08.07.2022.
Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, примио је данас од председника Општине Чајетина Милана Стаматовића одлуку Скупштине општине о преносу власништва над 70 хектара земљишта на Златибору манастиру Хиландару. Земљиште је даровано у сврху изградње научно-образовног кампа манастира Хиландара. Игуман Методије је овом приликом, из захвалности Општини Чајетина, даровао златник, израђен у 10 примерака поводом 700 година од упокојења Светог краља Милутина, великог манастирског ктитора. По речима Милана Стаматовића, идеја је потекла од игумана Методија који је предложио да се на Златибору направи један образовно-духовни центар, у којем би се сабрао српски народ, наша деца. „Цео подухват је усмерен на образовање младих и на њихово упознавање са православном духовношћу, на подсећање на велику историју нашег народа, али и на љубав према свим другим народима. Земљиште никада неће бити отуђено од српског народа, а потрудићемо се да му дамо највећи смисао, и духовни и национални“, истакао је игуман Методије. Он се захвалио свима који су учестовали у доношењу ове одлуке, посебно Влади Србије која је дала сагласност, а такође, и Његовом Преосвештенству Епископу жичком на благослову и молитвеној подршци. Документ о поклону земљишта, према речима игумана Методија, у Хиландару наћи ће место међу повељама највећих ктитора који су кроз векове даривали манастир. „Мислим да ће ово послужити као један позитиван пример да се српска деца из дијаспоре или из сиромашнијих породица овде у Србији саберу и да имају могућности да се образују и да то касније прерасте до нивоа најпрестижнијих светских колеџа“, рекао је председник општине Чајетина Милан Стаматовић. Он је додао да је ово једна од најважнијих одлука коју је ова општина донела. У свечаном програму, који је одржан у...
29.06.2022.
У Светој царској српској лаври Хиландару је свечано и молитвено прослављен празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светих мученика косовских – Видовдан. Служба је започета свеноћним бдењем а завршена је Светом литургијом, након које је уследила празнична трпеза. Видовдан у Хиландару је поред торжества и посебне духовности која прати светогорска свеноћна бдења, имао додатну емотивну и свечану атмосферу, захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба“ из Батајнице. Они већ десету годину за редом прослављају овај велики празник заједно са хиландарским братством. Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 км јужно од Книна. Гости у Хиландару су били и свештенослужитељи, монаси и богослови из Епархије далматинске Српске Православне Цркве. Фото: монах Милутин...
15.06.2022.
У складу са светогорским уставом, 14. јуна по новом, а 1. јуна по старом календару, у Кареји је извршена церемонија примопредаје Свештене епистасије, извршног административног тела Свете Горе са мандатом од једне године. Досадашњу епистасију на челу са протоепистатом из Светог манастира Ватопеда, наследила је епистасија предвођена Светим манастиром Ивироном. Дужност прота преузео је ивиронски јеромонах Христифор, са осталим члановима епистасије: јеромонахом Теофилом пантократорским, монахом Никифором филотејским и јеромонахом Јеронимом симонопетритским. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један протоепистат (прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (“скупштина“) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском календару. Данашњој свечаности присуствовали су представници свих светогорских манастира, као и државни представници Грчке – заменик министра јавне безбедности Грчке, Елефтериос Икономос, градоначелник Солуна, Константинос Зервас и цивилни гувернер Свете Горе, Атанасиос Мартинос. Наредне године епистасију ће предводити манастир Хиландар. Извор и фото:...
07.06.2022.
После краће болести данас се у Господу упокојио Душан Дуле Миловановић, историчар уметности, теоретичар, критичар, публициста и један од најбољих познаваоца Хиландара и светогорске културе. Душан Миловановић ће бити сахрањен у понедељак 13.06. у 14 часова на Новом гробљу у Београду, у Алеји заслужних грађана. Опело почиње у 13.30 часова. Рођен 31. маја 1947. године у Милошевцу, општина Велика Плана. Основну школу и гимназију завршио у Смедеревској Паланци и дипломирао 1975. године на Филозофском факултету у Београду, на катедри за историју уметности. Радио je на Студију Б, а од новембра 1976. године био је стално запослен као музејски саветник у Музеју примењене уметности у Београду, до пензионисања, маја 2014. године. За Хиландарски одбор САНУ, између 1977. и 1998. године, водио Екипу истраживача ризничког материјала у Хиландару и на Светој гори, да би се од прикупљене грађе публиковано преко 40 радова. Редитељ је и косценариста популарног серијала „Хиландарске приче“ у продукцији РТС-а, снимљеног 2005. године, који је у великој мери допринео да се гледаоцима приближи Хиландар и његова непроценљива ризниоца духовног и културног блага. Аутор је монументалне изложбе (2008/09.) под називом „Хиландарске ризнице“ у Музеју примењене уметности, са двотомним каталогом. Одржао је преко две стотине предавања о Хиландару, историји, примењеним уметностима у референтним институцијама у земљи и иностранству. Сарадник је већег броја српских научних, стручних и патриотских институција у Србији, Српским земљама, у Расејању и иностранству. Рецензент многих стручних, научних и литарарних радова. Озбиљно ангажовање везано је за Косово и Метохију, у виду одржавања великог броја предавања, изложби, присуству скуповима и боравку по разним пословима у Митровици, Пећи, Истоку, Призрену, у Дечанима, Грачаници, Пећкој Патријаршији, Девичу, Гориочу, Будисавцима… Лета 2009....
26.05.2022.
Новосадски редитељ Горан Вукчевић недавно је посетио Свету Гору по тристоти пут. Том приликом му је игуман Светог манастира Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије уручио јубиларни сребрњак, израђен у ограниченој серији од стотину примерака, поводом седам векова од упокојења хиландарског ктитора Св. краља Милутина. Горан Вукчевић путује Атонским полуострвом више од три деценије. Од кад је први пут крочио на тло ове монашке републике, она га је непрестано привлачила к себи. У манастир Хиландар први пут је дошао 23. октобра 1990. године. Тада је отпочело његово светогорско путовање које и даље траје. Као још несвршени студент Факултета драмских уметности упутио се ка Атосу са својим братом и једним колегом с факултета, без неке нарочите представе шта их тамо чека. Тада још увек чак није био ни крштен. Хиландар у то доба није било лако посетити. Још при првом доласку, по његовим речима, осетио је неизмерну радост и жељу да остане на Светој Гори и посвети се монашком животу, али је такође био и усмерен ка својој професији које није желео да се одрекне. Најпре је посетио Кареју, затим манастир Ивирон за који је заувек остао везан и на послетку Хиландар. По његовим речима, био је потпуно фасциниран Хиландаром. Тада се пред другом двојицом својих сапутника помолио да дође на Атос још стотину пута. У наредним годинама је тако и било, посете су се низале, десетине су прерасле у стотине. При свакој посети Хиландару пио је воду са бунара Светог Саве уз молитву да се поново врати. Долазио је више од 10 пута годишње, а ове године бележи и свој тристоти улазак на Свету Гору, као својеврсни јубилеј. Атос је посећивао...
25.05.2022.
Свету царску српску лавру манастир Хиландар јуче је посетио новоизабрани викарни Eпископ новобрдски Иларион (Лупуловић). Фото: Милутин...
