04.03.2014.
Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току Хиландар – Главни радови на Обнови Хиландара се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака. Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њој ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку. Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године. О ОБНОВИ ХИЛАНДАРА У ПРОТЕКЛИХ 10 ГОДИНА Прошло је 10 година од великог пожара у манастиру Хиландару. Тада је ватрена стихија тешко оштетила више од половине манастирских здања која се налазе на северној страни. Укупна површина под објектима манастира је 4602 м2. Изгорели су објекти на површини од 1968.5 м2 или 42.78%. Укупно корисне површине у објектима манастир је имао 10500 м2. Изгорело је 5761 м2 или 54.87%. Страдали су конаци и параклиси грађени од 16. до 19. века. Након пожара, прве две године су спровођене мере на чишћењу и осигурању рушевина. Паралелно је...
03.03.2014.
Хиландар – Десет година након великог пожара обновљено је више од половине изгорелог дела манастира. Тренутно су у току радови на источном крилу Великог конака и улазном комплексу са параклисом Светог Николе и делом Старог конака. Одвијају се и многобројни радови на целом манастирском имању које се простире на преко 10.000 хектара. Ток Обнове: жуто – није обновљено; наранџасто – обновљено; шрафирано – обнова у току Манастир Хиландар је даље велико градилиште које је организовано тако да не ремети вековни поредак монашког живота а да у исто време врши свој задатак – обнову Хиландара од последица катастрофалног пожара 4. марта 2004. године. Главни радови се тренутно одвијају на источном крилу Великог конака и улазном делу манастира коме припада и остатак Старог конака. Источно крило великог конака представља трећу и завршну фазу обнове Великог конака која је функционално повезана са улазном зоном и Конаком из 1814. који је обновљен 2007. У њему ће се осим техничких просторија у приземљу и подруму, налазити канцеларије, келије за посебне госте, улаз у параклис Светог Николе и комуникација ка Конаку из 1814. и Белом конаку. Што се тиче улазне зоне, улаз у манастир на овом месту сигурно је постојао пре средине 14. века. Данашњи изглед добио је почетком 17. века након обнове од земљотреса. Састоји се од трема испред улаза, параклиса Светог Николе, пролаза са три капије, портарнице и остатака Старог конака који се наслања на Бели конак. Укупно бруто површина улазне зоне је 1250 м2 а нето 603 м2. Планирано је да се радови у овом делу манастирског утврђења заврше до краја 2014. године. О пожару Велики пожар у Хиландару 4. марта...
01.03.2014.
Подгорица – Игуман манастира Хиландара архимандрит Методије учествовао је у Светосимеоновском сабору и свечаном обележавању 900 година од рођења Преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање у Подгорици. Током боравка у Митрополији црногорско-приморској, у пратњи монаха Милутина Хиландарца, игуман је поред Подгорице посетио Цетињски манастир и манастир Острог, поклонивши се моштима светитеља. Игуман Методије је допутовао на Цетиње 27. фебруара у посету Цетињском манастиру. Дочекалага је братија ове свете обитељи на челу са игуманом Методијем (Остојићем). Након поклоњења моштима Светог Петра Цетињског, руци Светог Јована Крститеља и честици Часног крста Господњег, игуман Хиландара се у Митрополији сусрео са Архиепископом Цетињским Митрополитом црногорско-приморским Господином Амфилохијем. Светосимеоновски сабор Два дана касније, 1. марта 2014. игуман Методије је учестовао у Светосимеоновском сабору у Подгорици, који се овога пута одржава у знаку великог јубилеја, 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање. Свечаност је почела освећењем крстионице у пиргу Светог Симеона Мироточивог и Светом архијерејском литургијом у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици. Светом службом началствовао је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, уз саслужење Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија, Господе Епископа: шумадијског Јована, захумско-херцеговачког Григорија, рашко-призренског Теодосија, будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, свештенства и свештеномонаштва и уз молитвено учешће многобројног верног народа. Одговарали су чланови црквених хорова „Свети апостол и јеванђелист Марко“ из Подгорице и „Свети новомученик Станко“ из Никшића. У току литургије Цркви Христовој је кроз свету тајну крштења прибројано седамнаест нових чланова. На крају Литургије Митрополит Амфилохије је у архипастирској беседи заблагодарио Његовој Светости и Архијеријима што су освештали светосимеоновску крстионицу. „Крстионицу онога који се крстио у цркви Светог Ђорђа у овоме граду, а родио прије девет стотина година...
27.02.2014.
Хиландар, 27.02.2014. Председник Владе републике Србије Ивица Дачић посетио је на празник Преподобног Симеона Мироточивог манастир Хиландар. У његовој пратњи су били Генерални секретар Владе Вељко Одаловић и директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Милета Радојевић. На позив хиландарског игумана слави је присуствовао епископ липљански Г. Јован, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Премијер је у Хиландар дошао пред почетак Свете Литургије у среду 26. фебруара. У оквиру богослужења прочитао je Символ вере и молитву „Оче наш“, a на крају службе се причестио. Архијерејску литургију је служио епископ липљански Јован, уз саслуживање хиландарског игумана архимандрита Методија и више свештенослужитеља са Свете Горе и из Србије. Током свеноћног бдења и литургије за десном певницом је појао монах Јаков, сабрат ивиронске Вазнесењске келије из Кареје, који је и протопсалт протатског храма. За левом певницом су појали хиландарски монаси заједно са члановима хора Свети Симеон Мироточивог који су тог дана такође прослављали своју славу. Радост празника и прослављање ктиторске славе у обитељи Пресвете Богородице Тројеручице протекли су у духу заповести Светог Саве из његовог Хиландарског типика: „Светло и свеноћним бденијем треба да славите успомену трисветога и увек спомињанога оца нашега и ктитора кир Симеона монаха…“ Након завршетка литургије, по хиландарском типику, прешло се у трпезарију Светог Краља Милутина где су на почасном месту седели премијер, епископ Јован и генерални секретар Владе. У име манастира Хиландара игуман Методије се захвалио на досадашњој помоћи Владе Србије и истакао да се овим путем захваљује и свим досадашњим владама које су подржавале Обнову Хиландара од 2004. године до данас. Игуман је такође рекао да се нада да ће помоћ бити настављена и убудуће. У...
27.02.2014.
Београд – Промоцији књиге Свети ратници – Житија светих војсковођа и војника пуковника др Борислава Д. Гроздића, у Дому Војске у Београду, присуствовали су државни секретар Зоран Ђорђевић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, представници Министарства одбране, Војске Србије, цркве, пријатељи и бројни гости. Читаоцу може да се учини да наслов „Свети ратници” садржи унутрашњу противречност. Ако знамо да рат доноси велика зла, може ли ратник да буде светац? Делује неспојиво, али само наизглед. Правда и неправда често су две стране, истоградне. Освајач је оличење неправде, а онај који брани своје огњиште, породицу, светиње и отаџбину од насртаја освајача поборник је правде – рекао је генерал Диковић и нагласио да је књига дело подвижника. О каквом је подвигу реч? Подвигу слободног духа, моралног уздизања, дисциплинованог рада и неуморног трагања за хришћан ским војничким идеалом. Посебно ме радује што официри пишу дела значајне вредности. То је још један доказ да наша војна мисао има шта да понуди, не само стручној него и најширој јавности – рекао је генерал Диковић. Посетиоцима су се обратили директор Медија центра „Одбрана” потпуковник Славољуб Марковић, начелница Издавачке делатности Драгана Марковић, епископ ремезијански Андреј, јеромонах Доситеј Хиландарац и аутор. Епископ Андреј је рекао да књига показује да не може војнички позив бити искључен од јеванђељског морала, односно од духовних дисциплина које захтева хришћанска вера. Јеромонах Доситеј Хиландарац нагласио је да се годинама чекало на објављивање књиге о овој теми и да су њеном појавом официру понуђени најсветлији узори према којима може градити своје црте личности. – Најмоћније оружје којим се може победити сваки непријатељ је сила духа и морална сила – рекао је Доситеј Хиландарац....
26.02.2014.
Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1199. Божанственом благодашћу просветливши се, и по смрти показујеш светлост живљења свога и истачеш миро благоухања онима што притичу ка гробници моштију твојих, и људе своје упутио јеси ка светлости Богосазнања, Симеоне оче наш, Христа Бога моли да нам дарује велику...
24.02.2014.
Београд – Проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта Обнове Хиландара обележио је значајан јубилеј – 50 година рада на проучавању и заштити градитељског наслеђа. Јубилеј, поводом кога је издата посебна публикација, обележен је у оквиру прославе Дана друштва конзерватора Србије 24. фебруара и још једног веома значајног датума – 170 година од донoшења Уредбе о заштити споменика древности. Свечаност је одржана у Народној библиотеци Србије. Поздравно слово је одржала председница Друштва Снежана Јејић а присутнима се обратио и Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Други Карађорђевић. Испред Министарства културе и информисања окупљенима се обратио господин Дејан Ристић, државни секретар, а потом је уследило обраћање госпође Светлане Јанчић, в.д. управнице Народне библотеке као домаћина скупа. Пре сто седамдесет година у Србији је почела да се примењује савремена заштита културног наслеђа, захваљујући Уредби коју је заслугом Јована Стерије Поповића кнез Александар Карађорђевић, уз сагласност Совјета, 22. фебруара 1844. године (по новом календару) издао, као један од првих аката о заштити културног наслеђа и у Европи тог времена. ИЗ БИОГРАФИЈЕ МИРКА КОВАЧЕВИЋА: Др Мирко Ковачевић рођен је у Нишу, 1934. године. Основну школу је, у ратним условима, похађао у Београду и селу Јасика, а гимназију у Крушевцу и Београду. На Архитектонском факултету у Београду дипломирао је 1961. године. Први радни однос засновао је као студент, 1957. године, у Републичком заводу за заштиту споменика културе Србије, за који је са извесним прекидима радио до 1962. године. Након тога и након одслужења војног рока у ЈНА 1963. године, ради у Археолошком институту у Београду, једно време на ме стустручног сарадника, а потом десетак година као асистент за средњовековну археологију. Паралелно уз рад у Археолошком институту,...
23.02.2014.
Чачак – ДОНАТОРСКО ВЕЧЕ ЗА ХИЛАНДАР У ЦРКВИ СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА – ГДЕ НЕМА ПОМОЋИ У НЕВОЉИ, НЕМА НИ ЧОВЕШТВА У Парохијском дому цркве Светог Вазнесења Господњег, са благословом и уз присуство домаћина скупа, преосвећеног епископа Шумадијског и администратора Жичког Јована, у недељу је одржано Донаторско вече са циљем да се прикупе средства за наставак радова на санирању последица пожара и обнову Светог манастира Хиландара. Скуп су организовали старешина храма Иван Пауновић, градоначелник Чачка и Форум привредника Чачка, а присутан је био и министар грађевине и урбанизма Велимир Илић. – Нема веће љубави него кад се неко жртвује за другога, а та љубав нас је свакако сабрала вечерас овде, да помогнемо манастиру Хиландару. Ја од свег срца поздрављам ову идеју свештенства и градоначелника за ово сабрање и окупљање и тиме ми, заправо, изражавамо то наше братољубље. У рај нас води пут братољубља, а то значи да осетимо другога као себе самога, а онај пут који води у пакао, то је самољубље, оно, кад човек никога поред себе више не види и не примећује, јер види само себе. Наш народ српски, има тако дивну изреку која каже – Помози ми кад кукам, а кад певам, могу и сам. Ми смо се сабрали вечерас да помогнемо нашим монасима који не кукају, они певају, они су благодарни Богу. Тај пожар је братство манастира толико очеличио, зближио, толико их је ујединио, да они сада ватреније служе Богу и светињи, и са већом љубављу се моле и примају и ходочаснике – рекао је поред осталог у својој беседи господин Јован. Позивајући се на Јеванђеље, старешина Чачанске цркве је у пригодној беседи захвалио присутнима на одзиву и...
05.02.2014.
Хиландар – На празник Сретења Господњег, у великој духовној радости, братство манастира Хиландара је угостило Високопреподобног архимандрита Тихона, игумана манастира Студеница. Свеноћно бдење са Светом литургијом и трпезом љубави одмах након ње, били су прилика да се у молитвеном и евхаристијском сабрању сусретну два манастира чији је ктитор Преподобни Симеон Мироточиви. У години када се обележава 900 година од рођења и 815 година од упокојења родоначелника династије Немањића, студенички игуман Тихон и хиландарски Методије, искористили су прилику да се састану на празник Сретења за који је везана личност Светог Симеона Богопримца, по коме је своје монашко име добио и велики жупан Стефан Немања. Пошто оба манастира прослављају као своје ктиторске славе Преподобног Симеона Мироточивог, игумани не могу да се састају на тај дан због обавеза у својим обитељима. Заједничком молитвом два српска игумана у царској лаври Хиландару, дан Сретења Господњег, који се и у Србији слави као државни празник, протекао је у духу љубави и саборности сведочећи вековну светотајинску везу два манастира која представљају темељ духовног идентитета српског...
28.01.2014.
Хиландар – У Хиландару је свечано прослављен Савиндан – молитвено сећање на оснивача и ктитора Свете царске српске лавре на Светој Гори Атосу. Ктиторска слава Светог Саве је сваке године један од најзначајнијих догађаја у манастиру Хиландару. Као почасни гост слави је присуствовао Његово Високопреосвештенство митрополит ставропољски и неапољски Г. Варнава. Митрополит Варнава је велики пријатељ српског народа. Још током деведесетих, као протосинђел, носио је много пута помоћ у ратом захваћена подручја и помагао српски народ где год је било потребно. Од када је устоличен за Митрополита ставропољског и неапољског успостављена је веома блиска веза са манастиром Хиландаром. Будући да се на територији митрополије налази српско војничко гробље Зејтинлик, хиландарски игуман архимандрит Методије је, са благословом митрополита, више пута служио у гробљанској цркви. Тако је и 2010, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, после дужег времена служена литургија на српском језику. Такође, посета митрополита Варнаве има и узвратни карактер јер је прошле године за време Часног поста, хиландарски игуман донео део Часног крста и копију иконе Богородице Тројеручице у храм Светог Георгија у Неаполију, на духовно укрепљење верног народа Митрополије неапољске. На самој служби у хиландарском саборном храму, којој је присуствовало око 100 гостију пристиглих из Србије, појале су две певнице. Са десне стране били су појци хиландарске келије Светог Николаја „Буразéри” који су појали на грчком језику. За левом певницом били су хиландарски монаси и чланови хора „Свети Симеон Мироточиви“ из Београда. За десном певницом је појана служба коју је на грчком језику саставио блаженопочивши о. Герасим из Мале свете Ане на Светој Гори. За левом певницом је појана служба из Србљака, са допунама из нове службе,...
