14.06.2008.
Кареја – У складу са Статутом Свете Горе, 1. јуна 2008. по јулијанском календару а 14. по григоријанском, постављена је нова Свештена епистасија Свете Горе. Епистасију чине представници четврте групе манастира на челу са Светим манастиром Хиландаром, чији је сабрат архимандрит Стефан постављен за протоепистата. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један Протоепистат (Прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (“скупштина“) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском...
15.04.2008.
Хиландар – Почетком радне сезоне 2008. у Хиландару су отпочели радови на осигурању конструкције параклиса Светог Николе. Параклис се налази се на другом спрату изнад покривеног дела манастирског улаза, између 2. и 3. капије. Првобитни параклис Св. Николе, настао је вероватно још у 14. веку. Није се налазио на данашњем месту већ неколико метара ка истоку, на врху истоименог пирга који се срушио од земљотреса у 16. веку. У натпису на западној фасади уклесаном у камену плочу, стоји да је цркву саградио проигуман Виктор 1664. Изнад врата, са унутрашње стране постоји натпис у коме се каже да је цркву осликао поп Данило 1667., трудом ктитора, јеромонаха Виктора за време архиепископа српског Максима. Унутрашње мере параклиса су: дужина 5,42 м, ширина 4,25 м, висина од пода до темена калоте 5,28 м. Највећа оштећења грађевине у пожару 2004. године, не рачунајући живопис, потичу од слегања ступца испод југозападног угла параклиса. Стубац је вероватно имао у тлу ослонац од дрвених греда које су изгореле у пожару. Југозападни део калоте изнад наоса, заједно са деловима јужног и западног зида, односно са читавим југозападним углом грађевине, напукао је и померио се у горњој зони за око 4 цм. према југозападу. У мањој мери су напукли и лукови који носе западни и јужни зид. Међуспратна конструкција је изгорела, те се под у целини срушио. Изгорели су сви дрвени делови прозора и врата. У унутрашњости су изгорели иконостас са иконама и стасидије (седишта). Због оштећења, накнадно је са западне фасаде отпао већи део малтера из 1816 – 1821. године. Пројекат осигурања конструкције параклиса подразумева утезање објекта челичним затегама у горњој зони и висини пода и уградњу затега...
20.03.2008.
Хиландар – Сви светогорски манастири од давнина поседују земљу која се обрађује и доноси приходе неопходне за одржање монашких заједница. Пољопривредна производња, као и израда других аутентичних светогорских производа, од великог су значаја и данас. Када је Хиландар у питању, братство се у периоду после пожара 2004. године непрестано увећава, тако да сада броји преко 40 чланова.Такође, број посета је, што је карактеристично за целу Свету Гору, веома порастао. Када се додају радници Неимарске службе (упослени на Обнови Хиландара) и манастирске економије, као и многобројни поклоници, број људи који борави у Хиландару често прелази и стотину. Имајући све ово у виду, покренути су пројекти за унапређење манастирске економије. Њима би требало да се, са једне стране, обезбеде веће количине производа које сам мaнастир производи за сопствену потрошњу, а са друге, део производње за тржиштек ако би се прибавила додатна средства за обнову али и свакодневне трошкове. Одмах након пожара почели су радови на уређењу нове баште на површину од 2 хектара. Башта се налази на око 2 км северно од Хиландара и у њој се на органски начин гаји вoће и поврће. Уз башту се налази и маслињак који поседује сертификат грчких надлежних служби о органском начину гајења маслина. Будући да постојећи виноград нема капацитета да подмири манастирске потребе и да му је потребно подмлађивање, покренут је пројекат подизања новог винограда који ће у вeликој мери унапредити целокупно хиландарско газдинство. Након одмарања земљишта последњих 30 година, у Савином Пољу у близини нове баште и пирга Светог краља Милутина, дуж пута који води до арсане (пристаништа), поново је подигнут виноград на свом историјском месту. На 12 хектара засађено је 47000 калемова...
03.03.2008.
Београд – Поводом четири године од великог пожара у Хиландару и почетка грађевинске сезоне 2008., преносимо интервју директора Задужбине Светог манастира Хиландара, Миливоја Ранђића за лист „Политика” од 3. марта 2008. Обнова Хиландара до 2014. године Радови на параклису Светог Николе готови током пролећа. – Почели радови на Великом конаку. – Братство Српске царске лавре се умножава и подмлађује Четири године од катастрофалног пожара, у ноћи између 3. и 4. марта 2004, у којем је уништено више од половине манастира Хиландара, Српска царска лавра на Светој гори успешно вида ране. Радови на реконструкцији изгорелих конака и параклиса задужбине светог Саве и светог Симеона Мироточивог потрајаће, највероватније, до 2014. године.„Анализе и српских и грчких стручњака говоре да ће бити потребно око десет година да би се обновило све што је изгорело. Није реално говорити о краћем року, јер се обнова Хиландара, осим инфраструктуре, не спроводи као савремена градња. Реч је о осетљивом послу реконструкције светиње која је у исто време и живи манастир под заштитом Унеска и под законском регулативом друге државе. То значи да се у раду мора очувати светост места, уз примену строгих конзерваторских принципа”, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине светог манастира Хиландара. Овогодишња грађевинска сезона је започела већ прошлог месеца и трајаће до манастирске славе Ваведење, 4. децембра. Радови на параклису Светог Николе, који су започели крајем прошле године, биће довршени током овог пролећа. „Ово је најбоље сачувани од изгорелих параклиса, а представља и наш улазак у посао на реконструкцији улаза са Старим конаком. Окончање ових радова омогућиће да након Васкрса довршимо и последњи спрат конака из 1814.”, објашњава Ранђић. Директор Хиландарске задужбине подсећа да су после завршетка...
19.01.2008.
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је свечано и литургијски, као и широм православне васељене, прослављен празник светог Богојављења. Након литургије пошло се у литију са иконом Богородице Тројеручице, коју су носили јеромонаси уз појање богојављенског тропара и Часним Крстом, до крста који се налази крај ушћа два потока са југоисточне стране манастира.По древном хиландарском обичају, на том месту је вршено освећење воде, као што се чини сваке године на дан крштења Господа Исуса Христа у реци Јордану. Икона Богородице Тројеручице се износи у литију само на празник Богојављења. Дан касније, на Јовањдан, неколико чланова братства је прославило своју славу, Светог Јована Крститеља,уз ломљење славског колача који је испекао манастирски пекар отац Милутин....
18.12.2007.
Београд – Чудотворна Икона Пресвете Богородице Млекопитатељнице из поснице Светог Саве Српског у Кареји, која је иконописана и намењена као дар светогорских монаха Руском народу, биће донета у Србију и изложена верницима за целивање у старој цркви Светог Саве на Врачару од 18. децембра 2007. до 8. јануара 2008. године. Свечани дочек са литијом уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Његове Светости Патријарха Српског Павла, свештенства и верника београдско карловачке Архиепископије, биће уприличен у уторак 18. децембра у 17,00 часова на бденију уочи празника Светог Оца Николаја Мирликијског и Чудотворца у цркви Светог Саве. За време боравка Иконе у цркви Светог Саве свакодневно ће се служити Акатист Пресветој Богородици у 17,00 часова. Икона Богородице Млекопитатељнице Икона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: „Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао“ (Лк 11,27). О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом: „Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком. Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету“. За светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше Цркве и налазе се у црквеним...
09.11.2007.
Солун – Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, у својству изасланика Његове Светости Патријарха српског Г. Павла и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, поводом обележавања 1600 година од блаженог упокојења Светог Јована Златоустог и славе манастира Хиландара, Ваведења Пресвете Богородице, посетио је Грчку и Свету Гору у периоду од 22/9. новембра до 05. децембра/22. новембра 2007. године. У пратњи Његовог Преосвештенства био је високопреподобни игуман Василије Рожић, настојатељ манастира Клисине. Првог дана посете, 23. новембра 2007. године, Епископ Хризостом посетио је град Солун, где се поклонио сенима српских јунака сахрањених на Српском војничком гробљу – Зејтинлику, моштима Светог Великомученика Димитрија у истоименој велелепној цркви као и друге знаменитости Солуна. Другог дана боравка делегација је кренула у Царску Лавру манастир Хиландар, где је Владика Хризостом у недељу, 25. новембра 2007. године, началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење братије манастира Хиландара. У поподневним часовима у светогорском манастиру Ватопеду уприличен је свечани дочек за делегације помесних Православних Цркава, које су се у овом манастиру окупиле поводом централне прославе 1600 година од блаженог упокојења Светог Јована Златоустог. Прослава се, по благослову Његове Свесветости Патријарха константинопољског и васељенског Г. Вартоломеја, одржава у манастиру Ватопеду где се међу бројним светињама чува и глава овог великог подвижника, реформатора и проповедника Цркве Христове. Са Епископом Хризостомом и његовим пратиоцем у манастир Ватопед пристигла је и делегација манастира Хиландара коју је предводио јеромонах Методије. Након свечаног дочека у манастиру Ватопеду служено је мало вечерње, а потом свеноћно бденије којим је началствовао Високопреосвећени Митрополит Петре Г. Нектарије са острва Крита. У овом свечаном и светом чину учествовали су изасланици следећих помесних Православних Цркава: Цариградске патријаршије, Александријске патријаршије, Јерусалимске патријаршије,...
01.11.2007.
Кареја – Поред великих радова на обнови Хиландара од последица пожара из 2004., одвијају се и многе друге активности на заштити и обнови манастирског наслеђа. Један од веома значајних пројеката јесте заштита и истраживање хиландарске келије Фласка са параклисом посвећеним Рођењу Пресвете Богородице у Кареји. Келија која је вероватно изграђена у 16. веку, затечена је у веома лошем стању савеома вредним и занимљивим остацима фрескописа. Након првих радова 2006. и уклањања икона са иконостаса и њиховог похрањивања на сигурно место, током 2007. предузето је статичко осигурање зидова склоних урушавању, рашчишћавање простора, чишћење и прокопавање нових канала за одвођење воде, као и низ истраживачко – документационих радова. Накона завршетка ове фазе радова на келији Фласка, спречено је њено даље пропадање и створени су услови за њену рестаурацији, обнову и истраживање. Иницијативу за заштиту хиландарске келије, покренули су чланови стручне екипе конзерватора Завода за заштиту споменика културе Републике Србије, на челу са мр Владимиром Булајићем током свог боравка у Кареји и конзерваторско рестаураторских радова у хиландарској Испосници Светог Саве Освећеног. Радове је извела Неимарска служба Светог манастира Хиландара на челу са архитектом мр Ненадом Шекуларцем у сарадњи са архитектом Слободаном Баришићем из републичког Завода за заштиту споменика културе. Прочитајте детаљнији текст о конзерваторским радовима и келији Фласка, објављеном у Гласнику Друштва конзерватора Србије чији су аутори Слободан Баришић, Владимир Булајић и Владимир...
22.10.2007.
Београд – На сајму књига у Београду Задужбина Светог манастира Хиландара представља осам нових наслова. У библиотеци “Тавор“ манастира Хиландара издата је књига “Христос – пут нашег живота“ архимандрита Захарије. Као пета књига у “Светогорској библиотеци“ Задужбине Хиландара објављен је наслов “Јеромонах Харалампије Дионисијатски“ Јосифа Дионисијатског. У библиотеци “Лествица“ издати су други и трећи део “Аскетских огледа“ Светог Игњатија Брјанчанинова, тако да је објављено комплетно дело. У “Малој светогорској библиотеци“ појавила се књига “Монашка схима, равноанђелски живот“, јеромонаха Димитрија Григоријатског. У библиотеци “Српска мисао“ објављена је књига “Земља преварена, огледи о књижевности и култури“ Милутина П. Деврње. Током сајма књига у Београду 2007. објављене су и књига“Христос нова Пасха, Божанствена литургија 2 Његовог Преосвештенства епископа Атанасија (заједничко издање манастира Хиландар, Острог и Тврдош), као и “Отац Серафим Роуз – житије и дело 2. део“ у издању Хиландара у оквиру библиотеке “Тавор“. Штанд Задужбине Светог манастира Хиландара се налази у хали 14. београдског...
18.09.2007.
Хиландар – Три године након разорног пожара, обнова Хиландара постаје све видљивија и оку обичног посетиоца. После прве две године рашчишћавања рушевина и обнављања основне инфраструктуре и стварања услова за организовање даљих радова, у 2006. и почетком 2007. године, почињу да се издвајају веће архитектонске целине и здања која полако попримају свој пређашњи изглед. Већ крајем 2004. реконструисано је и дозидано “Радничко насеље“ у оквиру којег се налази више објеката за смештај и рад. Средином 2005. реконструисана је и “Портарница“ на улазу у манастир са привременом наменом гостопријемнице и књижаре. [више о пројекту] Реконструкција Ризнице У априлу 2006. отворен је део поставке у манастирској ризници, након детаљне реконструкције која је започета још 2000. године. Због лошег материјала који је коришћен током њене градње 1970. године и нестабилних микро-климатски услова унутар објекта, експонати су били угрожени услед неодговарајућег процента влаге и колебања температуре. Реконструкција објекта је обухватала израду дренаже терена, повећање дебљине зидова, уграђивање савремених система за одржавање оптималног нивоа температуре и влаге, савремену противпожарну и противпровалну заштиту, као и потпуну обнову ентеријера. [више о пројекту] Комплекс Сенара У априлу 2006. пуштен је употребу и потпуно реконструисан конак “Сенара“ у оквиру истоименог комплекса под северним зидинама Хиландара. Од трошне и напуштене грађевине зидане каменом, блатом и дрветом, добијен је савремени објекат са свом савременом опремом, који је при томе у потпуности задржао изворни и аутентични амбијент старог здања. Конак је намењен за смештај гостију и има капацитет од 55 лежајева. У оквиру комплекса “Сенара“ обновљена су и друга два објекта. У априлу 2007. су завршени и последњи занатски радови на у конаку “Хатларница“ чија је намена пријем гостију као...
