Прва седница Комисије за Хиландар у новом сазиву одржана је јуче у Влади Републике Србије, а председавала је потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић. Комисија за Хиландар размотрила је и усвојила извештај о реализованим радовима и активностима у оквиру Програма обнове Светог манастира Хиландар у 2022. години, као и финансијски извештај о утрошеним средствима у оквиру реализације програма обнове у 2022. години, у износу од 194 милиона динара. На састанку је предочено да се током 2022. године одвијала реконструкција конака Дохије и Игуменарије са параклисима Светог Саве и Светог Димитрија, те да је на објекту Дохије завршен кров и настављенa статичка санација објекта и да су на објекту Игуменарије у току груби грађевински радови. Комисија је размотрила и усвојила програм радова у оквиру обнове Светог манастира Хиландара за 2023. годину, којим је планирано да се током ове године заврше сви архитектонско – грађевински радови на санацији и обнови Дохије, а следеће године и Игуменарије. Посебно је наглашено да се паралено са обновом страдалих објеката у пожару 2004. године, у сарадњи са стручњацима Републичког завода за заштиту споменика културе обављају конзерваторско – рестаураторски радови на зидном сликарству, композицији Богородице са Христом, као и други сликарско – конзерваторски и дубокорезачко – позлатарски радови на уређењу ентеријера Саборног храма и конзерваторско-рестаураторски радови на делима ликовне и примењене уметности. У сарадњи са Народном библиотеком Србије одвија се и конзервација и рестаурација старих и ретких књига у манастиру Хиландару. Поред радова на обнови делова манастирског комплекса страдалих у пожару 2004. године упоредо се радило и на изградњи нове инфраструктуре манастира Хиландара, посебно водоводне и канализационе мреже, тако да је завршен централни колектор за...
На данашњи дан 2004. године у манастиру Хиландару избио је велики пожар у којем је уништено и оштећено више од половине манастирских здања Свете царске српске лавре. Пожар који је беснео у ноћи између 3. и 4. марта, за једно вече разорио је читаву северну половину манастирског комплекса. Избио је из димњака конака Игуменарија на југо-западној страни и кроз пукотине које су настале услед слегања темеља, захватио је кровну конструкцију. Преко тавана повезаних објеката проширио се све док се није зауставио на празном простору између Белог конака и Пирга (куле) Светог Саве. Бројне активности на обнови грађевина захваћених ватреном стихијом отпочете су 2006. године. Обнова Хиландара као свеобухватан и вишедисциплинаран подухват која подразумева реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа, од тада непрекидно траје. Поред тога, Обнова има за циљ и обезбеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог места. Услед пандемије корона вируса и ванредног стања у марту 2020. дошло је до прекида радова, као и у децембру 2022. због обољевања већег дела хиландарског братства. Радови су настављени крајем фебруара 2022. Тренутно се изводе радови на објектима Игуменарија и Дохија који чине последњи део манастирског комплекса који је преостао да се обнови од непосредних последица пожара. Уз непрестани труд хиландарских неимара, до данас је обновљено око 85 одсто изгорелих објеката. План је да се до краја 2023. године приведу крају сви радови на обнови изгорелог дела...
Архитекта Драгомир Кривокућа, руководилац радова на обнови Хиландара учествовао је на семинару о архитектури и грађевинарству на Палама у Републици Српској. У семинару је учествовао и инжењер Љубиша Танић, председник подручне привредне коморе Источно Сарајево, дугогодишњи пројектант машинских инсталација у оквиру подухвата обнове...
У манастиру Хиландару пуштено у рад енергетски ефикасно котловско постројење на дрвну сечку У току 2019. године изграђена је и пуштена у рад централна котларница која је смештена ван манастирских зидина како би се сам манастир заштитио од отворених ложишта, уношења дрвета у манастирско двориште тракторима и тиме, потенцијално уносили инсекти и друга црвоточина која би могла да угрози дрвене конструкције и друге дрвене елементе манастирског комплекса. Сама котларница пројектована је на основу смерница професора Бранислава Живковића са Машинског факултета у Београду које су дефинисане у Општем плану Обнове манастира Хиландара израђеног 2005/06.године а који је прихваћених и усвојен од стране грчког Завода за очување светогорског наслеђа – „Κε.Δ.Α.Κ.“-а 2006. године. Почетком априла 2021. године, у новоj централној котларници, пуштен је у рад и котао који користи обновљиви извор енергије – дрвну сечку. Савремено, енергетски ефикасно постројење од реномираног европског произвођача из ове области, има потпуно аутоматизован процес дотурања горива у ложиште, процес сагоревања и подешавања температуре топле воде у акумулатору топлоте. Прва мерења су показала да је степен корисности котла изузетно висок, преко 90%, тако да се очекују значајне уштеде у потрошњи дрвета. Уз котловско постројење, једино такво на територији целе Свете Горе, набављена је и машина за производњу дрвне сечке из отпадног дрвета, орезаних грана маслина, винове лозе. Та опрема и будуће складиште сечке, налазити ће се на подручју економије, уз пут који води од манастира ка винограду. Поред котла на дрвну сечку, који ће бити примарни извор топлоте за грејање манастирског комплекса и припрему потрошне топле воде, у котларницу су, ради сигурног снабдевања, уграђени и котао који користи дрво у облику цепаница, као и котао на лако уље...
“Уочи највећег хришћанског празника Васкрса посетио сам манастир Хиландар и уверио се да радови на обнови ове, једне од најстаријих и највреднијих српских светиња, протичу у најбољем реду. Када сам за Божић, заједно са председником Вучићем посетио Хиландар, председник је тада обећао Игуману Методију и братији манастира да ће Република Србија уплатити у целости средства неопходна за обнову Хиландара. То обећање је испуњено”, рекао је министар у Влади Републике Србије и заменик председника државне Комисије за обнову Хиландара Ненад Поповић. “Пожар који је избио у марту 2004. године прогутао је северну половину манастира. Изгорело је шест конака од укупно девет. То је био пожар разорнији од пожара у Нотр Даму. Хвала Богу на томе што нико није страдао, као и да није страдала ни ризница, ни црква. Од 14. века није било овако великих радова на Хиландару”, рекао је Поповић. Поповић је подсетио да је манастир Хиландар српска установа која од 1198. године до данас има непрекидни континуитет. “Подршка Хиландару је подршка очувању наше историје и сећања на вишевековно трајање српске државе и Цркве. То је подршка и за нашу будућност, коју градимо развијајући се као модерно, успешно и демократско друштво, али на чврстим стубовима наше православне вере и велике државне идеје слободне и независне српске државе, коју су градили наши највећи владари”, рекао је Поповић. “И сваки од њих, када се год враћао Хиландару, и када год је помагао Хиландар, градио је јаку, слободну и успешну Србију. То је визија и председника Александра Вучића”, закључио је министар. Извор:...
У ноћи између трећег и четвртог марта 2004. године избио је пожар у манастиру Хиландар. Тада је унишено више од половине манастирских зидина. Већ 17 година траје велика акција обнове Хиландара Најпре је замишљено да радови буду готови до 2022. године, а да ли ће то заиста бити тако и колико је пандемија омела радове? https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2021/03/06/18258774/hilandar-060321.mp4 Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Миливој Ранђић, директор Задужбине манастира Хиландара у Београду, истакао је да су процене биле да ће се много брже завршити обнова. Време је донело свој изазов, економску кризу, Грчка је била погођена кризом и престала је да помаже материјално, колико је помагала у првих пар година. Хвала богу, Република Србија је све време ту да помогне. „Прошле године су радови почели тек у јуну месецу. Очекујемо да се обнова заврши током 2023. године, уз нашу дубоку жељу“, рекао је Миливој Ранђић. Колико на радове утичу и специфични услови живота, јер у Хиландару нема струје, нема копнених путева. „Света Гора је полуострво, али је тај део затворен и можете само бродом да дођете. Света Гора је самоуправни део Републике Грчке и на њој важе посебни прописи, пре света Светогорски статут, званични документ Републике Грчке. Тамо је све организовано према монашком животу. Монашка аутономија је нјстарија демократија у Европи, и све мора бити усклађено са тим прописима и правилима живота“, истакао је Ранђић. Шта је највећи изазов? „Увек је највећи изазов било снабдевање. Има дана када брод не може да пристане у луку због таласа. Избор радника који су обучени за врсту посла“, истакао је Миливој Ранђић, директор задужбине манастира Хиландар. Пожар је прогутао северну половину манастира, шест конака је...
