27.09.2017.
...
21.08.2017.
Кареја – Хиландарска келија Патерица, прославила је своју славу Преображење Господње. Светом Литургијом је началствовао архимандрит Гаврило старац хиландарске келије Светог Николаја – Барбера, уз саслужење јеромонаха Макарија старца хиландарске келије Маруда, јеромонаха Павла из келије Маруда и јеромонаха Доситеја Хиландарца који је на послушању одговорног у келији Патерица. У панигиру келије молитвено су учествовали и старац Никодим Хиландарац из Поснице Светог Саве у Кареји, као и братија манастира Хиландара. Извор: http://svetogorac.blogspot.rs Фотографије: монах Милутин...
18.08.2017.
Хиландар – У четвртак 17. августа у виноградима манастира Хиландара служен је молебан за успешан почетак бербе. Игуман Методије, у пратњи јерођакона Нектарија, благосиљао је чокоте грожђа који се простиру на 15 хектара винограда у Савином пољу, као и винарију која се налази уз саму морску обалу. Први за бербу доспео је мерло од кога ће се правити хиландарска Ружица 2017. Фотографије: монах Милутин...
15.08.2017.
У недељу 13. августа у храм Свете Фотине у Паралији стигао је из Хиландара верни препис Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Митрополит Китруса, Катеринија и Платамоне Георгије прошле недеље је посетио манастир Хиландар и том приликом од братства преузео икону која ће убудуће бити у Паралији. Копија Тројеручице је у вечерњим сатима ношена улицама Паралије свечаном литијом коју су предводили надлежни Митрополит Георгије и игуман Хиландара архимандрит Методије. У литији је учествовало мноштво народа, међу којима и туристи из Србије, Румуније и Бугарске. Током литије појало се на грчком, српском и румунском језику. Беседу Митрополита Георгија је српским верницима преводио ђакон Бранислав Јоцић из Архиепископије београдско-карловачке, док је румунском народу преводио свештеник Николај Барбу. Иначе у Паралији, због великог броја српских туриста, благословом Митрополита Георгија недељом и празницима служи се и Литургија на српском језику....
06.08.2017.
У среду 2. августа, из манастира Хиландара у луку Стварос стигла је копија чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Икону је донео хиландарски игуман Методије у пратњи саборног старца јеромонаха Арсенија и монаха Симона, а дочекали су их протосинђел Митрополије јерисоске са верним народом Грчке и Србије, који се налазе ту на летовању. С обзиром да је Ставрос једно од омиљених дестинација за српске туристе, постављено је обавештење о дочеку иконе и на српском језику....
01.08.2017.
Хиландар – У Светој царској српској лаври Хиландару, свечано је прослављен празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Икона Тројеручице се поштује као заштитница свештене хиландарске обитељи и представља једну од најпоштованијих светиња у православном свету. Налази се у хиландарском саборном храму Ваведења Пресвете Богородице где је смештена у игуманском трону. Овогодишња прослава пада на тачно 800 година од када је Свети Сава из Палестине донео икону у Хиландар. Богослужењем, које је започело свеноћним бдењем у понедељак 24.07. увече и завршило се Светом Литургијом у уторак ујутру, началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит каламаријски г. Јустин, За певницама су појали старац Дамаскин из светогорског Новог скита, старац Данило са братством из Данилејске келије и монаси из хиландарске келије Светог Николаја – Буразери. Икона Пресвете Богородице Тројеручица (грч: Παναγία Τριχερούσα) беше породична драгоценост Светог Јована Дамаскина. Он ју је чувао у личном параклису, у својој кући у Дамаску, почетком VIII века. Тада се целокупна Сирија налазила под влашћу Арапа – муслимана. Тадашњи калиф Дамаска, престонице Сирије, Валид (705-715), као муслиман, није знао да уређује верске послове хришћана Сирије. Стога је у својој палати као првог саветника, за питања потчињеног хришћанског становништва Сирије, запослио, тада још увек, световњака Јована Дамаскина, поштујући га због великог образовања и врлине. Управо у то време, дакле почетком VIII века, појавила се јерес иконоборства, са средиштем у Константинопољу. Њен покретач је био византијски самодржац Лав III Исавријанац. Још увек световњак, Јован Дамаскин је, покретан божанском ревношћу, из Дамаска прогонио иконоборну јерес, како разним писмима тако и речима. Он се на тај начин показао поборник и ватрени подржавалац поштовања светих икона. Обавестивши се довољно о њему и омрзнувши га, иконоборац Лав Исавријанац...
