружати у очувању културног и историјског наслеђа Хиландара“, наводи се у образложењу. На том плану биће предузимане активности и спровођени програми очувања и његовања историјских, верских и културних традиција, праћење стања, истраживања, презентовања и интерпретације покретног и непокретног културно-историјског наслеђа у саставу манастира Хиландара. У образложењу је наведено да ће бити праћени и радови на том наслеђу, обнови и реконструкцији и другим мерама заштите постојећих објеката, изградњи нових објеката манастира, рестаурацији и слично. У документу је истакнуто да ће средства за обављање послова предложених законом бити обезбеђивана у републичком буџету, а за реализацију пројеката за очување културног и историјског наслеђа манастира Хиландар новац је могуће обезбедити и у буџету јединице локалне самоуправе, путем донација и других извора, у складу са...
04.03.2024.
Највећи градитељски подухват предузет на српском наслеђу од времена Светог краља Милутина ближи се свом крају. У Светом манастиру Хиландару је на данашњи дан, пре 20 година, букнуо пожар који је разорио више од половине манастирских здања. За једно вече, у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, уништена је и оштећена читава северна половина манастирског комплекса. Пожар је избио из димњака конака Игуменарија на југозападној страни и кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, захватио је кровну конструкцију. Преко тавана и повезаних објеката проширио се све док се није зауставио на празном простору између Белог конака и Пирга Светог Саве. Ватрена стихија проузроковала је немерљиву штету на духовном и културном наслеђу и оставила бројне последице на основној инфраструктури, поништивши и најнужније услове за живот и развој манастирског братства. Да би се избегла опасност по саме основе дугорочног очувања манастира, одрживи модел обнове Хиландара подразумевао је да у складу са својим статусом самоуправне светогорске лавре, сам манастир преузме управљање овим сложеним процесом. Са тим циљем донет је Програм Обнове Хиландара, а постојећа манастирска установа у отаџбини, Задужбина Светог манастира Хиландара, преузела је обавезу организационог центра који је окупљао и ангажовао стручњаке и сараднике потребне за његово спровођење. Са своје стране, у сарадњи са манастиром Хиландаром, Влада Републике Србије формирала је Комисију за Хиландар преко које ће на даље тећи сарадња са установама заштите културног наслеђа Републике Србије. У процес Обнове Хиландара, по својим надлежностима, укључио се и Центар за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК), установа Републике Грчке. Обнова изгорелих манастирских конака почела је 2006. године. За осамнаест година, у којима се као право мало чудо може окарактерисати стрпљење...
01.03.2024.
Нова књига Задужбине Светог манастира Хиландара Књига енглеског византолога и публицисте Грејема Спика Света Гора међу народима ((Духовно и културно расејање Свете Горе Атонске) осликава невероватну улогу Светогораца у ширењу православног монаштва источном Европом, а у новије време и шире, на Запад. Она нас упућује у животе изузетних и светих људи, који су најпре и сами били привучени гласом о Светој Гори и које је водила неугасла жеђ да упију дух њене мудрости и проживе њену молитву. Потом су се, преображени у дубини свога бића, враћали у спољашњи свет, где су надахнуто сејали плодове својих подвига и учења. У изванредној демонстрацији онога што данас називамо „меком моћи“ на делу, ови људи су пренели духовну културу, као и слику о Светој Гори Атонској, у све крајеве Балканског полуострва, у Украјину, на крајњи север Русије, преко Сибира и Беринговог мореуза до Северне Америке, и у скорије време на Запад. Њихово сведочење вере у Христа је динамично и искрено. То је највећи дар Атоса свету жедном духове хране и руковођења. Света Гора међу народима је јасно писана, са ослонцем на изворе, као право научно штиво, а истовремено читљивим и разумљивим стилом. Она нам отвара нове погледе и представља важну допуну нашем знању о Светој Гори. Књигу можете купити у књижари Задужбине Светог манастира Хиландара и на платформи...
29.02.2024.
На свечаном пријему одржаном 29. фебруара 2024. године у Патријаршијском двору у Београду, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је уручио орден Светог Саве трећег степена академику Мирјани Живојиновић из Београда. У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве академику Мирјани Живојиновић додељује у знак признања за целоживотно постојано опредељење за живот у вери Светог Саве нарочито показан неуморним ширењем светосавске мисли и културе својим научно-истраживачким радом у Отаџбини и расејању. Уручујући високо одликовање Српске Православне Цркве, патријарх Порфрије је истакао: – За мене је велики благослов да у име Светог Синода могу да Вам уручим орден Светог Саве за Вашу љубав према својој и нашој Цркви и за посвећеност у раду о Светој Гори и нарочито о манастиру Хиландару. Света Гора је монашка држава, простор у којем живе само монаси. У духу модерног времена тешко је разумљиво и готово неприхватљиво да постоји неки простор и неко место у које не улазе жене, као што са друге стране имамо женске манастире у којима постоје простори у које не улазе мушкарци. У духу данашњег времена то је често апсолутно неприхватљиво и неразумљљиво. Када се размишља о Светој Гори и када се говори о монасима често се – због неспособности да се разуме о чему се ради, а као што рекох и неретко због тога што се не жели да то буде прихватљиво – бришу вредности и речи Јеванђеља, тј. оно што јесте воља и промисао Божји о човеку доживљава се као страно. Када говоримо о монаштву и Светој Гори ми говоримо о тежњи и...
