27.11.2024.
Након завршеног мозаика Светог краља Стефана Милутина који се налази у Хиландару, уметничка породица Ивановић из Параћина упустила се у нов подухват и према икони из хиландарске Ризнице, израдила је мозаик који ће заблистати пуним сјајем за манастирску славу Ваведења Пресвете Богородице. Поред огромног труда, велике жеље и вештих руку, за израду ове уметнине димензија око пет квадрата било је потребно преко милион делића природних каменчића, стакла и пасте. Академски сликар Зоран Ивановић, отац породице и учесник многобројних изложби на Париском салону, нагласио је да му је велика част што ће својим делом украсити зидове Хиландара: „Ретка је прилика да можете да крочите преко прага преко којег су кораци Светог Саве пролазили у такав свет из ког је настала државност ове наше лепе Србије и привилегија да нешто у том свету својим чињењем и својим умећем оставите за будуће кораке“. Према речима осталих чланова породице Ивановић, израда мозаика била је велики изазов целој породици у којој се свакодневно преплићу уметност, духовност и моћ заједништва, стога овај рад сматрају вишеструком наградом: „Ово је Божја промисао или искушавање нас самих колико смо вредни, колико смо завредели да радимо овако нешто. Цео тај пут је, у ствари, био један велики тест“, рекао је Темјан Ивановић. „Желим да будем што скромнија у свему овоме, а опет, срце увек заигра када видим да се сваки каменчић и сваки мој труд на крају преточи у једну лепу причу“, закључила је Василиса Ивановић. За израду мозаика биле су потребне четири године и рађен је старом инверзном техником, тако да се коначна слика види тек онда када је мозаик потпуно готов. Уметничко дело породице Ивановић премијерно је...
16.11.2024.
Високопреподобни архимандрит Методије данас је у храму Светог Николе Орфаноса у Солуну началствовао Светом Литургијом. Свети краљ Милутин подигао је овај солунски храм почетком 14. века. Од пре две године успостављена је традиција да игуман хиландарски заједно са братијом, у наставку празновања ктиторске славе манастира Хиландара, служи Свету Литургију у овом храму. Том приликом, игуман Методије донео је икону Светог краља Милутина, на којој је представљен као ктитор цркве Светог Николе. За певницом су били појци из Србије и Грчке. Поред окупљених верника, Светој Литургији присуствовала је гђа Јелена Вујић Обрадовић, генерални конзул Републике Србије у Солуну. Фото: Бојан...
15.11.2024.
У оквиру тродневног боравка у српској престоници, професори и ђаци Богословије из царског Призрена посетили су Задужбину Светог манастира Хиландара. У зграду Задужбине ушли су певајући тропар Светом Сави Српском. Директор Задужбине, г. Миливој Ранђић, пожелео им је добродошлицу и говорио о историјату и разноврсној делатности хиландарске Задужбине. Изразио је своје посебно задовољство због сусрета са призренским богословима: „Дивим се вама, младим српским јуношама, будућим мужевима, јер сте на посебној стражи. Дивим се и вашим родитељима и њиховој храбрости. Зато, децо, имајте нас у молитвама, јер су ваше молитве јаче од наших, пошто Бог оне који нису млаки више воли. Поклањам се вашој храбрости и молим вас да ту искру, без обзира шта живот доноси, а доноси и успоне и падове, вазда чувате у срцу. То ће вам бити основа за ваше лично спасење, спасење породица, које ћете, да Бог да, имати, и спасење народа Божјег, који ће вам бити поверен“. Г. Ранђић даривао је професоре и ђаке књигама које је објавила хиландарска Задужбина. Протосинђел Исидор, заменик ректора Призренске богословије, заблагодарио је на аврамовском гостопримству и даровима, преносећи благослове и поздраве Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, в.д. ректора Призренске богословије. Истакао је да ова посета хиландарској Задужбини представља увод и најаву, посебно ђацима првацима, за посету Светом манастиру Хиландару. Подсетио је да призренски богослови сваке године обилазе Свету Гору и Хиландар, као и да је архимандрит Методије први хиландарски игуман који је посетио Богословију у царском Призрену. Некадашњи професор Призренске богословије, а сада уредник богословских и светоотачких издања манастира Хиландара, г. Дејан Ристић, обратио се својим колегама и некадашњим ученицима, истичући органску везу манастира Хиландара, Призренске богословије и свих српских...
07.11.2024.
У четвртак, 7. новембра 2024. године, у Владичанском двору Његовог Високопреосвештенства Митрополита бањалучког Г. Јефрема, одржана је прва седница Комисије за манастир Хиландар Владе Републике Српске. Седници су присуствовали: Високопреосвећени Митрополит бањалучки Г. Јефрем као домаћин, председник Комисије Марко Ромић (Кабинет председника Републике Српске) и чланови Комисије – Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава (Епархија бањалучка), протођакон Радојица Жагран (Епархија бањалучка), доц. др Жељко Будимир (Министарство за научно-технолошки развој и високо образовање), проф. др Срђан Душанић (Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци), др Славољуб Лукић (Републички педагошки завод), др Дарио Дринић (Републички секретаријат за вере) и Александар Стјепановић (Задужбина Светог манастира Хиландара). Др Данило Ковач (ЈУ Гимназија Бања Лука) је био оправдано одсутан. Седници је присуствовао и Миливој Ранђић (директор Задужбине Светог манастира Хиландара). У марту ове године, Народна скупштина Републике Српске усвојила је „Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара“. У Бањалуци је основана Комисија за Хиландар, чиме је Република Српска и званично постала ктитор српске светиње на Светој Гори. Комисија за манастир Хиландар Владе Републике Српске биће спона између Српске и Манастира у реализацији подухвата потребних за његову обнову. Формирањем конститутивног тела, по речима председника Комисије Марка Ромића, омогућена је лакша сарадња у погледу спровођења свих манастирских пројеката. Ромић је у разговору са новинарима рекао да је на првој седници разговарано о плану рада и текућим потребама, на основу којих ће Комисија, у комуникацији са Задужбином Хиландара из Београда, видети које су то потребе. „На овај начин цела Република Српска и њени грађани уграђују се у свете темеље Манастира и на одређен начин, Српска постаје ктитор Хиландара и свих подухвата који су у току“,...
03.11.2024.
У недељу, 3. новембра 2024. године, мошти Светог великомученика Пантелејмона донесене су из Хиландарa, на молбу Његовог Високопреосвештенства Митрополита неапољског и ставропољског Г. Варнаве, на поклоњење верном народу ове митрополије. Догађај је уприличен у склопу прославе Сабора Светитеља неапољских. Централно место прославе био је Саборни храм Светог Георгија у Неапољу, где су мошти изложене на поклоњење и целивање верном народу. Мошти Светог Пантелејмона остаће у храму наредних седам дана. Митрополија ове године обележава педесет година од оснивања. Истовремено се навршава и двадесет година од устоличења Митрополита Варнаве, духовног чеда блаженопочившег првог Митрополита неапољског Г. Дионисија, који је био велики добротвор српског народа. Током ратова 90-их његова митрополија је била једна од најактивнијих и најорганизованијих у слању помоћи страдалим Србима у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Његовом заслугом, Митрополија неапољска годинама је стипендирала школовање 2.000 српске деце, ратне сирочади. Због великих заслуга одликован је 1995. године Орденом Светог Саве првог реда, највишим признањем Српске Цркве. На територији ове митрополије налази се српско војничко гробље Зејтинлик, на ком почивају српски и остали савезнички војници пострадали приликом пробоја Солунског фронта. Свете мошти је, са дозволом Свештене општине Свете Горе, донео хиландарски саборски старац и антипросоп, јеромонах Арсеније. Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара, саслуживао је на Светој архијерејској Литургији у храму Светог Георгија, уз мошти светих угодника Божјих. Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит солунски Г. Филотеј, а служили су и Високопреосвећени Митрополити полиански и килкиски Г. Вартоломеј и неапољски и ставропољски Г. Варнава. Након благосиљања кољива у храму, свештенство и окупљени народ кренули су у свечану литију са иконама светитеља неапољских, њиховим светим моштима и моштима Светог великомученика Пантелејмона,...
07.10.2024.
Хиландарско лекарско друштво прославило је 7. октобра 2024. г. у свом седишту, Задужбини Хиландара у Београду, молитвено и свечано крсну славу, Преподобног Симона Монаха (краља Стефана Првовенчаног). Чин резања славског колача извршио је Епископ липљански г. Доситеј, уз саслуживање јереја Ненада Идризовића из храма Светог Петра и Павла у Топчидеру и ђакона Ивана Голубовића из храма Светог Симеона Мироточивог. Домаћин славе био је др Предраг Савић, члан председништва Друштва. Слави су присуствовали лекари Друштва из Београда, али и из других градова Србије и Републике Српске. На догађају су били присутни и чланови председништва Хиландарског лекарског друштва, као и најближи сарадници и запослени у Задужбини Хиландара. Владика Доситеј обратио се члановима Друштва пригодном беседом: „Нека је свима вама срећна слава и на многа лета је славили. Давно је један Немац у књизи утисака о Хиландару написао: О, Хиландаре, који то још народ осим српског има своје срце изван свога тела? Па, како, ето, Хиландар кроз векове даје те импулсе и показује се заиста као једно срце нашег народа, можемо рећи да је он и једно срце наше српске медицине, јер се она у њему и зачињала. Ту су се појављивали први медицински кодекси, иако су то наши скромни почеци у медицини, али Хиландар баштини једну књигу, сведочанство да смо и у далеком средњем веку имали медицину. Хвала вам што сте припадници Хиландарског лекарског друштва, што помажете братији манастира Хиландара, а што се и сами духовно користите боравком у нашој највећој светињи. Нека вас Бог благослови и на многа лета славили вашу крсну славу“. У свом обраћању присутнима, председник Хиландарског лекарског друштва проф. др Радисав Шћепановић поручио је: „Колеге и колегинице,...
