09.11.2007.
Солун – Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, у својству изасланика Његове Светости Патријарха српског Г. Павла и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, поводом обележавања 1600 година од блаженог упокојења Светог Јована Златоустог и славе манастира Хиландара, Ваведења Пресвете Богородице, посетио је Грчку и Свету Гору у периоду од 22/9. новембра до 05. децембра/22. новембра 2007. године. У пратњи Његовог Преосвештенства био је високопреподобни игуман Василије Рожић, настојатељ манастира Клисине. Првог дана посете, 23. новембра 2007. године, Епископ Хризостом посетио је град Солун, где се поклонио сенима српских јунака сахрањених на Српском војничком гробљу – Зејтинлику, моштима Светог Великомученика Димитрија у истоименој велелепној цркви као и друге знаменитости Солуна. Другог дана боравка делегација је кренула у Царску Лавру манастир Хиландар, где је Владика Хризостом у недељу, 25. новембра 2007. године, началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење братије манастира Хиландара. У поподневним часовима у светогорском манастиру Ватопеду уприличен је свечани дочек за делегације помесних Православних Цркава, које су се у овом манастиру окупиле поводом централне прославе 1600 година од блаженог упокојења Светог Јована Златоустог. Прослава се, по благослову Његове Свесветости Патријарха константинопољског и васељенског Г. Вартоломеја, одржава у манастиру Ватопеду где се међу бројним светињама чува и глава овог великог подвижника, реформатора и проповедника Цркве Христове. Са Епископом Хризостомом и његовим пратиоцем у манастир Ватопед пристигла је и делегација манастира Хиландара коју је предводио јеромонах Методије. Након свечаног дочека у манастиру Ватопеду служено је мало вечерње, а потом свеноћно бденије којим је началствовао Високопреосвећени Митрополит Петре Г. Нектарије са острва Крита. У овом свечаном и светом чину учествовали су изасланици следећих помесних Православних Цркава: Цариградске патријаршије, Александријске патријаршије, Јерусалимске патријаршије,...01.11.2007.
Кареја – Поред великих радова на обнови Хиландара од последица пожара из 2004., одвијају се и многе друге активности на заштити и обнови манастирског наслеђа. Један од веома значајних пројеката јесте заштита и истраживање хиландарске келије Фласка са параклисом посвећеним Рођењу Пресвете Богородице у Кареји. Келија која је вероватно изграђена у 16. веку, затечена је у веома лошем стању савеома вредним и занимљивим остацима фрескописа. Након првих радова 2006. и уклањања икона са иконостаса и њиховог похрањивања на сигурно место, током 2007. предузето је статичко осигурање зидова склоних урушавању, рашчишћавање простора, чишћење и прокопавање нових канала за одвођење воде, као и низ истраживачко – документационих радова. Накона завршетка ове фазе радова на келији Фласка, спречено је њено даље пропадање и створени су услови за њену рестаурацији, обнову и истраживање. Иницијативу за заштиту хиландарске келије, покренули су чланови стручне екипе конзерватора Завода за заштиту споменика културе Републике Србије, на челу са мр Владимиром Булајићем током свог боравка у Кареји и конзерваторско рестаураторских радова у хиландарској Испосници Светог Саве Освећеног. Радове је извела Неимарска служба Светог манастира Хиландара на челу са архитектом мр Ненадом Шекуларцем у сарадњи са архитектом Слободаном Баришићем из републичког Завода за заштиту споменика културе. Прочитајте детаљнији текст о конзерваторским радовима и келији Фласка, објављеном у Гласнику Друштва конзерватора Србије чији су аутори Слободан Баришић, Владимир Булајић и Владимир...10.05.2007.
Хиландар – Данас је схимонах отац Јован Хиландарац (Радојичић) прославио свој 100-ти рођендан. Крајем другог светског рата је емигрирао у Енглеску. Годинама је као искрени светосавац и патриота посећивао и помагао Српску Царску Лавру манастир Хиландар. По смрти своје супруге дошао је у манастир Хиландар где се и замонашио. Од тада па до данас обавља дужност хиландарског баштована. Добар је познавалац српског песништва, а и сам је песник. Написао је неколико књига. Иако је велики патриота, Србију није ни једанпут посетио после другог светског рата. Говорио је: „Сада више не желим да посетим Србију, Србија сада није онаква какву је ја знам и какву је ја носим у свом срцу, много бих се ожалостио“. У Васкршњем посту ове године је примио завет Велике монашке схиме. Отац Јован је необичног ведрог духа и веома оштроуман. Његов дан је испуњен Богоразмишљањем и молитвом и монашким послушањем баштована. Стогодишњак отац Јован се у хиландарској тишини смиреним монашким подвизима припрема за радосни сусрет са жеником душа наших Христом Господом, припрема се за улазак у „радост Господара...25.03.2007.
О икони Пресвете Богородице Млекопитатељнице Богородица Млекопитатељница представља ређи тип иконе. На њој је приказано како Пресвета Богородица доји Христа Младенца. Ова икона се најпре налазила у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму. Са светитељевом патерицом, била је завештана будућем Сави, царском сину који ће, као обичан поклоник, доћи у манастир. Требало је да при његовом поклоњењу гробу Саве Јерусалимског причвρшћени игумански штап падне. Почетком 13. века, када је у манастир дошао српски монах Сава, ово пророчанство се обистинило. Тако је Свети Сава Српски на дар добио патерицу Саве Јерусалимског, икону Богородице Тројеручице, која је припадала Јовану Дамаскину и икону Богородице Млекопитатељнице. По повратку на Свету Гору, икону Богородице Млекопитатељнице је поставио у испосницу у Кареји. Али том приликом је направљен преседан – икона је стављена лево од царских двери, на место које припада...27.01.2007.
Хиландар – У Светој српској царској лаври Хиландару, прослављен је празник Светог Саве, првог архиепископа српског и оснивача ове светогорске свештене обитељи. У Хиландару се поводом великог празника и молитвеног сабрања окупило мноштво гостију из других светогорских братстава као и велики број поклоника....19.01.2007.
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је свечано и литургијски, као и широм православне васељене, прослављен празник светог Богојављења. Након литургије пошло се у литију са иконом Богородице Тројеручице и Часним Крстом до крста на југоисточној страни манастира који се налази крај ушћа два потока. Икону Тројеручице су носили јеромонаси који су служили литургију. По древном хиландарском обичају, на том месту је вршено освећење воде, као што се чини сваке године на дан крштења Господа Исуса Христа у реци Јордану – Богојављење....