Обнова
ПОДУХВАТ ОБНОВЕ ХИЛАНДАРА
У манастиру Хиландару је 2004. године избио пожар великих размера који је уништио и оштетио скоро половину манастирских здања. Одмах након тога је покренут велики број активности на обнови манастира. Уз обнову грађевина које су непосредно погођене ватреном стихијом, Обнова Хиландара је широк и вишедисциплинаран подухват који обухвата реконструкцију, изградњу, рестаурацију и свеопшту заштиту непокретног и покретног наслеђа манастира Хиландара. Уз то, Обнова Хиландара има за циљ и обезбеђивање одрживог развоја манастира, његове економије и услова неопходних за живот братства, чувајући јединствени карактер и светост самог места. На страницама под одељком „ОБНОВА“ можете сазнати више о самом подухвату.
%
Напредак обнове изгорелог дела Хиландара
Четири године од пожара
Београд – Поводом четири године од великог пожара у Хиландару и почетка грађевинске сезоне 2008., преносимо интервју директора Задужбине Светог манастира Хиландара, Миливоја Ранђића за лист „Политика” од 3. марта 2008. Обнова Хиландара до 2014. године Радови на параклису Светог Николе готови током пролећа. – Почели радови на Великом конаку. – Братство Српске царске лавре се умножава и подмлађује Четири године од катастрофалног пожара, у ноћи између 3. и 4. марта 2004, у којем је уништено више од половине манастира Хиландара, Српска царска лавра на Светој гори успешно вида ране. Радови на реконструкцији изгорелих конака и параклиса задужбине светог Саве и светог Симеона Мироточивог потрајаће, највероватније, до 2014. године.„Анализе и српских и грчких стручњака говоре да ће бити потребно око десет година да би се обновило све што је изгорело. Није реално говорити о краћем року, јер се обнова Хиландара, осим инфраструктуре, не спроводи као савремена градња. Реч је о осетљивом послу реконструкције светиње која је у исто време и живи манастир под заштитом Унеска и под законском регулативом друге државе. То значи да се у раду мора очувати светост места, уз примену строгих конзерваторских принципа”, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине светог манастира Хиландара. Овогодишња грађевинска сезона је започела већ прошлог месеца и трајаће до манастирске славе Ваведење, 4. децембра. Радови на параклису Светог Николе, који су започели крајем прошле године, биће довршени током овог пролећа. „Ово је најбоље сачувани од изгорелих параклиса, а представља и наш улазак у посао на реконструкцији улаза са Старим конаком. Окончање ових радова омогућиће да након Васкрса довршимо и последњи спрат конака из 1814.”, објашњава Ранђић. Директор Хиландарске задужбине подсећа да су после завршетка... опширније
Конзервација келије Фласка у Кареји
Кареја – Поред великих радова на обнови Хиландара од последица пожара из 2004., одвијају се и многе друге активности на заштити и обнови манастирског наслеђа. Један од веома значајних пројеката јесте заштита и истраживање хиландарске келије Фласка са параклисом посвећеним Рођењу Пресвете Богородице у Кареји. Келија која је вероватно изграђена у 16. веку, затечена је у веома лошем стању савеома вредним и занимљивим остацима фрескописа. Након првих радова 2006. и уклањања икона са иконостаса и њиховог похрањивања на сигурно место, током 2007. предузето је статичко осигурање зидова склоних урушавању, рашчишћавање простора, чишћење и прокопавање нових канала за одвођење воде, као и низ истраживачко – документационих радова. Накона завршетка ове фазе радова на келији Фласка, спречено је њено даље пропадање и створени су услови за њену рестаурацији, обнову и истраживање. Иницијативу за заштиту хиландарске келије, покренули су чланови стручне екипе конзерватора Завода за заштиту споменика културе Републике Србије, на челу са мр Владимиром Булајићем током свог боравка у Кареји и конзерваторско рестаураторских радова у хиландарској Испосници Светог Саве Освећеног. Радове је извела Неимарска служба Светог манастира Хиландара на челу са архитектом мр Ненадом Шекуларцем у сарадњи са архитектом Слободаном Баришићем из републичког Завода за заштиту споменика културе. Прочитајте детаљнији текст о конзерваторским радовима и келији Фласка, објављеном у Гласнику Друштва конзерватора Србије чији су аутори Слободан Баришић, Владимир Булајић и Владимир... опширније
Почетак обнове Конака из 1816-21
Хиландар – У манастиру Хиландару је данас служен молебан за Богом благословен и успешан почетак радова на обнови конака из 1816–21 године. Градилиште ће бити званично отворено у понедељак 10.09.2007. Завршетак обнове конака је планиран до лета 2010. Почетку радова је претходила израда детаљне пројектне документације, припрема и опремање градилишта и обезбеђивање неопходне инфраструктуре. У јуну месецу 2007. године, управни одбор Центра за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК) из Солуна, сагласио се са главним архитектонско-грађевинским пројектом за обнову хиландарског Конака из 1816-21. У складу са законском процедуром пројекат је претходно добио сагласност техничке комисије Свештене општине Свете Горе. Пројекат обнове Конака из 1816-21 израдио је Стручни савет за обнову Светог манастира Хиландара на челу са архитектом проф. др Мирком Ковачевићем, уз асистенцију грчких стручњака архитекте Христифора Параскевопулоса и грађевинског инжињера Јаниса Вакуфариса са сарадницима. Судећи по оценама надлежних грчких служби, хиландарски пројектни тим је успешно решио најважније задатке: предвидео аутентичну реконструкцију простора и поновио изгорелу дрвену конструкцију без угрожавања статичке сигурности објекта. Конак из 1816-21. има 2724 м2 корисне површине од 5897 м² колико је оштећено и уништено у пожару. У њему ће поново бити смештени гостопријемница, управа манастира, келије за братство и госте, док ће као нови садржај бити смештене конзерваторске радионице. Када Конак из 1816-21, познатији због својих размера као Велики конак, буде довршен, Хиландар ће у великој мери повратити део амбијента који је препознатљив његовим старим поклоницима. Наставак радова и добијена сагласност КеДАК-а омогућује да се обнова Хиландара одвија планираним током. Почетак радова на објекту обележиће демонтажа привремене металне конструкције за осигурање зидова коју су пројектовали и поставили грчки стручњаци. Након тога следе радови на реконструкцији који ће,... опширније
Освећен обновљени Конак из 1814.
Хиландар – На празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих мученика српских, Видовдан, у Хиландару је освећен обновљени конак из 1814. године. Чин освећења су служили хиландарски јеромонаси након свете литургије у саборној манастирској цркви. Посебно за ову прилику у конак су донешени део Часног Крста и део моштију Светог кнеза Лазара који се чувају у олтару католикона. Освећењем и призивом Божијег благослова на труд неимара, у молитвеном, свечаном и радосном расположењу, пуштен је званично у употребу први обновљени конак унутар самог манастирског комплекса који је оштећен у великом пожару 2004. Свечаности су уз манастирско братство, инжењере, раднике и госте, присуствовали и стручњаци из грчког КеДАКА-а (Центра за заштиту светогорског наслеђа) међу којима и члан управног одбора, Христос Цимопулос и директор, Христос Лименопулос. Обновом Конака из 1814. године, Хиландар је добио нову књижару смештену у аутентичном амбијенту у приземљу, келије за смештај посебних гостију на првом спрату и пространи синодик (салу за саборе) на другом спрату. Сви детаљи, камини, столарија, декоративни елементи, поновљени су у највећој могућој мери по узору на стање пре пожара. Уз реконструкцију спољног изгледа, конструкцијска ојачања, савремену инфраструкту и делимичну промену намене просторија, Хиландар је овим конаком повратио део старе лепоте и добио нови користан и добро опремљен простор који је преко потребан у свакодневном животу манастира. Кликните за презентацију пројекта... опширније
Освећена обновљена Келија Самарија
Хиландар – Освећењем параклиса Св. архиђакона Стефана у хиландарској келији на брду Самарија, надомак хиландарске арсане (луци), молитвено је прослављена обнова ове монашке насеобине. Богослужењу су присуствовали и председник Владе Србије, Војислав Коштуница, Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије и остали чланови државне делегације који су боравили у дводневној посети Хиландару. Келија потиче из времена након 1757. године, али није тачно датована. Одлуком Свештеног Сабора стараца, које је донешена пре пожара, радови су били предвиђени за 2004. годину. Независтан извор наменских средстава за реконструкцију омогућио је да се радови одвијају без повезаности са средствима за Обнову. Ипак, у јуну 2005. године, Свештени Сабор је све радове у простору од линије Хрусија – Арсана – Самарија (од обале са источне стране) до висоравни Прото Неро (Πρώτο Νερό) изнад јужног дела манастира, утврдио као активности на остваривању Обнове Хиландара. Извршена је реконструкција цркве Светог архиђакона Стефана, конака за смештај монаха, заштита објеката од подземних и површинских вода и уређење прилазног пута и околног простора. Црква је осликана нових живописом јер у њој није било остатака старијег а нема ни података да га је раније икада било. Нови... опширније