16.08.2012.
Београд – Председник Владе Републике Србије г. Ивица Дачић и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Андреј, викар Патријарха српског, захвалили су се јуче ватрогасцима из Србије, који су учествовали у гашењу пожара на Светој Гори у близини манастира Хиландар. Пријему је присуствовао и директор Задужбине светог манастира Хиландара, Миливој Ранђић, који је премијеру уручио писмо захвалности хиландарског братства. Непосредно пре скупа, председник Владе је имао прилику да у телефонском разговору и усмено прими захвалност од игумана манастира Хиландара, архимандрита Методија. „Ви сте хероји и поносни смо на вас. Да је ватра захватила Хиландар, била би то непоправљива штета и трагедија за српски народ, а не само за Српску Православну Цркву“, рекао је премијер Дачић у Палати Србија на пријему за ватрогасце. Дачић је рекао да је пожар локализован на 1.300 метара од Хиландара и ватрогасцима пренео захвалност монаштва тог манастира и других манастира на Светој Гори. Премијер Дачић, који је и министар унутрашњих послова, обећао је припадницима Сектора за ванредне ситуације да ће тај сектор бити развијан по највишим стандардима развијених земаља и да мора добити бољу опрему, више људи и боље плате. Вођа тима ватрогасаца Горан Николић рекао је да су његови људи са грчким колегама пожар на Светој Гори гасили ноћ и дан, готово без одмора, и да су им помагали и монаси. „Зауставили смо пожар, а онда је, захваљујући и монасима који су тог дана служили молебан, почела да пада киша и пљусак који је трајао два сата и угасио пожар“, рекао је Николић. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Андреј рекао је да су српски ватрогасци на Светој Гори видели да је киша одједном пала са...
27.05.2012.
Солун, Хиландар – На националном штанду Србије, која је почасни гост 9. Међународног сајма књига у Солуну, представљено је издаваштво Светог манастира Хиландара и Хиландарске задужбине из Београда. У оквиру програма промоција, 25. маја је представљено издање на грчком језику књиге Преподобног Аве Јустина „Философске урвине“. Књига је изашла у библиотеци „Тавор“ коју уређује монах Ромило Хиландарац. О књизи су говорили игуман манастира Хиландара, Архимандрит Методије и преводилац, докторант на солунском Богословском факултету, мр Александар Стојановић. Посетиоцима је представљено преко двадесет одабраних наслова у издању Хиландара и Задужбине у оквиру дела штанда који је посвећен православној књизи. Посебно су издвојене збирке прича великог грчког писца Александра Пападијамандиса „Божићне и Васкршње приче“. Централно место овог дела националног штанда Србије заузимала је макета манастира Хиландара у размери 1:100. Уз књиге, дељен је посебан број Гласника Обнове Хиландара на грчком, „Хиландар, духовни мост између Грка и Срба“. ПРЕДСТАВЉАЊЕ СРПСКОГ ИЗДАВАШТВА И КУЛТУРЕ Сајам је званично отворио министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић у присуству градоначелника Солуна и високих званица. Отварајући Сајам књига министар културе истакао је важност очувања и размене највиших културних вредности у временима кризе, потврду пријатељства Србије и Грчке и примерима из дела Иве Андрића позвао грчке читаоце на нова читања наших писаца. Делегацију Србије на Сајму књига чини 16 писаца, преводилаца, књижевних критичара и теоретичара међу којима су Душан Ковачевић, Вида Огњеновић, Драган Великић, Владислав Бајац, Светислав Басара, а грчкој публици су први пут представљени песникиња Тања Крагујевић, песникиња и прозни писац Јелена Ленголд, песник Зоран Пешић Сигма, прозни писац Горан Петровић, позоришни писац Биљана Србљановић, прозни писац Боривоје Адашевић. На штанду Србије представљени су и великани...
15.04.2012.
У понедељак, 16. и 23. априла, у 21.00 на 1. програму РТ Војводина, погледајте дводелни документарни програм ХИЛАНДАР, ОКОМ И ДУШОМ Прослављени олимпијац, одбојкаш, Владимир Вања Грбић и редитељ Горан Вукчевић на путу ка Светој гори и крајњем одредишту – осмовековном Хиландару, упознаће гледаоце са бројним белезима наше историје на простору Грчке, прецизније у регији древног Солуна и полуострва Халкидики. Овај крај знан је по мноштву значајних догађаја, као и по траговима знаменитих људи. За нас су од посебне важности обележја византијске историје и знамења Првог светског...
01.04.2012.
СВЕТЛОСТ ЈАЧА ОД СУНЦА (Интервју игумана Свете српске царске лавре Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија дат „Јат ревији“, новинар: Жељка Трнинић, фото Саша Жутић) Васкрсење Христово као победа над смрћу, највећи је дар Божији целом човечанству. Једино одбијајући да верујемо у реалност васкрсења, ми себе лишавамо Његове благодати. Васкрс је празник који се слави од апостолских времена. Значај Христовог васкрснућа најбоље показује чињеница да су апостоли и њихови ученици као успомену на то дело почели да славе не само тај дан, него и сваки први дан у недељи, назвавши га „даном Господњим“. О значају овог празника и његовом празновању у манастиру Хиландар разговарали смо са Високопреподобним архимандритом Методијем, игуманом Свете српске царске лавре Хиландара. Шта Васкрс представља хришћанима и да ли за монахе има и неки додатни значај? – За хришћане Васкрсење Христово није само један од празника, већ смисао њиховог живота и највећа нада њихове вере. Због тога је и велики апостол Павле писао првим хришћанима: „Ако Христос није устао, узалуд вјера ваша… Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свих људи. Но заиста је Христос устао из мртвих…“ (I Кор 15, 17–20). Особито су монаси позвани на то да непрестано на себи носе печат васкрсења Христовог. Монах Георгије Витковић, врлински светогорски аскета – Србин који је живео и подвизавао се средином прошлог века, говорио је монасима да се старају да никада не изгубе радост васкрсења. Ипак, наша Света Црква, као брижна мајка која са великом пажњом васпитава своју децу, да би нам олакшала да задобијемо овај за нас најспасоноснији дух, одредила је један дан,...
07.02.2012.
Атина – Архимандрит Методије, игуман Хиландара, учествовао је у Атини на представљању тротомног „Великог старечника врлинских Светогораца 20. века“, који је сачинио старац Мојсије Светогорац. Представљање је одржано у сали филолошког друштва „Парнасос“. Мојсије Светогорац, сабрат скита светог Пантелејмона који припада манастиру Кутлумуш и старац келије светог Јована Златоустог, веома је плодан аутор који је до сада објавио шездесет књига. О новој књизи говорили су Митрополит навпактски Јеротеј, игуман Хиландара архимандрит Методије, протопрезвитер Георгије Металинос, економ манастира Симонопетра архимандрит Јефрем и протосинђел Флоринске митрополије архимандрит Јустин Бардакос. На промоцији су били присутни Архиепископ атински и све Грчке Јероним Други, Митрополит Доротеј сироски, Серафим пирејски, Павле козански, Јоил едески, Варнава напуљски, Серафим кифирски, Епископ Гаврило диавлијски, оци светогорци и научници- богослови. Игуман Методије је посебно представио српске светогорске старце који су обухваћени овим великим и јединственим старечником – Георгија (Витковића), Никанора, Мирона и...
29.12.2011.
Београд – Данас је у Српској Патријаршији у Београду, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј одликовао орденом Светог Саве академика Милорада Екмечића и проф. др Мирка Ковачевића, главног архитекту Обнове Хиландара. Свечаности су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода – Господа Епископи: Сремски Василије, Бачки Иринеј и Шумадијски Јован, као и Преосвећена Господа Епископи Врањски Пахомије, Захумско-херцеговачки Григорије, Рашко-призренски Теодосије, Крушевачки Давид и викарни Хвостански Атанасије и викарни Липљански Јован. Патријарх српски Г. Иринеј је приликом свечане доделе ордена истакао заслуге академика Екмечића и архитекте Ковачевића, који су своја дела уградили у српску историју за вечност. Академик Милорад Екмечић се захвалио Патријарху и Епископу Григорију, на чији предлог је орден добио, на указаној части и нагласио светосавски етос српског народа. На крају, г. Ковачевић се захвалио братији манастира Хиландар, Патријарху и осталим члановима Синода на овој великој почасти. Милорад Екмечић (Пребиловци, Краљевина СХС, 4. октобар 1928) је српски историчар, доктор историјских наука и академик, и члан Сената Републике Српске. Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у...
