НАЗИВ ПРОЈЕКТА: ОБНОВА КОНАКА ИЗ 1814. ГОДИНЕ НАРУЧИЛАЦ: СВЕТИ МАНАСТИР ХИЛАНДАР ДОНАТОР: ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ) РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА: СВЕТИ МАНАСТИР ХИЛАНДАР, ЗАДУЖБИНА СВЕТОГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА РОК: 22.05.2006. - 31.12.2006. ВРЕДНОСТ ИНВЕСТИЦИЈЕ: 1.500.000 ЕВРА ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ПРОЈЕКТУ ОБНОВЕ КОНАКА ИЗ 1814. 22. маја 2006. године Обнова Хиландара је закорачила у нову фазу – реконструкцију самог манастирског утврђења. Започели су главни грађевински радови на обнови Конака из 1814. године, грађевине која се налази поред самог улаза у манастир и првог објекта који ће бити реконструисан у делу манастира који је оштећен пожаром. Конак из 1814. године је прво велико хиландарско градилиште на коме радове у потпуности, у складу са хеленским и светогорским законодавством, изводи сам Свети манастир Хиландар, односно његови радници. Тиме ће трошкови предвиђени буџетом од око 1.200.000 евра бити знатно умањени. У оквиру својих редовних донација за Обнову Хиландара, пројекат је финансирала Влада Србије преко надлежног Министарства културе. Припремни радови на обнови конака су почели 24. октобра 2005. молебаном за Богом благословен и успешан рад. Након тога је изведено нивелисање терена у нивоу будућег подрума, пробијање зазиданог отвора на северној страни објекта и други грађевински радови на припреми за израду темеља и носећих зидова подрума. У конаку су се пре пожара налазили магацини на доњим етажама (подрум и приземље), на првом спрату келије за посебне госте (келија владике Мелентија) а на другом салон за саборе (синодик). Обновом је предвиђено да се у највећем степену очува аутентичност конструкције и задржи типологија свих декоративних елемената из историјског периода градње објекта. Радови на Конаку из 1814. су конзервацијске природе уз конструктивно ојачање и реконструкцију статичке стабилности објекта као и очување његове посебне архитектонске физиономије. У том циљу су детаљно регистровани материјали коришћени у градњи и оштећења која су се појавила на зидовима објекта. Уз радове на ојачању и реконструкцији објекта извршиће се и адаптација и промена намене просторијама у оквиру подрума. У подруму ће за потребе магацина бити изграђене две етаже захваљујући великој висини и услед потребе за већом површином корисног простора. У приземљу конака биће смештена манастирска књижара. Изнад једног дела приземља ће бити постављена галерија како би се боље искористила висина приземља. Први и други спрат задржавају старе намене – келија за посебне госте (келија владике Мелентија, деспотикон) и салон за саборе (синодик). Обнова конака из 1814. је одабрана као прва унутар манастирског утврђења јер се објекат налази одмах поред улаза у манастир, на крајњој северној тачки, чиме је олакшано допремање материјала док трају радови. Након обнове, конак ће моћи несметано да се користи док траје реконструкција осталих делова манастирског комплекса. Уз то, конак је релативно мале површине (208,28 м2 у основи и 538,37 м2 укупне корисне површине) а и зидови су мање оштећени него на другим објектима, што омогућује краћи рок за завршетак радова. Целокупна реконструкција се заснива на основном принципу очувања архитектонског наслеђа и амбијенталне целине градитељског наслећа Светог манастира Хиландара. Пројекат реконструкције који је израдио хиландарски стручни савет за обнову састављен од грчких и српских стручњака, одобрио је Ке.Д.А.К (Центар за заштиту светогорског наслеђа из Солуна) као надлежна установа на територији Свете Горе.