01.06.2009.
Хиландар – Главни радови на обнови Хиландара се у овој грађевинској сезони обављају на реконструкцији Великог конака из 1821. године. Радови за сада теку планираним темпом. Обновом великог конака, који представља скоро половину изгореле корисне површине (конак је површине 2724м2 а укупно је изгорело 5897м2 манастирских конака), решава се у великој мери проблем недостатка простора у манастиру, будући да су у овом објекту смештени гостопријемница, канцеларије манастирске управе и значајни смештајни капацитети тј. собе за живот монаха и посетилаца. Завршетак обнове великог конака планиран је за крај 2010. године, под условом да се прилив средстава за обнову настави прошлогодишњим темпом.Тренутно се општа финансијска криза одражава и на финансирање обнове Хиландара за коју још увек нису уплаћена средства предвиђена буџетом Републике Србије за 2009. годину. У оквиру обнове Великог конака у току су радови на првом и другом сегменту објекта. На првом сегменту (средишња вертикала у којој се налази гостопријемница) завршавају се груби грађевински радови – постављање камених плоча на крову као и израда испуна и изолације бондручних (дрвених) зидова другог спрата. На првом и другом спрату израђује се водоводна, канализациона инсталација, инсталације јаке и слабе струје као и инсталација за рану дојаву пожара. Истовремено са уградњом столарије и припремом за унутрашње радове, приводи се крају премазивање челичне конструкције заштитним противпожарним премазима. У гостопријемници која се налази у приземљу, тренутно се чисте зидови методом пескарења. Чишћење је неопходно како би се очистиле наслаге малтера и прљавштине и зидови вратили у првобитно стање након зидања. После чишћења, извешће се поправка зидова, у штаспада фуговање и замена оштећених опека. Затим ће бити изведене машинске инсталације и камена подна облога гостопријемнице. Ако досадашњи...
29.04.2009.
Београд – У четвртак 30. априла са почетком у 19.00 сати у Библиотеци града Београда (одељење уметности, 2. спрат), биће одржано предавање под називом „Обнова Хиландара – нова сазнања, примењене технологије, актуелни пројекти”. Предавачи су чланови стручног тима који води Обнову Хиландара: проф. др Мирко Ковачевић, главни архитекта обнове, архитекта Стевица Трипковић, заменик руководиоца пројектовања и надзора и архитекта Драгомир Кривокућа, заменик руководиоца градње. Предавање је организовало Друштво пријатеља Свете Горе Атонске уз подршку Библиотеке града. Предавачи ће током својих излагања уз пројекцију фотографија представити нова открића о хронологији манастирског градитељског наслеђа, технологије примењене у дијагностици и реконструкцији изгорелих конака, као и актуелне пројекте у фази извођења и пројектовања – сала синодика у Конаку из 1814., обнова Великог конака и улазног...
02.04.2009.
Краљево – У издању Задужбине Светог манастира Хиландара објављена је књига „Хиландарски монаси у управи Српске цркве”, архимандрита Алексеја (Богићевића). Књига представља магистарски рад одбрањен на Теолошком факултету у Солуну 2000. године. У наставку доносимо пролог Његовог Преосвештенства г. Хризостома, епископа жичког: Писано је много књига о манастиру Хиландару, али ниједна до сада није третирала овакву тему, тему „Хиландарски монаси у управи Српске цркве“, коју је обрадио архимандрит о. Алексеј (Богићевић), који, будући да је и сам у више наврата боравио у Хиландару, и сам снажно осећа ту нит – везу, некада јачу, а некада тању, између монаха Хиландараца и високе јерархије Српске цркве. Оснивачи манастира Хиландара, преподобни Симеон (Немања) и његов најмлађи син Свети Сава, материјално потпомогнути од српског великог жупана Стефана, касније краља Првовенчаног, имали су племениту идеју да Хиландар буде кошница за васпитавање и образовање будућих јерараха Цркве српске. Колико је само пчела и матица дала та кошница која се зове Хиландар. Сан оснивача Хиландара се и остварио, што нам ова књига о. Алексеја и сведочи. Ова књига нам сведочи да је тако кроз историју Срба и Цркве и било, понекад са мањим, а понекад са већим прекидом – услед историјских прилика, односно неприлика – до данас, чега је и сам потписник ових неколико пролошких редова сведок. Овако великим бројем квалитетних јерараха и јерараха светаца тешко да би могао да се похвали иједан манастир у свету, а поготово у Срба. Зато топло препоручујем ову књигу о. Алексеја, па верујем да ће сви добронамерни читаоци овај најновији, проширени рад прихватити са оном љубављу са којом га је вредни аутор више година припремао да би нам верно приказао...
03.03.2009.
Хиландар – Пет година од великог пожара 4. марта 2004., Хиландар је и даље велико градилиште. Поред мноштва мањих пројеката, главни радови се тренутно изводе на Конаку из 1816 – 1821, тзв. Великом конаку. У зони прве фазе обнове која обухвата све нивое средишње вертикале (подрум, приземље, први и други спрат) у којој се налази гостопријемница, прво је изведено ојачавање зидова ињектирањем специјалним ињекционим смешама, уградњом затега од нерђајућег челика, израдом бетонског армираног серклажа на круни зидова за укрућивање и спајање конструкције као и постављањем карбонског платна ради сеизмичке заштите објекта. Затим су изведени и омалтерисани зидови подрума и приземља. Уграђене су дрвене носеће греде међуспратне конструкције – тавањаче. Монтирана је челична носећа конструкција. Челичне и дрвене греде су премазане специјалним противпожарним премазом. Поправљени су и дозидани камини. Санирани су и дозидани димњаци. Над целом површином овог дела је подигнута кровна конструкција. Тренутно се завршава бондручна (дрвена) конструкција преградних зидова. Започела је уградња прозора, произведених у столарској радионици манастирског метоха Мило Арсеница (Каково). У току су и припремни радови за извођење ентеријерских радова. Очекује се да ће гостопријемница бити отворена у јуну 2009. Над зоном друге фазе обнове конака која се налази између прве зоне и конака Игуменарија и Дохија, подигнута је заштитна цирада и у припреми је подизање кровне конструкције. На осталим нивоима су у току груби грађевински радови. На Белом конаку, који је највише страдао у пожару, у току је уградња глатких шипки са котвама од инокса за везивање камених стубова за бедемски зид. Камен је издерсован (фугован) и извршена је припрема за ињектирање специјалне смесе за ојачавање. Овде можете прочитати детаљније о досадашњем току Обнове...
26.02.2009.
Београд, 26.02.2009. У сали Одељења уметности Библиотеке града Београда, данас у 19 сати, биће представљена нова књига мр Зорана Ракића „Цркве Светог Димитрија и Светог Саве српског у Хиландару”. Реч је о књизи у којој се аутор бави сликарством и архитектуром цркава страдалих у великом пожару 2004. године. О књизи говоре проф. др Сретен Петковић, доц. др Ненад Макуљевић и аутор. Књига је објављена у издању Матице српске и Друштва пријатеља Свете Горе Атонске. Уредници су проф. др Александар Кадијевић и др Мирјана Живојиновић. Рецензије су написали академик Гојко Суботић и проф. др Сретен Петковић. Штампање књиге омогућили су министарства културе и науке Републике Србије и Задужбина Светог манастира...
26.02.2009.
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару данас се прославља ктиторска слава, спомен на упокојење Преподобног Симеона Мироточивог, који је заједно са сином, Светим Савом Српским, био оснивач манастира. Молитвена прослава је почела свеноћним бдењем претходног дана, да би се наставила Светом Литургијом и свечаним славским ручком у манастирској трпезарији. О Предобном Симеону Мироточивом Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. Божанственом благодашћу просветлив се, И по смрти показујеш светлост живљења свога И истачем миро благоухања Онима што притичу ка гробници моптију...
15.02.2009.
Хиландар – Данас је у Светој Српској Царској Лаври Немањића на Светој Гори Атонској торжествено прослављен празник Сретења Господњег. На позив Сабора стараца манастира Хиландара високоуважени гост братства је био Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Хрисостом. После свеноћног бденија, којем су присуствовали сви гости манастира, Преосвећени Епископ Хрисостом је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење великог броја свештеномонаха, свештеника, јерођакона и ђакона како светогорских, тако и из Отаџбине. Овом приликом је у чин јерођакона рукоположен сабрат хиландарског братства, ипођакон Доситеј. Приликом празничне трпезе љубави високопреподобни о. Методије, први епитроп Манастира и заменик игумана, је у својој беседи заблагодарио Његовом Преосвештенству Епископу Хрисостому који се одазвао на позив братства Манастира и из светосавске Жиче, где сада столује, дошао у светосиомеонску и светосавску Царску Лавру у којој га одувек сматрају својим сабратом. Замолио је Преосвећеног да пренесе искрене поздраве Његовој Светости Патријарху Српском Г.Г. Павлу и свим архијерејима СПЦ. Свим сабранима је захвалио што су поделили радост празновања Сретења Господњег са хиландарским братсвом. Посебно је заблагодарио присутним официрима Војске Србије који Сретење славе као свој дан, позивајући их да се угледају на вођу српских устаника, вожда Карађорђа, његову правичност, храброст и родољубивост. Преосвећени Епископ Хрисостом се присутнима обратио богонадахнутом беседом о Св. Јеванђељу које је прочитао на Св. Литургији ђакон Јован Бабић, секретар Епископа Атанасија (Раките) за односе са Војском Србије. Преосвећени је упоредио монашки службу са анђеоском у смислу непрестаног прослављања имена Божијег свим бићем. Пут свакога монаха подсећа на пут блуднога сина из библијске приче у смислу тренутка у којем човек донесе одлуку да се у потпуности посвети Оцу небескоме. Истакао је о. Доситеја као бившег слугу земаљског цара –...
23.12.2008.
Београд – Са благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла, делегација СПЦ, на челу са Његовим Преосвештенством Епископом хвостанским Г. Атанасијем (Ракитом) дана 23/10. децембра 2008. лета Господњег посетила је Музеј примењене уметности где су их дочекали директор Музеја госпођа Иванка Зорић и аутор репрезентативне изложбе г. Душан Миловановић, музејски саветник. Кроз изложбу која је постављена на три спрата водио је сам аутор објашњавајући концепцију, поједине сегменте поставке и изложене експонате. У дужем и срдачном разговору током самог разгледања на посетиоце су снажан утисак оставиле инсталације које се тичу катастрофалног пожара 3/4. марта 2004. године као и просторија која треба да асоцира на актуелну обнову и потребу Српства да се активно у њу укључи. Предмети из хиландарских ризница приказани су фото путем, односно појединачно су приказане странице из репрезентативног каталога. Треба напоменути да је изложба плод тродеценијског рада Екипе Музеја примењене уметности на истраживању ризница манастира Хиландара, коју је све време предводио г. Душан Миловановић. Сам повод за изложбу управо и јесте почетак публиковања те изванредне грађе, а ових дана се очекује да из штампе изађе каталог са прве 302 јединице, а биће уприличена и промоција, о чему ће јавност благовремено бити обавештена. Очекује се такође да у следећих петнаестак година излази по један сличан том грађе. Такође, велики утисак је оставила и сама модерна поставка која на најбољи начин одсликава технолошке могућности нашег времена али и могућност домаћих стручњака да с њима баратају на изванредан начин. Дизајнер ове веома успеле поставке јесте млади архитекта ентеријера и први српски музеиграф г. Иван Мангов. Велики број изванредних фотографија, најеминентнијих српских фотографа приказан у различитим техникама такође је оставио изванредан утисак, па...
12.12.2008.
Београд – У складу са недавно потписаним Споразумом о сарадњи Српске Православне Цркве и Војне Академије у Београду, јуче је започет циклус предавања и трибина из различитих области за студенте и слушаоце Војне академије и ученике Војне гимназије ради упознавања, очувања и неговања народне традиције и духовности. Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије посетио је Војну академију у Београду и присуствовао првом предавању које је, на тему Хришћанска традиција и војска, одржао некадашњи питомац Војне академије и поручник по чину, а садашњи сабрат Свете Српске лавре манастира Хиландара – монах Доситеј. Предавању су претходиле поздраване беседе Епископа Атанасија, пуковника Драгутина Јовановића и пуковника проф. др Илије Кајтеза у којима је исказано задовољство и радост због успешно остварене сарадње између две водеће националне институције. Извор: Информативна служба...
11.12.2008.
Београд – Монах Доситеј Хиландарац одржао је два предавања (9. и 10. децембра) у Војној гимназији у Београду на тему „Хришћанска традиција и војска”. Овим је најављен почетак серије предавања на Војној академији која су предвиђена недавно потписаним Споразумом о сарадњи између Војне академије и Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Сусрет хиландарског монаха са професорима, старешинама и ђацима школе, коју је и сам завршио, био је изузетно свечан и радостан. Монах Доситеј је био питомац војне гимназије и академије и из чина поручника отишао је у монаштво. Након тога дипломирао је на Богословском факултету у Београду. Тренутно похађа постдипломске студије на Богословском факултету у Солуну. Предавача је у име свих који живе и раде у Војној гимназији поздравио мајор Десимир Милићевић. У име председника Катихетског одбора Епископа Атанасија (Раките), ђаке, официре и професоре је поздравио ђакон мр Оливер Суботић. Са програмом активности за 2009. годину присутне је упознао ђакон Јован Бабић, вероучитељ у овој школи. Овај за Гимназију историјски сусрет бившег и садашњих ђака је увертира у свечано отварање серије предавања које ће се догодити на Војној академији у четвртак 11. децембра 2008....
