06.09.2007.
Хиландар – У манастиру Хиландару је данас служен молебан за Богом благословен и успешан почетак радова на обнови конака из 1816–21 године. Градилиште ће бити званично отворено у понедељак 10.09.2007. Завршетак обнове конака је планиран до лета 2010. Почетку радова је претходила израда детаљне пројектне документације, припрема и опремање градилишта и обезбеђивање неопходне инфраструктуре. У јуну месецу 2007. године, управни одбор Центра за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК) из Солуна, сагласио се са главним архитектонско-грађевинским пројектом за обнову хиландарског Конака из 1816-21. У складу са законском процедуром пројекат је претходно добио сагласност техничке комисије Свештене општине Свете Горе. Пројекат обнове Конака из 1816-21 израдио је Стручни савет за обнову Светог манастира Хиландара на челу са архитектом проф. др Мирком Ковачевићем, уз асистенцију грчких стручњака архитекте Христифора Параскевопулоса и грађевинског инжињера Јаниса Вакуфариса са сарадницима. Судећи по оценама надлежних грчких служби, хиландарски пројектни тим је успешно решио најважније задатке: предвидео аутентичну реконструкцију простора и поновио изгорелу дрвену конструкцију без угрожавања статичке сигурности објекта. Конак из 1816-21. има 2724 м2 корисне површине од 5897 м² колико је оштећено и уништено у пожару. У њему ће поново бити смештени гостопријемница, управа манастира, келије за братство и госте, док ће као нови садржај бити смештене конзерваторске радионице. Када Конак из 1816-21, познатији због својих размера као Велики конак, буде довршен, Хиландар ће у великој мери повратити део амбијента који је препознатљив његовим старим поклоницима. Наставак радова и добијена сагласност КеДАК-а омогућује да се обнова Хиландара одвија планираним током. Почетак радова на објекту обележиће демонтажа привремене металне конструкције за осигурање зидова коју су пројектовали и поставили грчки стручњаци. Након тога следе радови на реконструкцији који ће,...
28.06.2007.
Хиландар – На празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих мученика српских, Видовдан, у Хиландару је освећен обновљени конак из 1814. године. Чин освећења су служили хиландарски јеромонаси након свете литургије у саборној манастирској цркви. Посебно за ову прилику у конак су донешени део Часног Крста и део моштију Светог кнеза Лазара који се чувају у олтару католикона. Освећењем и призивом Божијег благослова на труд неимара, у молитвеном, свечаном и радосном расположењу, пуштен је званично у употребу први обновљени конак унутар самог манастирског комплекса који је оштећен у великом пожару 2004. Свечаности су уз манастирско братство, инжењере, раднике и госте, присуствовали и стручњаци из грчког КеДАКА-а (Центра за заштиту светогорског наслеђа) међу којима и члан управног одбора, Христос Цимопулос и директор, Христос Лименопулос. Обновом Конака из 1814. године, Хиландар је добио нову књижару смештену у аутентичном амбијенту у приземљу, келије за смештај посебних гостију на првом спрату и пространи синодик (салу за саборе) на другом спрату. Сви детаљи, камини, столарија, декоративни елементи, поновљени су у највећој могућој мери по узору на стање пре пожара. Уз реконструкцију спољног изгледа, конструкцијска ојачања, савремену инфраструкту и делимичну промену намене просторија, Хиландар је овим конаком повратио део старе лепоте и добио нови користан и добро опремљен простор који је преко потребан у свакодневном животу манастира. Кликните за презентацију пројекта...
14.06.2007.
Кареја – У складу са Статутом Свете Горе, 1. јуна 2007. по јулијанском календару а 14. по григоријанском, постављена је нова Свештена епистасија Свете Горе. Епистасију чине представници треће групе манастира на челу са Светим манастиром Ивироном, чији је сабрат јеромонах Калиник постављен за протоепистата. Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један Протоепистат (Прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (“скупштина“) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском...
10.05.2007.
Хиландар – Данас је схимонах отац Јован Хиландарац (Радојичић) прославио свој 100-ти рођендан. Крајем другог светског рата је емигрирао у Енглеску. Годинама је као искрени светосавац и патриота посећивао и помагао Српску Царску Лавру манастир Хиландар. По смрти своје супруге дошао је у манастир Хиландар где се и замонашио. Од тада па до данас обавља дужност хиландарског баштована. Добар је познавалац српског песништва, а и сам је песник. Написао је неколико књига. Иако је велики патриота, Србију није ни једанпут посетио после другог светског рата. Говорио је: „Сада више не желим да посетим Србију, Србија сада није онаква какву је ја знам и какву је ја носим у свом срцу, много бих се ожалостио“. У Васкршњем посту ове године је примио завет Велике монашке схиме. Отац Јован је необичног ведрог духа и веома оштроуман. Његов дан је испуњен Богоразмишљањем и молитвом и монашким послушањем баштована. Стогодишњак отац Јован се у хиландарској тишини смиреним монашким подвизима припрема за радосни сусрет са жеником душа наших Христом Господом, припрема се за улазак у „радост Господара...
25.03.2007.
О икони Пресвете Богородице Млекопитатељнице Богородица Млекопитатељница представља ређи тип иконе. На њој је приказано како Пресвета Богородица доји Христа Младенца. Ова икона се најпре налазила у манастиру Светог Саве Освећеног у Јерусалиму. Са светитељевом патерицом, била је завештана будућем Сави, царском сину који ће, као обичан поклоник, доћи у манастир. Требало је да при његовом поклоњењу гробу Саве Јерусалимског причвρшћени игумански штап падне. Почетком 13. века, када је у манастир дошао српски монах Сава, ово пророчанство се обистинило. Тако је Свети Сава Српски на дар добио патерицу Саве Јерусалимског, икону Богородице Тројеручице, која је припадала Јовану Дамаскину и икону Богородице Млекопитатељнице. По повратку на Свету Гору, икону Богородице Млекопитатељнице је поставио у испосницу у Кареји. Али том приликом је направљен преседан – икона је стављена лево од царских двери, на место које припада...
27.01.2007.
Хиландар – У Светој српској царској лаври Хиландару, прослављен је празник Светог Саве, првог архиепископа српског и оснивача ове светогорске свештене обитељи. У Хиландару се поводом великог празника и молитвеног сабрања окупило мноштво гостију из других светогорских братстава као и велики број поклоника....
19.01.2007.
Хиландар – У Светом манастиру Хиландару је свечано и литургијски, као и широм православне васељене, прослављен празник светог Богојављења. Након литургије пошло се у литију са иконом Богородице Тројеручице и Часним Крстом до крста на југоисточној страни манастира који се налази крај ушћа два потока. Икону Тројеручице су носили јеромонаси који су служили литургију. По древном хиландарском обичају, на том месту је вршено освећење воде, као што се чини сваке године на дан крштења Господа Исуса Христа у реци Јордану – Богојављење....
29.11.2006.
Кареја, Света Гора – Несумњиво је да за православне хришћане широм света, Света Гора представља мерило (критеријум) духовног живота. То потврђују и многи високо образовани људи, који наглашавају да светогорски монаси који потичу из различитих народа и раса, ево целог другог хиљадулетија дају свој аутентични печат Православном Хришћанству. Ово истичe, такође, и велики број поклоника који из свог личног искуства исказују своје уверење да на Светој Гори обитава Дух Свети и да сваки сусрет са светогорским старцем представља додир са боговидцем Мојсијем. Са Свете Горе или тачније од њене Свештене Општине (Кинотите) која се налази у Кареји, ево, по други пут, пристиже писмо подршке Православној Охридској Архиепископији. Први пут фебруара 2004. год., када сe, поред исказане подршке, Света Кинотита јасно оградила од оних који су отпали од светогорског, православног предања, притом имајући у виду расколнике који су се делима утврдили у расколу, и други пут, крајем новембра 2006. год., писмом које објављујемо доле у целости. Света Општина Свете Горе послала је писмо подршке Светом Архијерејском Синоду Православне Охридске Архиепископије: Свештена Општина Свете Горе Атос Кареја, 16 / 29 новембра 2006. год. Бр. Прот. Ф.2 / 5в / 2158 Поштованом Светом Архијерејском Синоду Свете Архиепископије Охридске, у Битољу. Вашу богочастну Високопреосвештеност богобојазно у Господу поздрављамо, Приближујући се празницима Христовог Очовечења, данима љубави, доброте и мира за све људе широм света, са великом ганутошћу и болом у души, обавештени смо о продужетку искушења и прогона, које трпите Ви, и Ваша паства Канонске Аутономне Православне Архиепископије Охридске, због Ваше верности каноничности и јединству Једне Свете и Саборне Цркве, исказујемо Вама и онима који су са Вама, братско састрадавање и укрепљење од наше Свештене...
24.10.2006.
Београд – Задужбина Светог манастира Хиландара је и ове године као и претходних присутна на Међународном сајму књига у Београду. На штанду у хали 14. изложено је око 100 наслова манастира Хиландара и Задужбине. Између два сајма издате су следеће књиге: Издања Светог манастира Хиландара: Библиотека Светогорски преводи и путокази: Библиотека Тавор: Издања Задужбине Светог манастира Хиландара: Светоотачка библиотека: Библиотека Лествица: Библиотека Српска мисао (новопокренута библиотека):...
23.10.2006.
Хиландар – Његова светост васељенски патријарх Вартоломеј I, у оквиру званичне посете Грчкој и Светој Гори, посетио је Свети манастир Хиландар. Посета је уприличена на петнаесту годишњицу избора Његове светости за васељенског патријарха. Уз звона са хиландарског камбанског пирга, патријарха, у чијој су пратњи били и високи званичници Хеленске Републике и архијереји, свечано је дочекало братство Светог манастира Хиландара на челу са замеником игумана и првим епитропом јеромонахом Методијем. Након доксологије у саборној цркви, отац Методије је у поздравној беседи на грчком језику рекао да цело хиландарско братство осећа велику духовну радост и окрепљење због посете и благослова првојерарха Васељенске патријаршије којој канонски и они припадају. Хиландарски монаси се, поручио је о. Методије, моле Пресветој Богородици Тројеручици да са своје три руке закрили древни васељенски и мученички трон на коме га је Господ удостојио да служи већ 15 година и да заштити страдални православни народ у Малој Азији и на Косову и Метохији. У својој беседи, Његова светост васељенски патријарх Вартоломеј I је посебно нагласио упечатљив пример врлинског живота Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог, који су одбацили светску славу ради монашког живота и спасења и тако уградили себе и свој народ у пребогату светоотачку и светогорску баштину православног предања. Патријарх је на крају додао да ће са своје стране учинити све што је у његовој моћи да помогне обнову Светог манастира Хиландара, како би овај четврти по рангу светогорски манастир, повратио своју лепоту и јединствени градитељски амбијент. У време посете у Хиландару је боравио и Његово преосвештенство умировљени епископ захумско –херцеговачки г. Атанасије који је у краткој беседи такође поздравио драгог госта. Поред Хиландара Васељенски патријарх је посетио још...
