Нови корак обнове – Конак из 1814.

18.05.2006

Хиландар – После неколико месеци застоја настављена је и у пуном обиму покренута, обнова конака из 1814. године. До прекида је дошло услед додатне стручне расправе о пројектном решењу објекта. Конак из 1814. године (Деспотикон, Синодик или келија владике Мелентија) представља прву грађевину у делу манастирског комплекса, оштећеног у пожару, који ће бити потпуно обновљен. Кликните за презентацију пројекта Након обимних радова на ревитализацији инфраструктуре, смештајних капацитета и организације градилишта, нако две године од пожара, обнова је у ужем, грађевинском смислу ушла у сам манастирски круг. Може се рећи да почетак обнове овог конака представља нову фазу Обнове Хиландара, будући да се започиње са враћањем старог и препознатљивог лика самог манастирског утврђења. Припремни радови су почели у децембру 2005. након вишемесечног усаглашавања пројекта реконструкције између Светог манастира Хиландара и Ке.Д.А.К.-а (Центра за заштиту светогорског наслеђа). Иако је обнова требало да се настави самим почетком грађевинске сезоне 2006. радови су услед нових примедби и разрада, почели 22.05.2006. Ово одлагање, ако Бог да, неће угрозити план по коме конак треба да буде завршен током године, до 31. децембра 2006. Положај, величина и степен оштећења од пожара су руководили управу манастира да се овај конак први обнови. Положај поред улаза омогућује лак дотур материјала приликом радова и несметану употребу док трајe обнова других објеката. Пројектно решење предвиђа да се у оквиру постојеће спратне висине подрума и приземља изграде магацини и књижара. Део простора приземља и подрума је одвојен за приказивање најстаријих остатака архитектуре који су досада били заклоњени. На првом спрату је предвиђена потпуна реконструкција – изградња свих просторија, како у димензијама, тако и у обради. Намена такође остаје иста – келије за... опширније

Осигуравање зидова Белог конака

15.05.2006

Хиландар – У складу са пројектом који су израдили грчки стручњаци почело је осигуравање зидова Белог конака. Пројекат је у потпуности финансиран средствима Хеленске Републике, односно Центра за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК) при Министарству за Македонију и Тракију. У овој фази радова планирано је постављање скела и заштитне конструкције на луковима и свим зидовима осим бедемског. У наредним фазама биће осигуран бедемски зид и постављена заштитна кровна конструкција. Радове изводe радници Светог манастира... опширније

Изложбена поставка хиландарске ризнице

19.04.2006

Хиландар – Након реконструкције објекта Ризнице која је започета 2000. године, први делови изложбене поставке хиландарског блага постали су доступни посетиоцима. У току лета 2006. радови ће бити настављени формирањем депоа икона и опремањем собе за излагање рукописног наслеђа. У сталну поставку изложбе у две просторије на другом спрату ушло је 30 ремек-дела иконописа насталих у временском распону од XII до XVII столећа, фрагмент живописа XIII века, као и дела примењене уметности – глиптике, златарства, дубореза, црквеног веза и део драгоцене нумизматичке колекције манастира. У хиландарској ризници се чува близу 1600 икона, 1150 рукописа, од тога 600 на пергаменту, 170 повеља, 82 инкунабуле и 40 окованих Јеванђеља. У њој се налази и још око 300 других предмета и драгоцености. Поставку првог дела изложбене радова у хиландарској Ризници спровела је 11. до 19. априла 2006. група стручњака у саставу: сликар-конзерватор мр Светислав Николић, доцент Факултета примењених уметности у Београду, историчар уметности мр Бојан Миљковић, истраживач-сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности, архитекта Зоран Јовановић, Народни музеј у Београду и техничка лица Јанко Јанковић и Димитар Јеленков из Народне библиотеке Србије. О Ризници:  Хиландарска библиотека се до средине двадесетог века налазила изнад трпезaрије, на западној страни манастира. Мада је била пространа, није била подесна за трајну заштиту драгоцености. Била је изложена сталној опасности од ватре, као што je био пожар из 1722. године када је изгорео југоисточни део манастира. Због тога је са унутрашње стране источних манастирских зидина, непосредно уз источну страну Саборне цркве, 1970. године, по пројекту Слободана Ненадовића, направљена посебна зграда названа Нова библиотека, или Ризница. Све до 1964. године, на том месту је постојала зграда која је имала приземље... опширније

Отворен конак „Сенара“

18.04.2006

Хиландар – Након завршене реконструкције отворена је Сенара, конак за смештај гостију који се налази изван манастирског комплекса у близини његових северних зидина. Конак се налази у оквиру комплекса који чине још два објекта – Штала и Мазгара (Хатларница) чија је обнова у току. Конак Сенара има 55 кревета чиме је значајно повећан смештајни капацитет манастира. На свакој од три етаже налазе се собе са лежајевима и савремено опремљени мокри чворови. Спољашњост и унутрашњост је урађена у складу са архитектонским наслеђем манастира. Иако је у конструкцији објекта коришћен бетон, он није видљив и конак одише атмосфером аутентичног манастирског здања. Пројекат и извођење радова добили су највише оцене од веома захтевних грчких стручњака који су надлежни за одобровање свих пројеката на Светој Гори (КеДАК). Више о пројекту Сенара са галеријом... опширније

Шта је урађено за две године?

03.03.2006

Београд – Две године након великог пожара који је погодио Свети манастиру Хиландар 4. марта 2004. године, у оквиру сталних активности на обавештавању јавности о току Обнове Хиландара, као и представљању свих посебности које одликују овај подухват, Задужбина Светог манастира Хиландара, као један од носиоца Обнове , представља Изјаву о току Обнове Хиландара у времену од 4. марта 2004. до 4. марта 2006. године: Погледајте списак активности у периоду 4.март 2004. – 4. март 2006. са додатним приказом шест већих и значајнијих пројеката. Велики пожар који је погодио Свету српску царску лавру Хиландар, 4. марта 2004. године, поставио је велики изазов пред манастирско братство, али и пред све који деле бригу за очување наше светогорске светиње. У пожару је настрадала целaсеверна половина манастира. У пламену је нестало градитељско, уметничко и културно наслеђе које је настајало од краја 16. до средине 19. века. Од тренутка пожара до данас, када смо на прагу нове радне сезоне 2006. године, активности у Светом манастиру Хиландару су прешле пут од хитних радова до ситематски вођење обнове манастира у најширем смислу. Пожар је уништио или у знатној мери оштетио, 5761м2 од 10500 м2 корисне површине или 54,87% манастирског комплекса и тако непосредно угрозио нормалан живот у њему. Ради превазилажења великих проблема са којима се манастирско братство суочило, имајући у виду и забриност најшире јавности за судбину Хиландара, покренут је и спроведен велики број активности на различитим нивоима. До јуна 2005. активности у Светом манастиру Хиландару одвијале су се у складу са закључцима које је управа Светог манастира Хиландара донела у циљу отклањања опасности, успостављања нормалног живота манастира, најхитнијих мера заштите наслеђа и обезбеђивања услова за планирање и... опширније

Приказ активности и пројеката 2004 – 2006

03.03.2006

Београд – Поштовани посетиоци, на почетку нове радне сезоне 2006., две године након великог пожара, желимо да на сажет и прегледан начин прикажемо досадашње активности на Обнови Хиландара. Носиоци подухвата су Свети манастир Хиландар и од њега зависне установе и тела, Задужбина Светог манастира Хиландара и Стручни савет за Обнову. Поштовани посетиоци, на почетку нове радне сезоне 2006., две године након великог пожара, желимо да на сажет и прегледан начин прикажемо досадашње активности на Обнови Хиландара. Носиоци подухвата су Свети манастир Хиландар и од њега зависне установе и тела, Задужбина Светог манастира Хиландара и Стручни савет за Обнову. Активности Светог манастира Хиландара: Оспособљена је дизел агрегатска станица за нормално снабдевање манастира електричном енергијом (убрзо након пожара 2004.), а потом је замењен дотрајали агрегат од 130kw (јул 2005.) Оспособљена је инсталација за грејање дела манастира који није горео (убрзо након пожара) Оспособљена је водоводна мрежа ради снабдевања неоштећеног дела Манастира (убрзо након пожара 2004.) Оспособљена је привремна хидрантска мрежа (убрзо након пожара и у јуну 2005.) Извршена је инсталација нове телефонске централе, активиране постојеће линије и постављене нове (убрзо након пожара, део радова у 2005.) Постављена је метална ограда око рушевина (убрзо након пожара) Преуређено је неколико просторија у Ризници за привремени смештај Управе манастира након пожара ( у марту 2005. просторије су испражњене у циљу привођења Ризнице намени) Преуређени су некадашњи магацини у Јужној Мали у простор за смештај Управе (крајем 2004. и до марта 2005.) Оспособљено је неколико келија преуређењем и реконструкцијом простора који је имао другу намену, површине око 100 м2 у јужном делу Манастира (2004. и 2005.) Преуређен је простор некадашње учионице у простор за рад Свештеног... опширније

Интервју са директором КЕДАК-а

03.11.2005

Солун – Са жељом да јасније и детаљније прикажемо институционалне оквире у којима се одвија Обнова Хиландара, објављујемо интервју са директором “Центра за заштиту светогорског наслеђа“ из Солуна, господином Христосом Лименопулосом. Христос Лименопулос је од 27.03.2003 директор “Центра за очување светогорског наслеђа“ (Κέντρο Διαφύλαξης Αγιορέιτικης Κληρονομιάς – КеДАК). По образовању је геометар и математичар. У овој јединственој установи ради већ 21 годину.   Када је основан КеДАК и које су његове надлежности? 1981.г. основано је правно лице јавног права под називом “Центар за очување светогорског наслеђа“, којем су придодате и надлежности три министарства: Министарства за урбанизам, Министарства културе и Министарства пољопривреде. То значи да су уједињене надлежности три министарства у једну институцију, што је било веома добро јер је пре тога било тешкоћа у међусобном усаглашавању. Тиме је од 1981.г. КеДАК надлежан за пројекте и радове који би требало да се обаве на Светој Гори, било да се ради о активностима Министарства за урбанизам, Министарства културе или Министарства пољопривреде. На овим основама је установљен КеДАК. Међутим, нисмо успели да у наше тимове укључимо стручњаке за конзервацију и рестаурацију споменика и уметничких дела, као и археолога. Пошто имамо надлежност и над тим радовима, а немамо за то стручни кадар, сарађујемо са 10-им Заводом за заштиту византијских споменика (ΙΣΤ’ Εφορεία Προϊστορικών και Κλασικών Αρχαιοτητών). Ко су запослени у КеДАК-у и колико их има? У нашој институцији је запослено 55 људи. Ако одвојимо рачуноводство и руководећи кадар имамо око 40-45 радника свих специјалности: архитекте, грађевинске инжењере, геометре, статичаре и архитекте за реконструкцију. Сви су они факултетски образовани. Поред њих  постоји још једна група запослених и то су: руководилац градње (радова), грађевински техничари и... опширније

Почела обнова првог конака оштећеног у пожару

24.10.2005

Хиландар – У Светом манастиру Хиландару су почели припремни радови на реконструкцији конака из 1814. године. После обимних радова на ревитализацији инфраструктуре, смештајних капацитета и организације градилишта, то је први оштећени објекат у самом манастирском комплексу који ће бити потпуно обновљен. Припремни радови су почели након вишемесечног усаглашавања пројекта реконструкције између Манастира и Ке.Д.А.К.-а (Центра за заштиту светогорског наслеђа). Како сваки посао на Светој Гори почиње и завршава се молитвом, пре почетка  радова одржан је молебан за Богом благословен и успешан подухват обнове конака из 1814. У оквиру припремних радова до средине децембра 2005., биће изведено нивелисање терена у нивоу будућег подрума, пробијање зазиданог отвора на северној страни објекта и други грађевински радови на припреми за израду темеља и носећих зидова подрума. Главни део грађевинских радова биће изведен на пролеће 2006. године, а завршетак објекта ће бити на лето исте године. Радове изводи техничка служба манастира. Положај, величина и степен оштећења од пожара су руководили управу манастира да се овај конак први обнови. Положај поред улаза омогућује лак дотур материјала приликом радова и несметану употребу док још трају радови на обнови других објеката. Пројектно решење предвиђа да се у оквиру постојеће спратне висине подрума и приземља изграде магацини и књижара. Део простора приземља и подрума је одвојен за приказивање најстаријих остатака архитектуре који су досада били заклоњени. На првом спрату је предвиђена потпуна реконструкција – изградња свих просторија, како у димензијама, тако и у обради, идентично као пре пожара. Намена такође остаје иста – келије за посебне госте. Други спрат, такође задржава своју намену – синодик (сала за састанке) – са мањим променама у површини.  Више о конаку из... опширније

Очишћен „Велики конак“

14.09.2005

Хиландар – Чишћење великог конака манастира Хиландара завршено је 14. септембра 2005. Посао је обављен за 21 радни дан, седам дана пре задатог рока. Од децембра 2004. године радови на рашчишћавању преосталих делова манастирског комплекса, који су били у надлежности грчких стручних служби, нису настављани. На захтев Хиландара, и уз одобрење Ке.Д.А.К. (грчког Центар за заштиту светогорског наслеђа) – манастирска техничка служба је уклонила шут са око 500 м2. Радови су се одвијали под надзором Стручног савета за обнову и Ке.Д.А.К.-а са чије стране су, на крају, и примљени. Преостало је још да се рашчисти око 150 м2, углавном дела конака од параклиса Светог Саве и Светог Димитрија до Великог конака. Током чишћења пажљиво су вађени пронађени предмети и делови инвентара. Сви значајнијиартефакти су пописани и у току је конзервација оних којима је то неопходно. Велики конак је по оцени стручњака, најтежи објекат за рашчишћавање. Због његове величине (3900м2) било је потребно уклонити велику количину шута. Материјал се товарио и извозио из најниже етаже малим трактором након чега се камионом превозио до депоније грађевинског материјала ван манастира. Најсавременији трактор који је купљен донацијом Министарства културе Републике Србије је малих димензија и посебно погодан за рад унутар манастирског коплекса. Пре набавке новог, коришћен је трактор стар више деценија. Манастир Хиландар се нада да ће и рашчишћавање последњег дела који је остао урушен бити додељено манастирској техничкој служби. На тај начин би се значајно умањили трајање и трошкови пројекта. Комплетно рашчићавање је један од предуслова за израду потпуног плана обнове Хиландара у свим... опширније