09.08.2008
Хиландар – Председник Владе Републике Српске Милорад Додик посетио је данас Свету српску царску лавру Хиландар. Током једнодневног боравка премијер Додик је посетио ризницу и упознао се са богатим наслеђем које се у њој чува вековима. Након тога је у пратњи првог епитропа и заменика игумана јеромонаха Методија и чланова стручног тима који воде обнову манастира, обишао радове који се тренутно изводе. Посебна пажња је посвећена обнови конака из 1816 – 1821 која представља по обиму највећи пројекат обнове од последица пожара 2004. Поред самог градилишта, председник Владе је обишао подручје око манастира где се налазе нова башта за гајење воћа и поврћа, маслињаци и нови виноград на површини од 12 хектара са којег ће у наредним годинама почети производња врхунског вина. Премијер Додик је у разговору са хиландарским братством рекао да је Влада Републике Српске већ помагала обнову Хиландара и да ће то наставити да чини и даље у складу са својим могућностима.... опширније
25.07.2008
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару данас се свечано и молитвено прославља празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Ноћас је празник започео торжественом службом свеноћног бдења у саборној цркви и наставио се свечаним славским ручком у трпезарији Светог Краља Милутина. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован уз саслужење хиландарског братства и гостију из свих светогорских манастира. Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. Најпознатија копија налази се у манастиру Светог Стефана у Сланцима. Пре неколико дана, верни народ Епархије бихаћко-петровачке имао је благослов да дочека пресветли лик Владичице наше Богородице. Кондак 8 Необично је видети хиландарске монахе како... опширније
29.06.2008
Хиландар – У Српској Царској Лаври Манастиру Хиландару на Светој Гори у другу недељу по духовима, на празник Преподобних Атонских Отаца који су просијали у вери православној, хиландарски игуман Мојсије је замонашио по чину Велике Схиме хиландарског монаха Саву. Отац Сава Хиландарац обављао је разна послушања у манастиру Хиландару, а најдуже је обављао послушање манастирског економа. Сада се налази у катизми Св. првомученика и архиђакона Стефана у близини манастира у смиреним монашким подвизима. Отац Сава Хиландарац је шести монах по реду који је у последњих годину дана у Царској Лаври Немањића примио велику схиму. монах Доситеј... опширније
25.06.2008
Београд – Новине Београдског читалишта Библиотеке града Београда објавиле су летњи троброј (јун-јул-август 2008.) посвећен обнови и представљању библиотеке Светог манастира Хиландара. Тим поводом је 25. јуна у сали одељења уметности Библиотеке града, одржано представљање ове публикације на којој су учествовали главни и одговорни уредник Новина, Станиша Нешић, аутор неколико текстова, Срђан Стојанчев и сарадник из Задужбине Светог манастира Хиландара, Срђан Стефан Миленковић. У наставку можете прочитати део текста Станише Нешића, који је заједно са оцем Ромилом Хиландарцем, библиотекаром Светог манастира Хиландара и његовим сарадником Теодором Марковићем – Тодорићем, покренуо и припремио цео пројекат. Обнова кроз преображај Хиландар – обнова најзначајније српске библиотеке Овим ванредним бројем НБЧ и БГБ су се придружиле свеобухватној обнови Хиландара која је почела одмах након пожара који је у ноћи између 3. и 4. марта 2004. уништио северни део манастирског комплекса. Први су сами Хиландарци, заједно са државом Србијом и СПЦ, и поред свих невоља у којима се Срби налазе, смело закорачили у ту обнову. Број институција и појединаца, из Србије и дијаспоре, а и из света, из дана у дан је растао и још увек нараста. Да није реч само о обнови сагорелог у пожару сведочи и овај број НБЧ. Реч је о свеобухватној обнови као преображају најзначајнијег српског цивилизацијског темеља. О томе убедљиво сведоче речи библиотекара Хиландара, монаха Ромила: „Свети Манастир Хиландар се налази у тренутку обнове. Ми желимо да обновимо његову лепоту. Али, лепоту која спасава. Тај задатак ћемо обавити само ако будемо пажљиви. Ако будемо поштовали вољу дрвета и камена од којих је Манастир био саграђен. Поштујући вољу камена, улазићемо у Тајну Божије неизрециве лепоте. Тиме ћемо показати наше уверење да... опширније
14.06.2008
Кареја – У складу са Статутом Свете Горе, 1. јуна 2008. по јулијанском календару а 14. по григоријанском, постављена је нова Свештена епистасија Свете Горе. Епистасију чине представници четврте групе манастира на челу са Светим манастиром Хиландаром, чији је сабрат архимандрит Стефан постављен за протоепистата. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један Протоепистат (Прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (“скупштина“) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском... опширније
20.03.2008
Хиландар – Сви светогорски манастири од давнина поседују земљу која се обрађује и доноси приходе неопходне за одржање монашких заједница. Пољопривредна производња, као и израда других аутентичних светогорских производа, од великог су значаја и данас. Када је Хиландар у питању, братство се у периоду после пожара 2004. године непрестано увећава, тако да сада броји преко 40 чланова.Такође, број посета је, што је карактеристично за целу Свету Гору, веома порастао. Када се додају радници Неимарске службе (упослени на Обнови Хиландара) и манастирске економије, као и многобројни поклоници, број људи који борави у Хиландару често прелази и стотину. Имајући све ово у виду, покренути су пројекти за унапређење манастирске економије. Њима би требало да се, са једне стране, обезбеде веће количине производа које сам мaнастир производи за сопствену потрошњу, а са друге, део производње за тржиштек ако би се прибавила додатна средства за обнову али и свакодневне трошкове. Одмах након пожара почели су радови на уређењу нове баште на површину од 2 хектара. Башта се налази на око 2 км северно од Хиландара и у њој се на органски начин гаји вoће и поврће. Уз башту се налази и маслињак који поседује сертификат грчких надлежних служби о органском начину гајења маслина. Будући да постојећи виноград нема капацитета да подмири манастирске потребе и да му је потребно подмлађивање, покренут је пројекат подизања новог винограда који ће у вeликој мери унапредити целокупно хиландарско газдинство. Након одмарања земљишта последњих 30 година, у Савином Пољу у близини нове баште и пирга Светог краља Милутина, дуж пута који води до арсане (пристаништа), поново је подигнут виноград на свом историјском месту. На 12 хектара засађено је 47000 калемова... опширније
19.01.2008
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је свечано и литургијски, као и широм православне васељене, прослављен празник светог Богојављења. Након литургије пошло се у литију са иконом Богородице Тројеручице, коју су носили јеромонаси уз појање богојављенског тропара и Часним Крстом, до крста који се налази крај ушћа два потока са југоисточне стране манастира.По древном хиландарском обичају, на том месту је вршено освећење воде, као што се чини сваке године на дан крштења Господа Исуса Христа у реци Јордану. Икона Богородице Тројеручице се износи у литију само на празник Богојављења. Дан касније, на Јовањдан, неколико чланова братства је прославило своју славу, Светог Јована Крститеља,уз ломљење славског колача који је испекао манастирски пекар отац Милутин.... опширније
18.12.2007
Београд – Чудотворна Икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице из поснице Светог Саве Српског у Кареји, која је иконописана и намењена као дар светогорских монаха Руском народу, биће донета у Србију и изложена верницима за целивање у старој цркви Светог Саве на Врачару од 18. децембра 2007. до 8. јануара 2008. године. Свечани дочек са литијом уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Његове Светости Патријарха Српског Павла, свештенства и верника београдско карловачке Архиепископије, биће уприличен у уторак 18. децембра у 17,00 часова на бденију уочи празника Светог Оца Николаја Мирликијског и Чудотворца у цркви Светог Саве. За време боравка Иконе у цркви Светог Саве свакодневно ће се служити Акатист Пресветој Богородици у 17,00 часова. Икона Богородице Млекопитатељнице Икона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: „Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао“ (Лк 11,27). О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом: „Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком. Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету“. За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним... опширније
09.11.2007
Солун – Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, у својству изасланика Његове Светости Патријарха српског Г. Павла и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, поводом обележавања 1600 година од блаженог упокојења Светог Јована Златоустог и славе манастира Хиландара, Ваведења Пресвете Богородице, посетио је Грчку и Свету Гору у периоду од 22/9. новембра до 05. децембра/22. новембра 2007. године. У пратњи Његовог Преосвештенства био је високопреподобни игуман Василије Рожић, настојатељ манастира Клисине. Првог дана посете, 23. новембра 2007. године, Епископ Хризостом посетио је град Солун, где се поклонио сенима српских јунака сахрањених на Српском војничком гробљу – Зејтинлику, моштима Светог Великомученика Димитрија у истоименој велелепној цркви као и друге знаменитости Солуна. Другог дана боравка делегација је кренула у Царску Лавру манастир Хиландар, где је Владика Хризостом у недељу, 25. новембра 2007. године, началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење братије манастира Хиландара. У поподневним часовима у светогорском манастиру Ватопеду уприличен је свечани дочек за делегације помесних Православних Цркава, које су се у овом манастиру окупиле поводом централне прославе 1600 година од блаженог упокојења Светог Јована Златоустог. Прослава се, по благослову Његове Свесветости Патријарха константинопољског и васељенског Г. Вартоломеја, одржава у манастиру Ватопеду где се међу бројним светињама чува и глава овог великог подвижника, реформатора и проповедника Цркве Христове. Са Епископом Хризостомом и његовим пратиоцем у манастир Ватопед пристигла је и делегација манастира Хиландара коју је предводио јеромонах Методије. Након свечаног дочека у манастиру Ватопеду служено је мало вечерње, а потом свеноћно бденије којим је началствовао Високопреосвећени Митрополит Петре Г. Нектарије са острва Крита. У овом свечаном и светом чину учествовали су изасланици следећих помесних Православних Цркава: Цариградске патријаршије, Александријске патријаршије, Јерусалимске патријаршије,... опширније
01.11.2007
Кареја – Поред великих радова на обнови Хиландара од последица пожара из 2004., одвијају се и многе друге активности на заштити и обнови манастирског наслеђа. Један од веома значајних пројеката јесте заштита и истраживање хиландарске келије Фласка са параклисом посвећеним Рођењу Пресвете Богородице у Кареји. Келија која је вероватно изграђена у 16. веку, затечена је у веома лошем стању савеома вредним и занимљивим остацима фрескописа. Након првих радова 2006. и уклањања икона са иконостаса и њиховог похрањивања на сигурно место, током 2007. предузето је статичко осигурање зидова склоних урушавању, рашчишћавање простора, чишћење и прокопавање нових канала за одвођење воде, као и низ истраживачко – документационих радова. Накона завршетка ове фазе радова на келији Фласка, спречено је њено даље пропадање и створени су услови за њену рестаурацији, обнову и истраживање. Иницијативу за заштиту хиландарске келије, покренули су чланови стручне екипе конзерватора Завода за заштиту споменика културе Републике Србије, на челу са мр Владимиром Булајићем током свог боравка у Кареји и конзерваторско рестаураторских радова у хиландарској Испосници Светог Саве Освећеног. Радове је извела Неимарска служба Светог манастира Хиландара на челу са архитектом мр Ненадом Шекуларцем у сарадњи са архитектом Слободаном Баришићем из републичког Завода за заштиту споменика културе. Прочитајте детаљнији текст о конзерваторским радовима и келији Фласка, објављеном у Гласнику Друштва конзерватора Србије чији су аутори Слободан Баришић, Владимир Булајић и Владимир... опширније
10.05.2007
Хиландар – Данас је схимонах отац Јован Хиландарац (Радојичић) прославио свој 100-ти рођендан. Крајем другог светског рата је емигрирао у Енглеску. Годинама је као искрени светосавац и патриота посећивао и помагао Српску Царску Лавру манастир Хиландар. По смрти своје супруге дошао је у манастир Хиландар где се и замонашио. Од тада па до данас обавља дужност хиландарског баштована. Добар је познавалац српског песништва, а и сам је песник. Написао је неколико књига. Иако је велики патриота, Србију није ни једанпут посетио после другог светског рата. Говорио је: „Сада више не желим да посетим Србију, Србија сада није онаква какву је ја знам и какву је ја носим у свом срцу, много бих се ожалостио“. У Васкршњем посту ове године је примио завет Велике монашке схиме. Отац Јован је необичног ведрог духа и веома оштроуман. Његов дан је испуњен Богоразмишљањем и молитвом и монашким послушањем баштована. Стогодишњак отац Јован се у хиландарској тишини смиреним монашким подвизима припрема за радосни сусрет са жеником душа наших Христом Господом, припрема се за улазак у „радост Господара... опширније
25.03.2007
О икони Пресвете Богородице Млекопитатељнице Богородица Млекопитатељница представља ређи тип иконе. На њој је приказано како Пресвета Богородица доји Христа Младенца. Ова икона се најпре налазила у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму. Са светитељевом патерицом, била је завештана будућем Сави, царском сину који ће, као обичан поклоник, доћи у манастир. Требало је да при његовом поклоњењу гробу Саве Јерусалимског причвρшћени игумански штап падне. Почетком 13. века, када је у манастир дошао српски монах Сава, ово пророчанство се обистинило. Тако је Свети Сава Српски на дар добио патерицу Саве Јерусалимског, икону Богородице Тројеручице, која је припадала Јовану Дамаскину и икону Богородице Млекопитатељнице. По повратку на Свету Гору, икону Богородице Млекопитатељнице је поставио у испосницу у Кареји. Али том приликом је направљен преседан – икона је стављена лево од царских двери, на место које припада... опширније
Страна 58 од 59« Прва«...102030...5556575859»
