17.05.2014.
Апел Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве свему свештенству, монаштву и верном народу, као и свим људима добре воље Са великом забринутошћу и болом у души, али и са непоколебивом вером у љубав и милост Божју, обраћамо се свему свештенству, монаштву и верном народу наше свете Цркве, као и свим људима добре воље, поводом катастрофалних поплава и страшног страдања толиких породица у Србији, Републици Српској и читавом региону, и позивамо све, а у првом реду наше свештенство, да покажу хришћанску и људску солидарност са свима пострадалима и угроженима, да активно и пожртвовано учествују у одбрани насељених места и витално важних објеката од разорне стихије, и да пруже уточиште, помоћ у храни, одећи и лековима, материјалну и сваку другу подршку својим ближњима. Посебно апелујемо на браћу свештенике и свештеномонахе да умноже молитве, да током идућих дана свакодневно врше молебан у време безведрија и да буду међу првима у редовима оних који сведоче љубав Христову притичући у помоћ пострадалој браћи и сестрама. Као пример за углед наводимо даноноћну акцију спасавања народа коју спроводе државни врх и државне службе (војска, полиција, жандармерија и друге), као и сви наши суграђани који добровољно учествују у тој богоугодној и племенитој акцији, често излажући опасности и сопствени живот. Извор: www.spc.rs Фото:...
03.03.2014.
Хиландар – Десет година након великог пожара обновљено је више од половине изгорелог дела манастира. Тренутно су у току радови на источном крилу Великог конака и улазном комплексу са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Одвијају се и многобројни радови на целом манастирском имању које се простире на преко 10.000 хектара. Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току Манастир Хиландар је даље велико градилиште које је организовано тако да не ремети вековни поредак монашког живота а да у исто време врши свој задатак – обнову Хиландара од последица катастрофалног пожара 4. марта 2004. године. Главни радови се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака. Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њему ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку. Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године. О пожару Велики пожар у Хиландару 4. марта...
01.03.2014.
Подгорица – Игуман манастира Хиландара архимандрит Методије учествовао је у Светосимеоновском сабору и свечаном обележавању 900 година од рођења Преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање у Подгорици. Током боравка у Митрополији црногорско-приморској, у пратњи монаха Милутина Хиландарца, игуман је поред Подгорице посетио Цетињски манастир и манастир Острог, поклонивши се моштима светитеља. Игуман Методије је допутовао на Цетиње 27. фебруара у посету Цетињском манастиру. Дочекалага је братија ове свете обитељи на челу са игуманом Методијем (Остојићем). Након поклоњења моштима Светог Петра Цетињског, руци Светог Јована Крститеља и честици Часног крста Господњег, игуман Хиландара се у Митрополији сусрео са Архиепископом Цетињским Митрополитом црногорско-приморским Господином Амфилохијем. Светосимеоновски сабор Два дана касније, 1. марта 2014. игуман Методије је учестовао у Светосимеоновском сабору у Подгорици, који се овога пута одржава у знаку великог јубилеја, 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање. Свечаност је почела освећењем крстионице у пиргу Светог Симеона Мироточивог и Светом архијерејском литургијом у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици. Светом службом началствовао је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, уз саслужење Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија, Господе Епископа: шумадијског Јована, захумско-херцеговачког Григорија, рашко-призренског Теодосија, будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, свештенства и свештеномонаштва и уз молитвено учешће многобројног верног народа. Одговарали су чланови црквених хорова „Свети апостол и јеванђелист Марко“ из Подгорице и „Свети новомученик Станко“ из Никшића. У току литургије Цркви Христовој је кроз свету тајну крштења прибројано седамнаест нових чланова. На крају Литургије Митрополит Амфилохије је у архипастирској беседи заблагодарио Његовој Светости и Архијеријима што су освештали светосимеоновску крстионицу. „Крстионицу онога који се крстио у цркви Светог Ђорђа у овоме граду, а родио прије девет стотина година...
27.02.2014.
Хиландар, 27.02.2014. Председник Владе републике Србије Ивица Дачић посетио је на празник Преподобног Симеона Мироточивог манастир Хиландар. У његовој пратњи су били Генерални секретар Владе Вељко Одаловић и директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Милета Радојевић. На позив хиландарског игумана слави је присуствовао епископ липљански Г. Јован, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Премијер је у Хиландар дошао пред почетак Свете Литургије у среду 26. фебруара. У оквиру богослужења прочитао je Символ вере и молитву „Оче наш“, a на крају службе се причестио. Архијерејску литургију је служио епископ липљански Јован, уз саслуживање хиландарског игумана архимандрита Методија и више свештенослужитеља са Свете Горе и из Србије. Током свеноћног бдења и литургије за десном певницом је појао монах Јаков, сабрат ивиронске Вазнесењске келије из Кареје, који је и протопсалт протатског храма. За левом певницом су појали хиландарски монаси заједно са члановима хора Свети Симеон Мироточивог који су тог дана такође прослављали своју славу. Радост празника и прослављање ктиторске славе у обитељи Пресвете Богородице Тројеручице протекли су у духу заповести Светог Саве из његовог Хиландарског типика: „Светло и свеноћним бденијем треба да славите успомену трисветога и увек спомињанога оца нашега и ктитора кир Симеона монаха…“ Након завршетка литургије, по хиландарском типику, прешло се у трпезарију Светог Краља Милутина где су на почасном месту седели премијер, епископ Јован и генерални секретар Владе. У име манастира Хиландара игуман Методије се захвалио на досадашњој помоћи Владе Србије и истакао да се овим путем захваљује и свим досадашњим владама које су подржавале Обнову Хиландара од 2004. године до данас. Игуман је такође рекао да се нада да ће помоћ бити настављена и убудуће. У...
26.02.2014.
Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1199. Божанственом благодашћу просветливши се, и по смрти показујеш светлост живљења свога и истачеш миро благоухања онима што притичу ка гробници моштију твојих, и људе своје упутио јеси ка светлости Богосазнања, Симеоне оче наш, Христа Бога моли да нам дарује велику...
24.02.2014.
Београд – Проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара обележио је значајан јубилеј – 50 година рада на проучавању и заштити градитељског наслеђа. Јубилеј, поводом кога је издата посебна публикација, обележен је у оквиру прославе Дана друштва конзерватора Србије 24. фебруара и још једног веома значајног датума – 170 година од донoшења Уредбе о заштити споменика древности. Свечаност је одржана у Народној библиотеци Србије. Поздравно слово је одржала председница Друштва Снежана Јејић а присутнима се обратио и Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Други Карађорђевић. Испред Министарства културе и информисања окупљенима се обратио господин Дејан Ристић, државни секретар, а потом је уследило обраћање госпође Светлане Јанчић, в.д. управнице Народне библотеке као домаћина скупа. Пре сто седамдесет година у Србији је почела да се примењује савремена заштита културног наслеђа, захваљујући Уредби коју је заслугом Јована Стерије Поповића кнез Александар Карађорђевић, уз сагласност Совјета, 22. фебруара 1844. године (по новом календару) издао, као један од првих аката о заштити културног наслеђа и у Европи тог времена. ИЗ БИОГРАФИЈЕ МИРКА КОВАЧЕВИЋА: Др Мирко Ковачевић рођен је у Нишу, 1934. године. Основну школу је, у ратним условима, похађао у Београду и селу Јасика, а гимназију у Крушевцу и Београду. На Архитектонском факултету у Београду дипломирао је 1961. године. Први радни однос засновао је као студент, 1957. године, у Републичком заводу за заштиту споменика културе Србије, за који је са извесним прекидима радио до 1962. године. Након тога и након одслужења војног рока у ЈНА 1963. године, ради у Археолошком институту у Београду, једно време на ме стустручног сарадника, а потом десетак година као асистент за средњовековну археологију. Паралелно уз рад у Археолошком институту,...
