Света Гора – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј који се налази у историјској посети Светој Гори, посетио је јуче и Манастир Ватопед у пратњи Преосвећеног Епископа шумадијског г-дина Јована и високопреподобног архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландара. Манастир Ватопед има велики значај за историју наше цркве и нашег народа. „Наша је обавеза да долазимо у ходочашће Ватопеду, зато што је Свети Сава ту научио да једино кроз светост можемо да изградимо цркву и државу. Ми као народ смо наследници и ученици Светога Саве, а он је био калуђер и духовно чедо овог манастира. Наша историја, наша култура и наш народ били би много сиромашнији без Светог Саве, првог српског Архиепископа и без разумевања да у свакодневном животу треба да верујемо у бога и свој народ“ – рекао је Патријарх српски Иринеј. У Манастиру Ватопеду Свети Сава се искрено посветио монашком животу. Тај период његовог живота значајно је утицао у формирању његове личности и ту је пронашао узоре на основу којих ће организовати манастирски и црквени живот у Србији.Свети Сава и Свети Симеон су се после више година поново срели 2. новембра 1197. године управо у Манастиру Ватопеду и управо у овој светињи овој двојици светитеља јавила се идеја за оснивањем српског манастира на Светој гори – Манастира Хиландар. Извор: Телевизија...
Хиландар – Његова Светост Патријарх српски г-дин Иринеј стигао је у Манастир Хиландар где ће вечерас начелствовати свеноћним бденијем а ујутру и Светом Архијерејском Литургијом поводом славе Манастира Хиландар, Ваведења Пресвете Богородице. Патријарх је у Свету Царску Лавру Манастир Хиландар стигао у пратњи Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г-дина Јована, министра просвете у Влади Србије г-дина Младена Шарчевића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милете Радојевића, председника Хиландарског лекарског друштва др Радисава Шћепановића и бившег министра правде г-дина Николе Селаковића. Патријарх Иринеј први је поглавар Српске Православне Цркве који ће на дан манастирске славе у Хиландару служити Свету Архијерејску Литургију. Свјатјејшег Патријарха српског заједно са братијом дочекао је високопреподобни архимандрит Методије, игуман Манастира Хиландара који је у свом поздравном говору рекао: „Када говори срце тада речи нису потребне – тако ми овде кажемо када нам дођу најдражи гости. Али пошто је предање Светогорских отаца такво да је ред када се заврши славословље у Цркви, да се каже и поздравна реч, тако и ми трудећи се да у Манастиру Хиландару сачувамо оно што смо наследили од старих отаца желимо да вам искажемо неколико речи добродошлице: Као прво Свјатјејши благодаримо што сте прихватили наш смирени позив и дошли овде заједно са нашим драгим Епископом Јованом, да начелствујете на свеноћном бденију и на Светој Литургији на празник Пресвете Богородице и њеног уласка у Храм. Ево овде, код иконе Пресвете Богородице Тројеручице где сада стојите, смирена молитва нашег братства је да вас сама Пресвета Богородица награди за тај Ваш труд и да вам она, као што је и до сада сигурно била, увек буде помоћница, и да Вас са све...
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетиће Свету царску српску лавру манастир Хиландар, где ће на Ваведење Пресвете Богородице, поводом манастирске славе, началствовати светом архијерејском Литургијом. Хиландар – Његова Светост г. Иринеј је, у својству Патријарха српског, већ посетио манастир Хиландар у октобру 2014. године. Ипак, за ову посету може се рећи да је од историјског значаја будући да ће патријарх Иринеј бити први поглавар Српске Православне Цркве који ће на манастирску славу, Ваведење Пресвете Богородице, служити свету архијерејску Литургију у српској царској лаври. У пратњи Патријарха српског биће Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован. У манастиру Хиландару традиција је да један од епископа Српске Цркве, најчешће члан Светог Синода, учествује у молитвеном сабрању поводом манастирске славе и тако потврди вековну духовну везу Српске Цркве и светог манастира Хиландара. Гости Хиландара су и министар просвете у Влади Републике Србије г. Младен Шарчевић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, председник Хиландарског лекарског друштва проф. др Радисав Шћепановић, представници осталих светогорских манастира и поклоници који су са разних страна пристигли у хиландарску обитељ. Као и сваке године игуман Светог манастира Ватопеда, Високопреподбни архимандрит Јефрем, преузеће на један дан игуманско достојанство у Хиландару. По древном обичају који је установљен још од времена Светог Саве, због веома блиских веза између два манастира, игумани Ватопеда и Хиландара, на дане манастирских слава (у Ватопеду су то Благовести) мењају своја места и столују у братској обитељи. Изјава Миливоја Ранђића, директора Задужбине Хиландара за Радио Слово љубве, поводом овогодишње прославе манастирске славе:...
У организацији Епархије шумадијске, 17. новембра 2016., организован је семинар за монаштво на коме је главни предавач био игуман Хиландара старац Методије. У наставку доносимо транскрипт његовог предавања, као и транскрипт дискусије одржане у наставку игумановог излагања. Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара: „Ваше Преосвештенство, драги оци, у Христу саслужитељи, преподобни оци монаси, преподобне мати игуманије и монахиње! Хтео бих, пре свега, да изразим речи благодарности Вама, свети Владико, на позиву да будем гост у Вашој Епархији, и на овом великом благослову што сте ми дали могућност да се обратим Вашем монаштву. Заиста то сматрам благословом. Не као неку почаст, него као благослов, јер оваква окупљања монаштва дају велико охрабрење свима нама. Оно што радимо, око чега се трудимо свакога дана, тек када се саберемо, када разменимо наша духовна искуства, онда можемо да видимо да ли смо се добро подвизавали, да ли смо на прави начин разумели шта је то монашки живот. Такође, да се поучимо, и то не само они који слушају, већ и они који нешто прочитају – неки свој реферат – и касније, док одговарају на питања, и они виде да ли је тачно све то што су сами написали, или су, можда, негде и погрешили. И заиста је велики благослов и велика духовна радост за мене што сам, ево, данас овде са вама. Али, хтео бих, са вашим благословом, да испричам како је уопште дошло до ове идеје да се данас састанемо. Руска црква улаже велики напор у своје усавршавање, а посебно даје велики акценат усавршавању свог монаштва. Они имају једно посебно одељење при Светом Синоду Руске Цркве, председник тог одељења је један Архиепископ, а његови...
Крагујевац – У организацији Епархије шумадијске, са благословом Епископа Јована, у четвртак 17. новембра 2016. године, организован је семинар за монаштво Шумадијске епархије. Сабрање је почело Светом Архијерејском Литургијом у Саборној Цркви у Крагујевцу којом је началствовао Епископ шумадијски Господин Јован уз саслуживање игумана манастира Хиландара архимандрита Методија, протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, архимандрита Серафима Божића, архимандрита Јефтимија Јутроша, игумана Онуфрија Вранића, игумана Петра Драгојловића, протосинђела Николаја Младеновића, јеромонаха Дионисија Кузовића , јеромонах Мардарија Јокића, јереја Дејана Лукића, архиђакона Јустина Сегединског и протођакона Ивана Гашића. Светој Литургији су присуствовале игуманије свих манастира са својим сестринствима: Грнчарице монахиња Домника, Никоља монахиња Евдокија, Каленића монахиња Нектарија, Ралетинца схи-монахиња Евгенија, Прерадовца монахиња Текла, Драче монахиња Јелена, Дивостина монахиња Анастасија, Благовештења монахиња Салафаила, Липара монахиња Тавита, Вољавче монахиња Евгенија и Манастирка монахиња Теодора као и братства манастира Јошанице, Тресије, Доброводице, Денковца, Саринца, Павловца, Брезовца и Сибнице. После Свете Литургије, семинар је почео уводним излагањем Владике Јована, у коме је поздравио предаваче архимандрита Методија игумана манастира Хиландара, протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, професора Канонског права на ПБФ и јерођакона Јеротеја, сабрата манастира Ковиља , докторанта ПБФ у области Литургике. Владика је истакао да ће најављена предавања о монаштву и монашким помислима бити са различитих аспеката. Подсећајући присутне на поуку Светог Саве упућену монасима :“Ум наш нека буде на небесима у гледању на красоте рајске”, епископ је препустио реч предавачима. Отац Зоран је своје предавање поделио на два дела. У првом је говорио о спољашњем приступу монашком животу где је нагласио потребу нове евангелизације са неопходном сарадњом манастира и парохија у циљу оснажења вере , а у другом делу се осврнуо на монашки живот кроз каноне Цркве који...
Живимо врлински како нам наше време даје! – Са архимандритом Методијем нам увек дође благослов српске Царске Лавре Хиландара и увек му се овдашњи верни народ радује. Радост и благослов сусрета обострана је. Боравак у завичају духовних горостаса и светионика вере Христове, Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина, за њега је свеколико душекористан јер „овде се њихово живо присуство осећа“. Уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина, разговарали смо са оцем Методијем о томе како да живимо по узору на свете Божје људе у наше доба, а поделио је са нама и своје утиске о мисионарском заједничарењу са лекарима из Србије и Републике Српске, као и свом учешћу у прослави јубилеја Руске Православне Цркве – 1000. година присуства руског монаштва на Светој Гори. Питање: Међ’верним народом Ваљевске епархије увек сте радо виђени. Како се Ви осећате када дођете овде, у завичај двају духовних дивова Српске Православне Цркве и православног хришћанства уопште? Игуман Методије: Овде се осећа њихово „живо присуство“ и човек некако овде има потребу да себе преиспитује. Јутрос, пре Свете Литургије (на празник Светих Врача, славу Опште болнице Ваљево, нап. аут.), читао сам беседе Оца Јустина и некако их доживео другачије, него што их доживљавам кад их читамо у Хиландару. Овде се осећа његово присуство и имао сам утисак као да ми их он лично говори. Питање: Када говорите о светитељима, истичете да су „они били једни од нас“. Савремен човек је умногоме огрезао у материјализму и стил живота базиран му је на брзој и обилној потрошњи материјалних добара. Хришћански подвиг му је недовољно позната категорија и светитељи му се чине као неки „надљуди“. Како се ваљано одредити...
