12.01.2023.
У среду 11.01.2023. године упокојио се Братислав Ранђеловић, председник и оснивач Друштва пријатеља Хиландара „Свети Краљ Милутин“ из Лесковца. Био је председник Друштва од његовог оснивања 1998. године и велики заљубљеник у Хиландар и Свету Гору. Упамћен је као хуманиста и „човек нежног срца“. Захваљујући њему и члановима Удружења, на десетине хиљада поклоника из Лесковца, Србије и иностранства посетило је манастир Хиландар. Увек се трудио да истакне духовну страну поклоничких посета манастиру, дајући себе у потпуности у свим подухватима које је Друштво пријатеља Хиландара из Лесковца организовало. Иза себе је оставио супругу Невену, сина Луку, ћерку Марију и унука. Нека му Господ подари Царство Небеско и живот...10.01.2023.
Председник Републике Србије г. Александар Вучић посетио је Свети манастир Хиландар током божићних празника. Ово је друга посета Александра Вучића Светој царској српској лаври Хиландару као шефа државе. У званичној посети манастиру био је током божићних празника 2021. године. Председник Вучић је на Свету Гору стигао на Бадњи дан, у пратњи сина Данила и народног посланика Ненада Поповића. У својој поруци, одмах након што је крочио на хиландарску земљу, председник је нагласио да је поносан на српски народ и на то што је обезбеђена подршка манастиру на годишњем нивоу кроз одлуке Скупштине Србије. „Поносан сам на чињеницу да смо сачували нешто што је биће и суштина нашег народа и хвала дивним монасима и искушеницима што чувају све оно што припада нашем роду“, поручио је Вучић. Председника је на манастирској капији дочекао игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије, са братством. У вечерњим часовима, у хиландарском синодику, уприличен је састанак председника Александра Вучића и управе манастира на челу са игуманом Методијем. Током састанка је закључено да је држава Србија обезбедила сва потребна средства за завршетак обнове изгорелог дела манастира, чији се завршетак очекује средином 2024. године. Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, упознао је председника Вучића са свим што је урађено у последње две године. Поред пројеката обнове изгорелог дела и завршетка хибридног енергетског система за производњу електричне енергије, председник је потврдио да ће Србија помоћи и наредне значајне пројекте, потпуну реконструкцију ризнице са изградњом депоа, обнову источног конака у коме се некада налазила болница и објекта еклисијарнице. Било је речи и о подршци развоју манастирске економије која је важна за самоодржање манастира. Посебна пажња је посвећена пројекту изградње нове...05.01.2023.
Највећи хришћански празник је Васкрс, али Рождество Христово – Божић има неку посебну радост и топлину које га издвајају од других празника. Такав је био и мој доживљај овог празника док сам живео у свету, али се он није променио ни овде у манастиру. На Светој Гори црквени празници се славе дугим и торжественим богослужењима, а монаси се труде да сваке године што дубље проникну у богословски смисао празнованих догађаја, тако да се народни обичаји, везани за одређене празнике, овде не практикују. Ипак, на Божић, када се ми као братство после литургије и празничне трпезе окупимо у сали за братске састанке, она буде ненаметљиво украшена храстовим гранчицама и сламом на поду. Да се види одакле смо дошли и из којих крајева потичемо (Из интервјуа датог „Политици“, јануара 2017.) Фото: монах Милутин...02.01.2023.
Игуман Методије присуствовао је прослави крсне славе Епископа врањског г. Пахомија, празника Светог Игњатија Богоносца у Врању. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је са домаћином, Владиком Пахомијем, пресекао славски колач, уз саслужење седморице Архијереја, Високопреподобног архимандрита Методија игумана Свете царске српске лавре Хиландара, као и многобројног верног народа. Светом архијерејском Литургијом је тога дана, у Саборној цркви Свете Тројице у Врању, началствовао Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, уз саслужење Епископа стобијског и Митрополита струмичког г. Давида из Православне Охридске Архиепископије, Митрополита брегалничког г. Илариона Македонске Православне Цркве – Охридског Архијерејског намесништва и Преосвећених Епископа: Шумадијског г. Јована, Мохачког г. Дамаскина, Хвостанског г. Алексејa, викара Патријарха српског, и домаћина Епископа врањског г. Пахомија. Извор и фото: slovoljubve.com;...31.12.2022.
Игуман Свете царске српске лавре манастира Хиландара, Високопреподобни архимандрит Методије, посетио је 31. децембра 2022. манастир Лесново и поклонио се моштима Светог Гаврила Светогорца. У пратњи игумана био је јерођакон Нектарије хиландарац, а дочекао их је Високопреосвећени митрополит брегалнички г. Иларион са братством манастира Лесново. Извор и фото: Фејсбук страница Брегалничке...23.12.2022.
У Светој царској српској лаври Хиландару је у петак 23.12.2022., у наставку вечерње службе, служен помен хиландарском монаху, ктитору и зографу Георгију Митрофановићу. Ове године се навршава четири стотине година од како је осликао унутрашњост трпезарије Светог манастира Хиландара. У хиландарској трпезарији затекао је остатке зидног сликарства насталог у трећој деценији 14. века. Трпезарију је изнова, о свом трошку, живописао у новембру 1622. Сведочанство о Митрофановићевом извођачком и ктиторском делу налазимо у натпису на унутрашњој страни источног зида, изнад северних врата: „† Благовољењем Оца и поспешењем Сина и довршењем Пресветог Духа обнови се и ислика се ова трпезарија, заповешћу отаца и браће и целога сабора хиландарског, при оцу игуману кир Илариону јеромонаху. Трудом и издатком најмањег и најпонизнијег међу монасима, сиромашног у доброчинству, богатог у гресима, званог Георгија зографа Митрофановића, који се старао о овом делу. Година 7130/31. и сврши се месеца новембра 16. дан. Тада је престо српских земаља држао архиепископ кир Пајсеј, а грчки је скиптар држао велики султан Мустафа. Реци, о љубимче, вечна памет смерноме старцу Митрофану, који се упокојио године 7129.“ Његово сликарско дело у трпезарији Хиландара једна је од најзначајнијих фреско целина на читавом Атосу. Ово је и јединствен пример да је сликар уједно био и ктитор тако великог фрескописа. О животу Георгија Митрофановића немамо много података. Историчари сматрају да се убрзо након осликавања трпезарије упокојио. Хиландарска трпезарија је данас једина у целини, из древности сачувана трпезарија неког српског манастира. Њен фрескопис открива нам вештине изванредног фрескописца кадрог да са пуно осећаја за боје наслика комплексне монументалне композиције. Централном место у зидном сликарству трпезарије припада циклусу од 27 композиција посвећених Светом Сави. Бирао је...