Београд – Радио телевизија Србије је у свом другом дневнику емитовала прилог о Обнови Хиландара. Изјаве су дали Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј, проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове и Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара. http://hilandar.org/wp-content/uploads/2014/09/rts.flv Обнова Хиландара Шест година после пожара обновљена трећина манстира Хиландар. То је наша светиња, верујем да ће држава помоћи обнову, каже за РТС патријарх Иринеј. Од катастрофалног пожара почетком марта 2004. године, у којем је уништено више од половине комплекса манастира Хиландара, српска царска лавра на Светој гори успешно се обнавља после шест година. Изјаве патријарха Иринеја, Мирка Ковачевића и Миливоја Ранђића: До сада је реконструисано више од трећине изгореле површине српског споменичког комплекса који је део светске баштине у Грчкој. Радови на реконстуркцији изгорелих конака и параклиса Немањићке задужбине Светог Саве и Светог Сименона Мироточивог, према проценама наших и грчких стручњака трајаће до 2015. године. Баштинари који су ангажовани на обнови, у приоритетне активности у наредном периоду уврстили су наставак радова на великом конаку из 1821. године. „Подељен је у три дела, три ламеле и управо завршавамо средњу ламелу, која ће за месец дана бити усељива. Надам се да ће до краја идуће године, завршетком обнове, манастир имати довољно простора за све оне функције које су сада у врло скученом делу јужног дела манастира који није горео“, рекао је главни архитекта Мирко Ковачевић. Све радове током обнове изводи манастир у својој режији. Радници су из наше земље, а логистику даје Задужбина Хиландара у Београду, која организује набавку грађевинског материјала и транспорт бродом. Сви радници поштују кућни ред манастира. „Ми смо до краја 2009. године и можда прва три месеца... опширније
Хиландар – Крајем децембра 2009. завршена је шеста грађевинска сезона на обнови изгорелих конака Светог манастира Хиландара. Током протекле године најзначајнији радови су извођени на Великом конаку (објекат из 1816-1821.) и пиргу Светог Ђорђа. На пиргу Св. Ђорђа, најстаријем објекту у јужном делу манастира који потиче још из времена пре Светог Саве, око 1100.године, завршена је санација оштећене кровне конструкције, ојачана је круна бедемског зида и израђена хидроизолација кровне конструкције. Због лошег времена, покривање крова каменим плочама биће извршено 2010. године. Обнова Великог конака (више о обнови Великог конака ) је по динамици радова и пројектом подељена на три фазе или вертикална сегмента. Први сегмент конака који је почео да се обнавља јесте средишња вертикала, у којој се у приземљу налази гостопријемница. Други сегмент је део који се наставља ка северозападном конаку Дохија. Трећи сегмент је део од средишњег ка улазу у манастир и конаку из 1814. У 2009. години радови на Великом конаку су се одвијали на два сегмента. На првом делу извођени су најтежи радови на осигурању и санацији конструктивних зидова и димњака који су сачувани после пожара. Завршени су груби грађевински радови који подразумевају: израду свих међуспратних таваница, унутрашњих конструктивних и преградних зидова, завршетак кровне конструкције са покривачким радовима и малтерисање просторија. Потом се приступило инсталатерским, столарским, молерским, подополагачким, керамичарским и осталим занатским радовима. Завршетак свих радова и пуштање првог сегмента у функцију одложено је због смањеног прилива финансисјких средстава а самим тим и смањеног обима радова. У складу са очекиваним условима, радови би требало да буду завршени до лета 2010. године. На другом сегменту, крајем 2008. започети су радови на осигурању и санацији конструктивних зидова. Током 2009.... опширније
Хиландар – Главни радови на обнови Хиландара се у овој грађевинској сезони обављају на реконструкцији Великог конака из 1821. године. Радови за сада теку планираним темпом. Обновом великог конака, који представља скоро половину изгореле корисне површине (конак је површине 2724м2 а укупно је изгорело 5897м2 манастирских конака), решава се у великој мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у овом објекту смештени гостопријемница, канцеларије манастирске управе и значајни смештајни капацитети тј. собе за живот монаха и посетилаца. Завршетак обнове великог конака планиран је за крај 2010. године, под условом да се прилив средстава за обнову настави прошлогодишњим темпом.Тренутно се општа финансијска криза одражава и на финансирање обнове Хиландара за коју још увек нису уплаћена средства предвиђена буџетом Републике Србије за 2009. годину. У оквиру обнове Великог конака у току су радови на првом и другом сегменту објекта. На првом сегменту (средишња вертикала у којој се налази гостопријемница) завршавају се груби грађевински радови – постављање камених плоча на крову као и израда испуна и изолације бондручних (дрвених) зидова другог спрата. На првом и другом спрату израђује се водоводна, канализациона инсталација, инсталације јаке и слабе струје као и инсталација за рану дојаву пожара. Истовремено са уградњом столарије и припремом за унутрашње радове, приводи се крају премазивање челичне конструкције заштитним противпожарним премазима. У гостопријемници која се налази у приземљу, тренутно се чисте зидови методом пескарења. Чишћење је неопходно како би се очистиле наслаге малтера и прљавштине и зидови вратили у првобитно стање након зидања. После чишћења, извешће се поправка зидова, у штаспада фуговање и замена оштећених опека. Затим ће бити изведене машинске инсталације и камена подна облога гостопријемнице. Ако досадашњи... опширније
Хиландар – Пет година од великог пожара 4. марта 2004., Хиландар је и даље велико градилиште. Поред мноштва мањих пројеката, главни радови се тренутно изводе на Конаку из 1816 – 1821, тзв. Великом конаку. У зони прве фазе обнове која обухвата све нивое средишње вертикале (подрум, приземље, први и други спрат) у којој се налази гостопријемница, прво је изведено ојачавање зидова ињектирањем специјалним ињекционим смешама, уградњом затега од нерђајућег челика, израдом бетонског армираног серклажа на круни зидова за укрућивање и спајање конструкције као и постављањем карбонског платна ради сеизмичке заштите објекта. Затим су изведени и омалтерисани зидови подрума и приземља. Уграђене су дрвене носеће греде међуспратне конструкције – тавањаче. Монтирана је челична носећа конструкција. Челичне и дрвене греде су премазане специјалним противпожарним премазом. Поправљени су и дозидани камини. Санирани су и дозидани димњаци. Над целом површином овог дела је подигнута кровна конструкција. Тренутно се завршава бондручна (дрвена) конструкција преградних зидова. Започела је уградња прозора, произведених у столарској радионици манастирског метоха Мило Арсеница (Каково). У току су и припремни радови за извођење ентеријерских радова. Очекује се да ће гостопријемница бити отворена у јуну 2009. Над зоном друге фазе обнове конака која се налази између прве зоне и конака Игуменарија и Дохија, подигнута је заштитна цирада и у припреми је подизање кровне конструкције. На осталим нивоима су у току груби грађевински радови. На Белом конаку, који је највише страдао у пожару, у току је уградња глатких шипки са котвама од инокса за везивање камених стубова за бедемски зид. Камен је издерсован (фугован) и извршена је припрема за ињектирање специјалне смесе за ојачавање. Овде можете прочитати детаљније о досадашњем току Обнове... опширније
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару ближи се крај грађевинске сезоне 2008. У оквиру обнове Конака из 1816-1821, завршава се израда бондручне (дрвене) конструкције еркера (избочених затворених елемената фасаде). У току су, такође, даљи радови на постављању кровне конструкције, бондручних преградних зидова као и уградња дрвених греда међуспратне конструкције у југозападном делу конака. У наставку можете погледати фотографије најновијих... опширније
Хиландар – Радови на обнови највећег хиландарског конака из 1821. у пуном су јеку. Инжењери и радници „Неимарске службе Светог манастира Хиландара” пуним капацитетом раде на првој фази пројекта у оквиру које се тренутно поставља дрвена кровна конструкција. Обнова конака који је грађен од 1816. до 1821., познатијег због своје величине као „Велики конак”, започела је 10.09.2007. Радовима на реконструкцији и градњи су претходили демонтажа осигуравајуће челичне конструкције која је постављена након пожара као и додатно чишћење шута. Пројекат се изводи у три фазе, односно обнављају се три дела конака један за другим. Прва фаза у периоду од фебруара до 4. децембра 2008. обухвата грубе грађевинске радове и уградњу спољне столарије у делу вертикале гостопријемнице, дакле у средишњем делу конака. Од јуна до 4. децембра биће спроведени припремни радови за 2. фазу која обухвата југозападни део објекта и која ће трајати до краја 2009. године. Трећа фаза од 2009 до 2010, обухватиће североисточни део конака, чиме ће се коначно повезати са обновљеним Конаком из 1814. године. Од почетка радова до данас завршено је више сегмената пројекта. Изведено је ојачавање зидова ињектирањем специјалне ињекционе смеше, уградњом затега од нерђајућег челика, израдом бетонског армираног серклажа за укрућивање и спајање зидова као и постављањем сеизмичко – заштитног карбонског платна. Уграђене су дрвене носеће греде међуспратне конструкције – тавањаче. Монтирана је челична носећа конструкција. Израђени су преградни дрвени (бондручни) зидови. Озидан је део противпожарних зидова. Поправљени су и дозидани камини. Санирани су и дозидани димњаци. Дрвене греде и челична конструкција су премазани заштитним и противпожарним премазима. На хиландарском метоху Мило Арсеница (Каково), где се налази дрвопрерађивачки и столарски погон у току је израда дрвених... опширније
Београд – Новине Београдског читалишта Библиотеке града Београда објавиле су летњи троброј (јун-јул-август 2008.) посвећен обнови и представљању библиотеке Светог манастира Хиландара. Тим поводом је 25. јуна у сали одељења уметности Библиотеке града, одржано представљање ове публикације на којој су учествовали главни и одговорни уредник Новина, Станиша Нешић, аутор неколико текстова, Срђан Стојанчев и сарадник из Задужбине Светог манастира Хиландара, Срђан Стефан Миленковић. У наставку можете прочитати део текста Станише Нешића, који је заједно са оцем Ромилом Хиландарцем, библиотекаром Светог манастира Хиландара и његовим сарадником Теодором Марковићем – Тодорићем, покренуо и припремио цео пројекат. Обнова кроз преображај Хиландар – обнова најзначајније српске библиотеке Овим ванредним бројем НБЧ и БГБ су се придружиле свеобухватној обнови Хиландара која је почела одмах након пожара који је у ноћи између 3. и 4. марта 2004. уништио северни део манастирског комплекса. Први су сами Хиландарци, заједно са државом Србијом и СПЦ, и поред свих невоља у којима се Срби налазе, смело закорачили у ту обнову. Број институција и појединаца, из Србије и дијаспоре, а и из света, из дана у дан је растао и још увек нараста. Да није реч само о обнови сагорелог у пожару сведочи и овај број НБЧ. Реч је о свеобухватној обнови као преображају најзначајнијег српског цивилизацијског темеља. О томе убедљиво сведоче речи библиотекара Хиландара, монаха Ромила: „Свети Манастир Хиландар се налази у тренутку обнове. Ми желимо да обновимо његову лепоту. Али, лепоту која спасава. Тај задатак ћемо обавити само ако будемо пажљиви. Ако будемо поштовали вољу дрвета и камена од којих је Манастир био саграђен. Поштујући вољу камена, улазићемо у Тајну Божије неизрециве лепоте. Тиме ћемо показати наше уверење да... опширније
Хиландар – Почетком радне сезоне 2008. у Хиландару су отпочели радови на осигурању конструкције параклиса Светог Николе. Параклис се налази се на другом спрату изнад покривеног дела манастирског улаза, између 2. и 3. капије. Првобитни параклис Св. Николе, настао је вероватно још у 14. веку. Није се налазио на данашњем месту већ неколико метара ка истоку, на врху истоименог пирга који се срушио од земљотреса у 16. веку. У натпису на западној фасади уклесаном у камену плочу, стоји да је цркву саградио проигуман Виктор 1664. Изнад врата, са унутрашње стране постоји натпис у коме се каже да је цркву осликао поп Данило 1667., трудом ктитора, јеромонаха Виктора за време архиепископа српског Максима. Унутрашње мере параклиса су: дужина 5,42 м, ширина 4,25 м, висина од пода до темена калоте 5,28 м. Највећа оштећења грађевине у пожару 2004. године, не рачунајући живопис, потичу од слегања ступца испод југозападног угла параклиса. Стубац је вероватно имао у тлу ослонац од дрвених греда које су изгореле у пожару. Југозападни део калоте изнад наоса, заједно са деловима јужног и западног зида, односно са читавим југозападним углом грађевине, напукао је и померио се у горњој зони за око 4 цм. према југозападу. У мањој мери су напукли и лукови који носе западни и јужни зид. Међуспратна конструкција је изгорела, те се под у целини срушио. Изгорели су сви дрвени делови прозора и врата. У унутрашњости су изгорели иконостас са иконама и стасидије (седишта). Због оштећења, накнадно је са западне фасаде отпао већи део малтера из 1816 – 1821. године. Пројекат осигурања конструкције параклиса подразумева утезање објекта челичним затегама у горњој зони и висини пода и уградњу затега... опширније
Београд – Поводом четири године од великог пожара у Хиландару и почетка грађевинске сезоне 2008., преносимо интервју директора Задужбине Светог манастира Хиландара, Миливоја Ранђића за лист „Политика” од 3. марта 2008. Обнова Хиландара до 2014. године Радови на параклису Светог Николе готови током пролећа. – Почели радови на Великом конаку. – Братство Српске царске лавре се умножава и подмлађује Четири године од катастрофалног пожара, у ноћи између 3. и 4. марта 2004, у којем је уништено више од половине манастира Хиландара, Српска царска лавра на Светој гори успешно вида ране. Радови на реконструкцији изгорелих конака и параклиса задужбине светог Саве и светог Симеона Мироточивог потрајаће, највероватније, до 2014. године.„Анализе и српских и грчких стручњака говоре да ће бити потребно око десет година да би се обновило све што је изгорело. Није реално говорити о краћем року, јер се обнова Хиландара, осим инфраструктуре, не спроводи као савремена градња. Реч је о осетљивом послу реконструкције светиње која је у исто време и живи манастир под заштитом Унеска и под законском регулативом друге државе. То значи да се у раду мора очувати светост места, уз примену строгих конзерваторских принципа”, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине светог манастира Хиландара. Овогодишња грађевинска сезона је започела већ прошлог месеца и трајаће до манастирске славе Ваведење, 4. децембра. Радови на параклису Светог Николе, који су започели крајем прошле године, биће довршени током овог пролећа. „Ово је најбоље сачувани од изгорелих параклиса, а представља и наш улазак у посао на реконструкцији улаза са Старим конаком. Окончање ових радова омогућиће да након Васкрса довршимо и последњи спрат конака из 1814.”, објашњава Ранђић. Директор Хиландарске задужбине подсећа да су после завршетка... опширније
